PRICA O DVOJICI KOJI SU SANJALI...
Arapski istoričar Al Išaki prepričava ovaj događaj:
„Pričaju ljudi dostojni poverenja (ali samo je Alah sveznajuć,moćan,milosrdan i ne spava)
da je u Kairu bio jedan čovek koji je bio vrlo bogat,ali toliko velikodušan i plemenit da je sve
izgubio osim očeve kuće i da je bio primoran da zarađuje za hleb.
Radio je toliko da ga je jedne noći san savladao ispod smokve u njegovoj bašti..
A u snu je video nekog potpuno mokrog čoveka koji je iz usta izvadio zlatni novčić i rekao mu :
„Tvoje blago je u Persiji,u Isfahanu...idi po njega !“
Sledećeg jutra čovek se probudio i krenuo na dug put.
Suočio se sa mnogim opasnostima - od pustinja,brodova,gusara,idolopoklonika,reka,zveri i ljudi.
Na kraju je stigao u Isfahan,ali ga je unutar gradskih zidina zatekla noć i legao je da spava
u dvorištu jedne džamije.
Pored džamije je bila neka kuća i,po odluci Svemoćnog Boga,jedna banda lopova je prošla
kroz tu džamiju i ušla u kuću.
Ljudi koji su spavali probudili su se od buke lopova i pozvali u pomoć.
Susedi su takođe vikali,sve dok kapetan stražara u toj četvrti nije došao sa svojim ljudima,
a razbojnici nisu pobegli preko krova.
Kapetan je naredio da se džamija pretraži.
U njoj su našli čoveka iz Kaira i tako su ga išibali bambusom da je skoro bio na ivici smrti.
Došao je svesti,tek nakon dva dana,u zatvoru.
Kapetan je poslao stražara po njega i kad se ovaj našao pred njim upitao ga je:
“Ko si ti i iz koje zemlje dolaziš?“
Ovaj mu odgovori:
“Ja sam iz čuvenog grada Kaira i moje ime je Muhamed Al Magrebi“.
Kapetan nastavi:“Šta te je dovelo u Persiju?“
Ovaj se odluči za istinu i reče mu:
„Jedan čovek mi je u snu naložio da odem u Isfahan,jer se tamo nalazi moje blago.
Evo me u Isfahanu i vidim sada da je to obećano blago sigurno ovo šibanje koje sam od vas velikodušno dobio.“
Na te reči,kapetan se nasmeja od srca,rekavsi mu:
“Nepromišljeni i lakoverni čoveče...!
Ja sam tri puta sanjao jednu kuću u gradu Kairu..
Kuću,koja u dnu ima baštu,a u bašti sunčani sat..a iza sunčanog sata jednu smokvu..
a iza smokve česmu,a ispod česme blago.
Ni najmanje nisam poverovao u to lažno snovidjenje.
A ti,potomak mule i demona,lutaš iz grada u grad, samo sa verom u svoj jednom sanjani san.
Da te više nisam video u Isfahanu !
Uzmi ove pare i odlazi.."
Čovek ih je uzeo i vratio se svojoj kuci.
Ispod česme u svojoj bašti – one iz kapetanovog sna – iskopao je blago.
Tako ga je Bog blagoslovio,nagradio i uzneo.
Jer,Bog je velikodušan i skriven.“
Horhe Luis Borhes
~~~~~~~~~~~~~~
Jos jedna prica za laku noc...
Poenta njena je u covekovom saznanju nemogucnosti da predvidi dogadjaje sto ga cekaju na putevima kojima mu je namenjeno da prodje.
Jedino ih Tvorac poznaje i zna unapred njihovu sudbinu.
Zato je i poznata ona setenca "Cudni su putevi Gospodnji"..
Kad veceras krenete u san,obratite paznju na Znakove pored puta,mozda vam nagoveste ispunjenje davnih nadanja..
Neko ce imati srecu da se,tamo u paralelnom Univerzumu,mozda susretne i licno sa Njim.
Oni koje Gospod pozdravi na tom putu su malobrojni.
Jos redji su oni koje On dotakne rukom.
Legenda kaze da njegov dodir znaci da su i blagosloveni,da su odbrani,da su po njegovoj volji..
Mnogi od nas,samo jos u snu mogu da pronadju ono sto im najvise nedostaje:
neko novac (kao u ovoj prici),neko mozda izgubljeno zdravlje,a neko ljubav bez koje mu zivot nema smisla..
Svako prema potrebi...ali,kazu i svako prema zasluzi.
