kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.103
Dok god čelni ljudi Srbije, ma kako da se zovu, budu ćutali pred
teorijom stvorenom na laži da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju
i započeo rat sa ciljem stvaranja velike Srbije, te da je napao Kosovo
u nameri proterivanja Šiptara, Srbija i Srbi zauvek će nositi teret krivice
i plaćati cenu za to
.. Slovenci, Hrvati, Muslimani, Crnogorci, Šiptari… svi oni, generalno
gledano, tvrde da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju sa ciljem
da stvori veliku Srbiju, da je izvršio agresiju najpre na Sloveniju, a
potom i na Hrvatsku i Bosnu. Kosovo da ne spominjem. I svi uglas
ponavljaju da na zapadnom Balkanu neće biti dugotrajnog mira, sve
dok Srbija ne prođe katarzu, pokajanje, denacifikaciju.
Sve te „istine“, poznato je, odavno je prihvatila i Međunarodna
zajednica i tu ništa novoga nema, niti bi sve to bilo opasno za Srbe
i Srbiju da drugačije misle i govore ljudi koje smo pre deset godina
izabrali da naslede Miloševića. Ali, ne.
To je danas najveći problem Srbije. To je suština „demokratske
drame Srbije“, koja traje evo već deset godina. Otuda sve dolazi i
tamo se sve vraća. To je đavolje gnezdo, brlog iz kojeg gamižu sve
nečisti i hvataju se za noge Srbima, ne dozvoljavajući im da krenu
napred.
Ono što o raspadu Jugoslavije, i svemu što je iz toga proisteklo,
misle Stjepan Mesić, Haris Silajdžić, Jelko Kacin, Vladimir Šeks,
Hašim Tači, Željko Komšić, Milo Đukanović, Sonja Biserko…
misli i Boris Tadić. Da misli drugačije rekao bi.
Kako je sa srpskog stanovišta, sa pozicije službenog Beograda,
moguće braniti Kosovo i Metohiju od američko-šiptarske okupacije
ako se krene od stava – a Tadić očigledno kreće od toga – da je
Milošević napao Kosovo i tamo izvršio etničko čišćenje. Da misli
drugačije to bi valjda i rekao.
Kako i na osnovu čega Tadić, službeni Beograd, vlast u Srbiji…
može od Hrvatske zahtevati, na primer, povratak ili nadoknadu
35 hiljada stanova otetih od Srba, ako se službeni Zagreb i
službeni Beograd ne spore oko suštine rata vođenog devedesetih
i Miloševićeve uloge u tom ratu. Ako se tu slažu, a slažu se, onda
im je i zajednički stav da su Srbi u Hrvatskoj dobili taman ono što
su zaslužili, jer su napali Hrvatsku, zajedno sa Miloševićem.
Ni jedan od dosadašnjih predsednika i premijera Srbije,
ove demokratske, postoktobarske, nije javno izgovorio rečenicu
koja sve menja u odnosima Srbije i Hrvatske i Srba i Hrvata kao
naroda. Ta rečenica glasi:
Na prostoru bivše Jugoslavije vođen je građanski rat, kao
posledica nasilne secesije Slovenije i Hrvatske,
uz podršku dela međunarodne zajednice.
Šta je radio Slobodan Milošević u to vreme? Pomogao je Srbe u
Hrvatskoj. Tačno. A, šta je drugo trebalo da radi i šta je tu sporno?
Gde je tu zločin, agresija?
Ako su Austrija i Nemačka na sve moguće načine pomagale Hrvatskoj
da se osamostali, a pomagale su, ako je Mađarska, pod pritiskom
Nemačke, uvozila oružje za paravojne hrvatske snage, a radila je upravo
to, šta su drugo Srbija i Milošević mogli da rade nego da pomažu
delu svoga naroda, onom delu kojem je pretilo ponavljanje sudbine iz
NDH.
Preterujem? Hoćete da vam još jednom, po ne znam koji put na ovom
mestu, opišem šta se Srbima događalo u Sisku, Osijeku, Zadru,
Splitu, Zagrebu, Karlovcu… pre nego što je izbio rat u Hrvatskoj.
Dok god Boris Tadić, ili bilo ko drugi u ime Srbije, sve ovo ne kaže
javno, pred kamerama, Srbija će u odnosima sa Hrvatskom morati
da bude snishodljiva, ponizna, na kolenima.
Mogu vlastodršci u Beogradu, ma kako god se zvali, do iznemoglosti
da ponavljaju da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, to
suštinski ništa ne znači.
Srbija, ova postoktobarska, pristala je na teoriju po kojoj je Milošević
napao Kosovo i Metohiju i, tamo, nad Šiptarima izvršio strašne
zločine i etničko čišćenje. Posle toga, kažu ovi koji su nam oteli i
okupirali Kosovo i Metohiju, Srbija je zauvek izgubila pravo na taj
deo svoje teritorije. Tako nešto Tadić i njegovi ne tvrde, reći će neko.
Tačno, ali ćute kad drugi u njihovom prisustvu to pričaju. Ćutanje je
znak odobravanja.
Ne može vladar Srbije o Kosovu ravnopravno razgovarati ni sa Hilari
Klinton ni sa nekim sekretarom u Briselu, ako taj razgovor na stolu
ima samo jednu teoriju, onu o Miloševiću kao jedinom krivcu. Tu nema
razgovora. Tu se samo čeka presuda, njena visina i samilost druge
strane.
Nije Milošević napao Kosovo, ni 1989. godine ni 1998. godine, jer
čovek sam sebe ne može da napadne.
