Quantcast

Pričamo, dakle postojimo

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Poruka
51.003
Prva kafana “Pričamo, dakle postojimo” otvorena je 21.jula 2008.
Sam Bog zna koliko je upornosti bilo potrebno da se chat tema otvori na ovom pdf. :lol:
Negda bilo, sad se o tome pripoveda…
DakleM, šta ono htedoh da vam kažem? Pa ništa posebno, osim uobičajenog: našu kafanu zamislite kako god želite i nastavite da uživate u ćaskanju za ljudima (ili sa samim sobom).
Ako ikada poželite da se podsetite stare, evo linka:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/578800-Pričamo-dakle-postojimo


E da, pogledajte ko nas posmatra kroz prozor:
http://2.***************/-mChRAy26lho/ThGvwpy-NoI/AAAAAAAAAHE/NtjpVKmrZ2Y/s1600/Geraniums%253ASpring.jpg
Proleće nam uskoro doleće. :)

Nešto o kafanama iz mog detinjstva i moje mladosti.
"Tri lista duvana" na uglu Bulevara i Kneza Miloša ... Nije to bio neki posebno lep enterijer: običan patos, kafanski stolovi sa kariranim stolnjacima, staklenim slanicima i plehanim pikslama i – koliko se sećam – prilično musavi prozori. Nije bila ni ono što bismo nazvali boemskom kafanom, jer nije posedovala šmek skadarlijskih i večito bučnih okupljališta pripitih pesnika i slikara. Jednostavno, bila je kafana za svakog: ujutru za komšiluk koji je tu, uz novine, ispijao prvu kafu, u podne za poslovne ili porodične ručkove, uveče – tajno sastajalište ljubavnika i preljubnika. Subotom ili nedeljom popodne – ako već ne odemo negde na ručak - moja majka bi trknula do "Tri lista duvana" da kupi ćevapčiće, velike i mesnate kao očev lički kažiprst. To je bio njen način da malo predahne od kuvanja i ujedno nam priušti omiljeni gurmanluk.
Sa leve strane "Tri lista duvana" nalazila se prodavnica jeftinog tekstila (metraže), a sa desne baletska škola. Malo iznad, kad se već zađe u Bulevar – čuvena poslastičarnica "Pelivan", i knjižara "Đačko doba" u kojoj su se i početkom sedamdesetih još uvek mogle kupiti mastiljave olovke i ručno prošivene sveske od, verovali ili ne, čak dvesta listova. Još gore uz Bulevar, nalazila se Šeherezada, jedno ušuškano kafanče sa orijentalnom atmosferom, u kome se kafa služila u ibriku, uz obavezan ratluk, naboden na čačkalicu. Nekoliko koraka dalje – "Mala Madera", u kojoj su se uglavnom okupljali taksisti i poneki boem, od kojih je najviđeniji bio čuveni beogradski novinar i publicista Živorad Mihailović Šilja.
Tipična letnja porodična tura subotom i nedeljom sastojala se od odlaska na tašmajdanski bazen, na limunadu u "Poslednjoj šansi", pa na ručak u "Tri lista duvana" (teleća čorba, ćevapčići, šopska) i, na kraju, na "Pelivanov" sladoled. Zimi je bilo malo drugačije: tašmajdansko klizalište, ili šetnja po Pionirskom parku, pa ručak u gorepomenutoj kafani (kolenica, kupus salata, a za nas, decu – opet nezaobilazni ćevapčići), pa dezert – kiflice sa šlagom - u poslastičarnici "Kod Lubarde", na ćošku Mišarske i Svetozara Markovića.
Navedene kafane odigrale su važnu ulogu u mom životu: one su bile mini-centri za okupljanje ljudi različitih mentalnih sklopova, afiniteta, nacionalnosti, temperamenta, socijalnih slojeva. U "Šeherezadi" sam popila svoju prvu tursku kafu, koju mi je poslužio lično šef Akib, rođeni Beograđanin sa albanskim rodoslovom, ljubazan, nasmejan, sa očima boje tamnog jantara. Kada sam se zadevojčila, odlazila sam, posle diskoteke, sa društvom u "Šansu" da popijem čaj sa rumom, jer je to bilo jedino mesto koje je radilo i iza ponoći. Iako ozloglašena kao kafana u koju u sitne sate navraćaju i opaki beogradski momci sa asfalta, nikada nisam prisustvovala nijednom incidentu. Štaviše, jedanput je za mnom trčao istetovirani, mišićavi momak, nadaleko poznata baraba i ćoškaroš, zvani Taki (od Tarzan), kako bi mi dao novčanik koji mi je ispao ispod stola.
Najlepše ljubavne sastanke imala sam u letnjoj bašti "Madere", pod svodom natkriljenog drveća i uz muziku "Temptejšnsa" sa zvučnika.
Kafana je nekada bila institucija. U njoj se družilo, ljubavisalo, filozofiralo, pilo, jelo ... uvek sa poštovanjem prema ljudima za susednim stolovima. Ponekad bi se stolovi i spajali – onda kada bi, do tog trenutka jedni drugima nepoznati gosti kafane, poželeli da razmene koju čašicu razgovora i pića. Retko je bilo tuča, a ako ih je i bilo, problem bi brzo bio rešen posredstvom šefa sale ili, u najgorem slučaju, čika milicionera koji je dežurao na ćošku.

Volim kafane. A vi?
 

koto

Buduća legenda
Poruka
41.300
sve ove virtuelne kafane, odraz su i izraz nase energije, nase zelje za druzenjem, veseljem, i Zivotom.
u zdravlje nam i ova kafana. da u njoj nalazimo drage ljude, i provodimo prijatne trenutke. da se salimo, pevamo, placemo, filozofiramo, volimo i..zivimo.:)
ziveli:pivce:
 
Poslednja izmena:

hakim bej

Elita
Poruka
16.592
Uobicajeno u kafane uvode internet.
Ovde smo u internet uveli kafanu.

kafana.jpg

Pozdrav od ja
 

fisherman1

Veoma poznat
Banovan
Poruka
13.585
Pijan iz kafane ja izlazimmmmmm...........
Garant ovu niko ne zna....
Ovu i sve ostale su mi večeras,meni i onom drugom(ko bajagi prvom)dedi svirali tamburaši na čelu s mojim
prvencom...Rođenje prvog junuka...:smeker:
 
Poslednja izmena:

NEREJ

Aktivan član
Poruka
1.735
Prva kafana “Pričamo, dakle postojimo” otvorena je 21.jula 2008.
Sam Bog zna koliko je upornosti bilo potrebno da se chat tema otvori na ovom pdf. :lol:
Negda bilo, sad se o tome pripoveda…
DakleM, šta ono htedoh da vam kažem? Pa ništa posebno, osim uobičajenog: našu kafanu zamislite kako god želite i nastavite da uživate u ćaskanju za ljudima (ili sa samim sobom).
Ako ikada poželite da se podsetite stare, evo linka:

Pa , ako se ne razumemo, sta cu ?! :) Ja se ne brinem, mislim, zbog priloga .
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.