Pričamo, dakle postojimo- Arhiva II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
juce sam ceo dan osecala teskobu. ceo dan sam mislila na nekog ko je bolestan, i za koga brinem. i grdila samu sebe, otkud mi to, cemu to, odakle te lose misli dolaze, zasto prizivim nevolju, prokletinja..
uvece sam uspela da oteram utvare, i provela sam vece u smehu, do suza..
jutros, idem na posao, i sretnem komsinicu koja ide kao mesecar. pitam je sta je..a ona kaze da ubila se i.

muk.
dete, devojcica od 17 god. iz komsiluka. znamo ih , i nju i brata, koji je kao moj mali sin. deca, tiha , povucena, pristojna. mati radi dva posla, u nekim prehranama, jer otac, kao od brda odvaljen , tri godine "ne moze da nadje posao"..za bedne pare..letos smo se srele. osusila se, ocajna, kaze ne znam sta da radim, ubicu se..i saslusala sam je, utesila, i otisla svojim poslom..
i sad..sta sad...ode dete..ko zna sta joj je bilo u glavi..a svet i dalje vice, juri, smeje se, a nje nema..i kako dalje sad ***..kako dalje sa svescu da se nesto mozda moglo, da je trebalo..ali ko? svako misli nije moja briga..i eto, nije nicija..
i ta njena majka..kako da zivi dalje..kako da se pogleda u ogledalo...kako da prezivi..
 
Tu više nema života...mnogo porodica je tako nastradalo,ima puno primera.
Velika kriza vlada u društvu.Ima mnogo onih koji ne uspevaju da plivaju po ovim novim pravilima,
onda svoje teskobe i nezadovoljstva prenose na porodicu i automatski se stvara atmosvera napetosti tamo gde je napetost najopasnija...
Deca žive sa tim iz dana u dan..povlače se u sebe(to je prvi znak)a roditelj ne primeti
jer je zaokupljen borbom za goli opstanak.
Niko nije kriv...krivo je beznadje...
 
koto:
juce sam ceo dan osecala teskobu. ceo dan sam mislila na nekog ko je bolestan, i za koga brinem. i grdila samu sebe, otkud mi to, cemu to, odakle te lose misli dolaze, zasto prizivim nevolju, prokletinja..
uvece sam uspela da oteram utvare, i provela sam vece u smehu, do suza..
jutros, idem na posao, i sretnem komsinicu koja ide kao mesecar. pitam je sta je..a ona kaze da ubila se i.

muk.
dete, devojcica od 17 god. iz komsiluka. znamo ih , i nju i brata, koji je kao moj mali sin. deca, tiha , povucena, pristojna. mati radi dva posla, u nekim prehranama, jer otac, kao od brda odvaljen , tri godine "ne moze da nadje posao"..za bedne pare..letos smo se srele. osusila se, ocajna, kaze ne znam sta da radim, ubicu se..i saslusala sam je, utesila, i otisla svojim poslom..
i sad..sta sad...ode dete..ko zna sta joj je bilo u glavi..a svet i dalje vice, juri, smeje se, a nje nema..i kako dalje sad ***..kako dalje sa svescu da se nesto mozda moglo, da je trebalo..ali ko? svako misli nije moja briga..i eto, nije nicija..
i ta njena majka..kako da zivi dalje..kako da se pogleda u ogledalo...kako da prezivi..
Kliknite za proširenje...

Depresija.
Koto, psihički zdravi ljudi ne izvršavaju samoubistvo.
Devojče je imalo ozbiljnih zdravstvenih problema ... a ti nisi lekar/psihijatar. Nisi joj bila ni roditelj; bila si neko, ko joj je u jednom trenutku pomogao. Saslušala si, razumela, posavetovala, i devojci je bilo bolje - NAKRATKO.
Recimo da si joj osvetlila komadić života. Ali, neko je odavno ugasio svetlo. Da bi se svetlo ponovo pojavilo, potrebno je mnogo, mnogo truda ... i stručne pomoći.

Ne brini, majka će preživeti, i živeti. Gledala se u ogledalo i ranije, dok je ćerka kopnela pred njenim očima. A šta će videti u ogledalu, to je već druga priča.
No, ljudi su čudo ...

Više bih se brinula šta će biti sa dečakom.
 
takve vesti...mlada dusha...izgubljena bitka za jedan zivot...bez borbe...i sad ce ljudi da govore...da optuze...da pitaju...da pitaju...i nikog nije bilo...niko nije znao...ko bi rekao...chudjenje...vesti se shire...pa otkud...pa ceo zivot kasnije...etiketa uz nechiji vrat...to su oni shto im se...tralala..a negde daleko i nebo se ne smeshi...

Blue_Flower.jpg



-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


 
Poslednja izmena:
LBarbara:
Niko nije kriv...krivo je beznadje...
Kliknite za proširenje...

Prica je strasna, cepa srce. Nekad je tesko videti svetlo, izgleda suvise daleko i nedostizno.
Takva je nasa priroda, kada smo srecni verujemo da ce to trajati vecno, a cak i prolazna nesreca izgleda kao neumitna sudbina.
Nekad se tesko tome odupreti, potreban je slucaj cesto, neki mali srecni prst one druge sudbine, nesto da nas takne po ramenu, mali oblak vilinskog praha, nesto, nesto da se desi… I ne desi se, suvise dugo jednostavo se ne desi..
 
Borac za prava zivotinja:
Depresija.
Koto, psihički zdravi ljudi ne izvršavaju samoubistvo.
Kliknite za proširenje...

Ne znam, to za psihicki zdrave ljude..
Secam se faksimila postanske karte koju je B Miljkovic poslao prijatelju, Petru Dzadzicu mislim, nekoliko nedelja pre nego sto se ubio.. Nesto o zeni na koju misli, trazi od prijatelja da mu pise o njoj:
- Sta radi, sta jede, ima li kijavicu… Ako prestanem da mislim o njo pocecu da mislim o smrti..

Pisano krvlju, a deluje razumno, i zdravo. Mozda nesreca i gubljenje nade jesu bolest.
 
dragannz:
Prica je strasna, cepa srce. Nekad je tesko videti svetlo, izgleda suvise daleko i nedostizno.
Takva je nasa priroda, kada smo srecni verujemo da ce to trajati vecno, a cak i prolazna nesreca izgleda kao neumitna sudbina.
Nekad se tesko tome odupreti, potreban je slucaj cesto, neki mali srecni prst one druge sudbine, nesto da nas takne po ramenu, mali oblak vilinskog praha, nesto, nesto da se desi… I ne desi se, suvise dugo jednostavo se ne desi..
Kliknite za proširenje...

Veče dragannz...:)
Problem je što to "nešto" ne postoji nego ga sami stvaramo...
Mislim da je veliki problem otudjenje,nerazumevanje,nepoverenje,nedostatak komunikacije medju ljudima...niko više ne zna da se druži,da iz čistog zadovoljstva zagrli nepoznatu osobu koja se lepo nasmešila...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top