Pričamo, dakle postojimo- Arhiva II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Бацила се у траву, жудно удише њен влажни мирис, врти јој се у глави; по ногама, по стомаку, осећа како се пењу топли дрхтаји земље, чини јој се да ће се с њом стопити. Она више није Селма, она је много више од тога, она је влат траве, лист, грана која се уздиже да би дотакла облак, она је стабло које пружа своје корење све до мрачне и тајанствене утробе из које се рађа, она је жубор извора и његова прозирна вода која непрестано отиче и увек је ту; она је миловање сунца и ковитлање ветра..Она више није Селма, она је све...
На повратку, девојка не изговара ни једну реч. Покушава да сачува тај слабашни пламен своје радости. Мислећи да је тужна, Орхан на све начине покушава да је разоноди, приповеда јој стотину прича, које она не слуша. Волела би да заћути..Но, како да му објасни да ћутња може бити најсрдачнији друг, најпажљивији, најплеменитији, и да у речи "самоћа" она види "сунце".
 
добро вече најдражи моји кафански другариz:)
осетила сам потребу да поделим са вама овај одломак.
и два питања ѕа вас.
Да ли сте икад доЖивели прирОду као Селма?
Да ли ћутња најсрдачнији друг, а самоћа сунце?:)
 
Neva:
Volim...nije da ne volim...mljc...

" Smrt je za coveka jedino sto ga uzdize iznad Boga, a Bog je dao coveku smrt jer ga smatra greskom, neuspelim stvorenjem..." ( Leonov )
Kliknite za proširenje...

Opa...
"Ko se boji smrti, gubi radost života." (Cato)
"Snaga je život; slabost je smrt." (Vivekanada)

Apropo Boga, moja omiljena z:):
"Bog ima isto toliko imena koliko ima živih ljudi." (Gandi)
 
Imam ja bas puno tih doskocica...Dok sam studirala, i citala onu malecnu rusku knjizenost, zapisivala sam sve " zlatne " recenice i poslovice...Vecina njih je na ruskom, tako da moracete da se zadovoljite mojim prevodom...:)...

I koliko istine....Da li smo svesni da i mi ponekad u svakodnevnoj komunikaciji kazemu neku zlatnu, ali ona ostane nezabelezena, neprimecena i ode u etar....? Ili treba biti poznat da bi neko slusao sta pricas...?
 
koto:
добро вече најдражи моји кафански другариz:)
осетила сам потребу да поделим са вама овај одломак.
и два питања ѕа вас.
Да ли сте икад доЖивели прирОду као Селма?
Да ли ћутња најсрдачнији друг, а самоћа сунце?:)
Kliknite za proširenje...

E sad si me naterala na razmišljanje...

Da, prvi put kad sam bila devojčica, pre i za vreme oluje u Lipovačkoj šumi. Ako hoćeš da vidiš dolinu, popni se na planinu z:lol: ... ali, ako hoćeš da shvatiš oblik, zatvori oči i zamišljaj.
Ćutanje je, poput razgovora, takođe potreba ... najčešće dok prebiremo utiske, baš kao u tvom odlomku. Tada nam je svaki glas, osim našeg unutrašnjeg, smetnja. Samoća je katkad najbolje društvo ... Samoća = sunce; sunce kao svetlost, tj. prosvetljenje?
 
koto:
добро вече најдражи моји кафански другариz:)
осетила сам потребу да поделим са вама овај одломак.
и два питања ѕа вас.
Да ли сте икад доЖивели прирОду као Селма?
Да ли ћутња најсрдачнији друг, а самоћа сунце?:)
Kliknite za proširenje...

hm, mislm da jesam
ali to je iluzija
razgrađujući osećaj u kojem se čoveg gubi i nestaje
poništava - vođen je tantosom
dok se kroz eros, deljenje sa drugima, čovek izgrađuje
prima i reflektuje svetlost
dok sam ne postane malo sunce
z:kiss:
trep, trep
 
Borac za prava zivotinja:
E sad si me naterala na razmišljanje...

Da, prvi put kad sam bila devojčica, pre i za vreme oluje u Lipovačkoj šumi. Ako hoćeš da vidiš dolinu, popni se na planinu z:lol: ... ali, ako hoćeš da shvatiš oblik, zatvori oči i zamišljaj.
Ćutanje je, poput razgovora, takođe potreba ... najčešće dok prebiremo utiske, baš kao u tvom odlomku. Tada nam je svaki glas, osim našeg unutrašnjeg, smetnja. Samoća je katkad najbolje društvo ... Samoća = sunce; sunce kao svetlost, tj. prosvetljenje?
Kliknite za proširenje...
потакла ме на размишљање једна тема на дому..и некако се наметнуло питање шта је природа за сваког од нас. за мене је много, и претапање у природу и сједињавање са њом, и губитак личног, и то , ниси ништа, а јеси све, и оно што је најдубље, и оно што је највише, и светло сунца, и мрак дубине земље из које све потиче, и све оно банално, и тривијално,а тако битно, и брзо, и кусо, и модерно, и свакакво, и бол, и туга, и нервоза, и стрес, и све-нестане, или се макар сведе на меру, изгуби на значају...
а самоћу си савршено лоциралаz:lol:
 
Artinve:
hm, mislm da jesam
ali to je iluzija
razgrađujući osećaj u kojem se čoveg gubi i nestaje
poništava - vođen je tantosom
dok se kroz eros, deljenje sa drugima, čovek izgrađuje
prima i reflektuje svetlost
dok sam ne postane malo sunce
z:kiss:
trep, trep
Kliknite za proširenje...
ништа се у природи не изграђује непрестано..
а поништавање је тек станка на путу, предах..
ко није способан да се поништи и осами, није способан ни да се изграђује, везује, и прима и даје...
:aha:
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top