Велика и мала срца
Драгуљар је седео за столом и кроз излог своје отмене трговине посматрао пролазнике.
Нека се девојчица приближила трговини и прислонила носић на излог.
Као небо плаве очи радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.
Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.
- То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?
Трговац с неверицом погледа девојчицу и упита:
- Колико новца имаш?
Она се подиже на прсте,стави на сто лимену кутију, отвори је и испразни.
Било је ту неколико мањих новчаница,шака ситниша,неколико шкољки и фигурица.
- Хоће ли бити довољно? - упита поносно.
Желела бих старијој сестри купити поклон.
Од када немамо маме,она обавља све послове и нема ни тренутка времена за себе.
Данас јој је рођендан.
Уверена сам да ће је поклон веома обрадовати.
Њене су очи исте боје као тај драги камен.
Трговац је отишао у малу просторију и у златноцрвени папир запаковао кутијицу.
- Узми и пажљиво понеси - рече девојчици.
Она узе пакетић као победнички пехар и поносно изађе из трговине.
Сат времена касније у трговину уђе прекрасна девојка с косом боје меда и дивним модрим очима.
Стави на сто кутијицу коју је трговац пажљиво запаковао и упита:
- Ова је огрлица купљена у вашој трговини?
- Да, госпођице.
- Колико је коштала?
- У мојој трговини цене су ствар поверења;тичу се само мене и мојих купаца.
- Моја сестра је имала нешто ситниша...
Сигурно није могла платити овако вредну огрлицу!
Трговац затвори кутију, сложи омот и врати је девојци.
- Ваша је сестра платила највишу цену: дала је све што је имала.
Велика срца воле, мала траже да буду вољена.
~~~~~~~~~~~~~~
Oduvek sam poklone cenila na osnovu toga koliko se nečega neko odrekao da bi ga poklonio...
Letos mi je jedna devojčica donela poklon,utrčala je i rekla:To sam tebi donela!
Kao najveću dragocenost predala mi je šišarku...još stoji na počasnom mestu u radnoj sobi,svaki put kad je pogledam,
ja se osmehnem.
Али..
Имала сам ту радост да тако нешто доживим и да се истовремено свога поклона - посрамим.
Поука урезана у сећање за цео живот!
И да..нема лепшег него кад деца поклањају!
Кад су поклони у питању,важно је и ко их поклања и ко их прима.
Ако их поклања онај ко другог воли,тај поклон ће бити леп,био скуп или бесплатан.
Aко их прима онај који зна да је вољен,знаће да је поклон тек делић оне љубави којом је обухваћен.
Oвакви трговци се тешко налазе,али вероватно до њих стижу само они чије је срце чисто...
Aли се понекад овакви купци шаљу и код оних трговаца,чија срца спавају дубоким сном,
како би се пренули из сна и - устали.
Kажу да је данас тако нешто могуће...
Пc.Cањajтe и спавајтe снoм праведника,сном деце...
Драгуљар је седео за столом и кроз излог своје отмене трговине посматрао пролазнике.
Нека се девојчица приближила трговини и прислонила носић на излог.
Као небо плаве очи радосно засијаше кад угледа један од изложених предмета.
Ушла је одлучно и прстом показала огрлицу од модрог тиркиза.
- То је за моју сестру. Можете ли ми је запаковати као поклон?
Трговац с неверицом погледа девојчицу и упита:
- Колико новца имаш?
Она се подиже на прсте,стави на сто лимену кутију, отвори је и испразни.
Било је ту неколико мањих новчаница,шака ситниша,неколико шкољки и фигурица.
- Хоће ли бити довољно? - упита поносно.
Желела бих старијој сестри купити поклон.
Од када немамо маме,она обавља све послове и нема ни тренутка времена за себе.
Данас јој је рођендан.
Уверена сам да ће је поклон веома обрадовати.
Њене су очи исте боје као тај драги камен.
Трговац је отишао у малу просторију и у златноцрвени папир запаковао кутијицу.
- Узми и пажљиво понеси - рече девојчици.
Она узе пакетић као победнички пехар и поносно изађе из трговине.
Сат времена касније у трговину уђе прекрасна девојка с косом боје меда и дивним модрим очима.
Стави на сто кутијицу коју је трговац пажљиво запаковао и упита:
- Ова је огрлица купљена у вашој трговини?
- Да, госпођице.
- Колико је коштала?
- У мојој трговини цене су ствар поверења;тичу се само мене и мојих купаца.
- Моја сестра је имала нешто ситниша...
Сигурно није могла платити овако вредну огрлицу!
Трговац затвори кутију, сложи омот и врати је девојци.
- Ваша је сестра платила највишу цену: дала је све што је имала.
Велика срца воле, мала траже да буду вољена.
~~~~~~~~~~~~~~
Oduvek sam poklone cenila na osnovu toga koliko se nečega neko odrekao da bi ga poklonio...
Letos mi je jedna devojčica donela poklon,utrčala je i rekla:To sam tebi donela!
Kao najveću dragocenost predala mi je šišarku...još stoji na počasnom mestu u radnoj sobi,svaki put kad je pogledam,
ja se osmehnem.
Али..
Имала сам ту радост да тако нешто доживим и да се истовремено свога поклона - посрамим.
Поука урезана у сећање за цео живот!
И да..нема лепшег него кад деца поклањају!
Кад су поклони у питању,важно је и ко их поклања и ко их прима.
Ако их поклања онај ко другог воли,тај поклон ће бити леп,био скуп или бесплатан.
Aко их прима онај који зна да је вољен,знаће да је поклон тек делић оне љубави којом је обухваћен.
Oвакви трговци се тешко налазе,али вероватно до њих стижу само они чије је срце чисто...
Aли се понекад овакви купци шаљу и код оних трговаца,чија срца спавају дубоким сном,
како би се пренули из сна и - устали.
Kажу да је данас тако нешто могуће...
Пc.Cањajтe и спавајтe снoм праведника,сном деце...
