prica, prica, pricica...

Jao, ja obično ne gledam onog ko mi priča u oči, ponekad mi pogled odluta, nekad nosim i naočare za sunce :o ,ali uvek slušam (osim u nekim baš ekstremnim situacijama). Verovatno ljudi misle da ih ne slušam, pa dolazi do zbuna :?
 
Meni je prva pomisao (kada nekome luta pogled-)da sam dosadna i bas mi bude krivo (ipak smo svi sujetni :roll: ). Pricu sto pre prekidam i to tako da se ne oseti nikakvo negodovanje u mom glasu (nije drugi kriv sto sam mu ja dosadna).

Ali u svakodnevnoj komunikaciji u kuci, dok milioniti put ponavljam npr sinu ili muzu nesto sto je vazno, a oni bleje - ja poludim. Znam da im je dosadno da slusaju stalno iste opomene (cak je i meni samoj dosadno da govorim jedno isto 8) ), ali naprosto moram stalno da podsecam ili nece biti uradjeno, a vazno je. (sve mame ce me razumeti - to je onaj trenutak kada posle bezbroj neuspesnih opomena pocnete da URLAAATE )
 
Meni je najgore kad hoću da kažem nekome nešto što je meni značajno, pa smišljam kojim rečima ću da kažem, u kom momentu...a on me na kraju ne sluša, ili elegantno pređe na neku drugu temu, npr "Šta ima zanimljivo na tv danas?" grrr :evil: , ja onda zaboravim i način i momenat, ispadne mnogo grublje, i eto ti nama svađe... :x
 
jao,ja toliko volim da pricam da je to nmeverovatno. Ne volim ljude koji mnogo pricaju kao i ja jer tada ne mogu da dodjem do reci od njih :) Ali kada nekog prekinem,sto se retko desava, izvinim se. A gledam ljude u oci kada pricamo,obavezno. I ja popizdim kada rade nesto drugo. takodje, uzasno me nervira kada pricam s nekim,a ta osoba stoji iznad mene,to me jako dekoncentrise...
 
Probala i nista.

Obicno smirenim tonom(to je ona uspesnija varijanta kada se iskontrolisem) pitam "da li ocekujes da sada da trcim za tobom dok ti ovo objasnjavam?" onda on stane sa ociglednom dosadom na licu (12 god.) i saslusa sa izrazom koji govori "daaaavis me zeno"(to sme samo u sebi, naravno)

I kazem sta imam - i pitam se jel to moze lepo, ljudski - a znam da ne moze - i ja sam bila dete ;)
 
A da probas da budes vece dete od svog deteta? On, zbunjivanje-efekat.

Ja jednom cuvala neku malu... a mala djavo. Navikla da pravi psine i da svi trce oko nje... Pocela tako sa mnom, ne secam se vise sta je bilo tacno u pitanju, da li igracke razbacane ili neke tresnje sto nije htela da jede...
Uglavnom, ja mrtva hladan krenem da se ponasam gore od nje. Pobacam igracke u sve i jedan cosak i legnem na pod.
Mala se smirila, prisla mi, pocea da zapitkuje sta treba da uradi, pocela da skuplja igracke bez reci... :D
 
Ovaj uzrast o kome ja govorim 12 je vec odrasla osoba, to mogu da potpisem.

Nervira me sto su to stvarno sitnice, a ja gundjam li gundjam sve u nadi da ce biti jos malo uredniji (ne ocekujem bog zna sta). U stvari klinac je super, stvarno sam prezadovoljna ukupno (ajd sad da ga ne hvalim ljubi ga majka). Uradi on sve to sto treba, ali moram da ga opominjem.
 
gurmanci:
Ok apsolvirasmo decu, ali jos vise nervira kada nas ne slusaju momci ili muzevi zar ne?
Kliknite za proširenje...


Može da me ne sluša koliko oće, samo nek ne gelda u TV :lol:
Nego lepo...u oke da me gleda, klima glavom i priča "da, draga..." ...



joj, ja sam ponekad nezaustavljiva :mrgreen: Zato što mi je posao da slušam druge, pa kad se dokopam "mojih pet minuta"...pretvore se lasno u mojih 5 sati :D
 
Ja volim da slusam i volim da me slusaju. Obozavam razgovore :D

Lako mi se da doziram pricu sa ljudima sa kojima povrsnije komuniciram, ali sa bliskima i dragima...

Da gledanje u TV, mobilni ili bilo sta drugo osim u mene spada u te teske prestupe :?:
 
:lol: I kod mene, ali samo ako je VAŽNO :mrgreen: Npr. kad nešto uzrujano pričam i sva sam poletna i tako...i...ii....i onda kažem "ma jel moraš da se javiš baš " :D I ne javi se. I još kaže "izvini" :lol:
A i nije dragi, nego drugar...dragi bi se javio :roll:

Mislim da su oba ponašanja ok.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top