Lepo spavajte sanjari moji....
Arapski istoričar Al Išaki prepričava ovaj događaj:
„Pričaju ljudi dostojni poverenja (ali samo je Alah sveznajuć,moćan,milosrdan i ne spava)
da je u Kairu bio jedan čovek koji je bio vrlo bogat,ali toliko velikodušan i plemenit da je sve
izgubio osim očeve kuće i da je bio primoran da zarađuje za hleb.
Radio je toliko da ga je jedne noći san savladao ispod smokve u njegovoj bašti..
A u snu je video nekog potpuno mokrog čoveka koji je iz usta izvadio zlatni novčić i rekao mu :
„Tvoje blago je u Persiji,u Isfahanu...idi po njega !“
Sledećeg jutra čovek se probudio i krenuo na dug put.
Suočio se sa mnogim opasnostima - od pustinja,brodova,gusara,idolopoklonika,reka,zveri i ljudi.
Na kraju je stigao u Isfahan,ali ga je unutar gradskih zidina zatekla noć i legao je da spava
u dvorištu jedne džamije.
Pored džamije je bila neka kuća i,po odluci Svemoćnog Boga,jedna banda lopova je prošla
kroz tu džamiju i ušla u kuću.
Ljudi koji su spavali probudili su se od buke lopova i pozvali u pomoć.
Susedi su takođe vikali,sve dok kapetan stražara u toj četvrti nije došao sa svojim ljudima,
a razbojnici nisu pobegli preko krova.
Kapetan je naredio da se džamija pretraži.
U njoj su našli čoveka iz Kaira i tako su ga išibali bambusom da je skoro bio na ivici smrti.
Došao je svesti,tek nakon dva dana,u zatvoru.
Kapetan je poslao stražara po njega i kad se ovaj našao pred njim upitao ga je:
“Ko si ti i iz koje zemlje dolaziš?“
Ovaj mu odgovori:
“Ja sam iz čuvenog grada Kaira i moje ime je Muhamed Al Magrebi“.
Kapetan nastavi:“Šta te je dovelo u Persiju?“
Ovaj se odluči za istinu i reče mu:
„Jedan čovek mi je u snu naložio da odem u Isfahan,jer se tamo nalazi moje blago.
Evo me u Isfahanu i vidim sada da je to obećano blago sigurno ovo šibanje koje sam od vas velikodušno dobio.“
Na te reči,kapetan se nasmeja od srca,rekavsi mu:
“Nepromišljeni i lakoverni čoveče...!
Ja sam tri puta sanjao jednu kuću u gradu Kairu..
Kuću,koja u dnu ima baštu,a u bašti sunčani sat..a iza sunčanog sata jednu smokvu..
a iza smokve česmu,a ispod česme blago.
Ni najmanje nisam poverovao u to lažno snovidjenje.
A ti,potomak mule i demona,lutaš iz grada u grad, samo sa verom u svoj jednom sanjani san.
Da te više nisam video u Isfahanu !
Uzmi ove pare i odlazi.."
Čovek ih je uzeo i vratio se svojoj kuci.
Ispod česme u svojoj bašti – one iz kapetanovog sna – iskopao je blago.
Tako ga je Bog blagoslovio,nagradio i uzneo.
Jer,Bog je velikodušan i skriven.“
Horhe Luis Borhes
~~~~~~~~~~~~~~
Jos jedna prica za laku noc...
Poenta njena je u covekovom saznanju nemogucnosti da predvidi dogadjaje sto ga cekaju na putevima kojima mu je namenjeno da prodje.
Jedino ih Tvorac poznaje i zna unapred njihovu sudbinu.
Zato je i poznata ona setenca "Cudni su putevi Gospodnji"..
Kad veceras krenete u san,obratite paznju na Znakove pored puta,mozda vam nagoveste ispunjenje davnih nadanja..
Neko ce imati srecu da se,tamo u paralelnom Univerzumu,mozda susretne i licno sa Njim.
Oni koje Gospod pozdravi na tom putu su malobrojni.
Jos redji su oni koje On dotakne rukom.
Legenda kaze da njegov dodir znaci da su i blagosloveni,da su odbrani,da su po njegovoj volji..
Mnogi od nas,samo jos u snu mogu da pronadju ono sto im najvise nedostaje:
neko novac (kao u ovoj prici),neko mozda izgubljeno zdravlje,a neko ljubav bez koje mu zivot nema smisla..
Svako prema potrebi...ali,kazu i svako prema zasluzi.
Lepo spavajte sanjari moji....