Srbija je, u skladu sa ustavnom i zakonskom procedurom,
1989. godine svela svoje pokrajine (do tada države u državi) na nivo
autonomnih pokrajina, vraćajući sebi ingerencije koje je imala čak
po onom monstruoznom Ustavu SFRJ iz 1974. godine. Ništa tu nije
bilo sporno. Sporno je što su Šiptari i pored uživanja prava o kojima
su druge nacionalne manjine na svetu mogle samo da maštaju, tražili
više od toga.
Onaj ko vlada i ko bi da vlada Srbijom imaće pravo i legitimitet da
brani Kosovo i stvara pretpostavke za njegov povratak u ustavno-
zakonski okvir Srbije, samo ako kaže da je 1998. godine srpska
policija svim sredstvima, uključujući oružje, sasvim legitimno,
intervenisale na delu svoje teritorije, koja se zove Kosovo i Metohija.
Zašto? Zato što je tamo izbio oružani ustanak sa ciljem odvajanja i
komadanja države. Koja bi to država na svetu postupila drugačije?
Ima li Tadić snage da javno upita partnere na eks-ju prostoru i
„prijatelje Srbije“ u međunarodnoj zajednici, kako to da je Hrvatska
1995. godine imala pravo da interveniše u Krajini, zoni pod zaštitom
UN, a Srbija tri godine kasnije, nije imala pravo da interveniše na
Kosovu.
Dok god Boris Tadić javno, pred kamerama, ne postavi to pitanje,
njegova priča o nepriznavanju nezavisnost Kosova obična je tlapnja.
Jeftina, prozirna i sve bljutavija predstava za narod.
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13916
***************************************************************************************
Извињавам се што сам поставила оволики текст, али бих поред
тога ЗАМОЛИЛА дискутанте да прочитају текст, ако желе да
дискутују.....зато што је постало већ мучно и овде и на многим
медијима да се неке приче "рекла- казала" врте к`о покварена
грамофонска плоча...
Па иде моје питање,...да ли оваква прича о Милошевићу као
о главном и једином кривцу са простора бивше Југославије
заиста вуче Србију и све нас са њом у АМБИС
.
teorijom stvorenom na laži da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju
i započeo rat sa ciljem stvaranja velike Srbije, te da je napao Kosovo
u nameri proterivanja Šiptara, Srbija i Srbi zauvek će nositi teret krivice
i plaćati cenu za to
.. Slovenci, Hrvati, Muslimani, Crnogorci, Šiptari… svi oni, generalno
gledano, tvrde da je Slobodan Milošević razbio Jugoslaviju sa ciljem
da stvori veliku Srbiju, da je izvršio agresiju najpre na Sloveniju, a
potom i na Hrvatsku i Bosnu. Kosovo da ne spominjem. I svi uglas
ponavljaju da na zapadnom Balkanu neće biti dugotrajnog mira, sve
dok Srbija ne prođe katarzu, pokajanje, denacifikaciju.
Sve te „istine“, poznato je, odavno je prihvatila i Međunarodna
zajednica i tu ništa novoga nema, niti bi sve to bilo opasno za Srbe
i Srbiju da drugačije misle i govore ljudi koje smo pre deset godina
izabrali da naslede Miloševića. Ali, ne.
To je danas najveći problem Srbije. To je suština „demokratske
drame Srbije“, koja traje evo već deset godina. Otuda sve dolazi i
tamo se sve vraća. To je đavolje gnezdo, brlog iz kojeg gamižu sve
nečisti i hvataju se za noge Srbima, ne dozvoljavajući im da krenu
napred.
Ono što o raspadu Jugoslavije, i svemu što je iz toga proisteklo,
misle Stjepan Mesić, Haris Silajdžić, Jelko Kacin, Vladimir Šeks,
Hašim Tači, Željko Komšić, Milo Đukanović, Sonja Biserko…
misli i Boris Tadić. Da misli drugačije rekao bi.
Kako je sa srpskog stanovišta, sa pozicije službenog Beograda,
moguće braniti Kosovo i Metohiju od američko-šiptarske okupacije
ako se krene od stava – a Tadić očigledno kreće od toga – da je
Milošević napao Kosovo i tamo izvršio etničko čišćenje. Da misli
drugačije to bi valjda i rekao.
Kako i na osnovu čega Tadić, službeni Beograd, vlast u Srbiji…
može od Hrvatske zahtevati, na primer, povratak ili nadoknadu
35 hiljada stanova otetih od Srba, ako se službeni Zagreb i
službeni Beograd ne spore oko suštine rata vođenog devedesetih
i Miloševićeve uloge u tom ratu. Ako se tu slažu, a slažu se, onda
im je i zajednički stav da su Srbi u Hrvatskoj dobili taman ono što
su zaslužili, jer su napali Hrvatsku, zajedno sa Miloševićem.
Ni jedan od dosadašnjih predsednika i premijera Srbije,
ove demokratske, postoktobarske, nije javno izgovorio rečenicu
koja sve menja u odnosima Srbije i Hrvatske i Srba i Hrvata kao
naroda. Ta rečenica glasi:
Na prostoru bivše Jugoslavije vođen je građanski rat, kao
posledica nasilne secesije Slovenije i Hrvatske,
uz podršku dela međunarodne zajednice.
Šta je radio Slobodan Milošević u to vreme? Pomogao je Srbe u
Hrvatskoj. Tačno. A, šta je drugo trebalo da radi i šta je tu sporno?
Gde je tu zločin, agresija?
Ako su Austrija i Nemačka na sve moguće načine pomagale Hrvatskoj
da se osamostali, a pomagale su, ako je Mađarska, pod pritiskom
Nemačke, uvozila oružje za paravojne hrvatske snage, a radila je upravo
to, šta su drugo Srbija i Milošević mogli da rade nego da pomažu
delu svoga naroda, onom delu kojem je pretilo ponavljanje sudbine iz
NDH.
Preterujem? Hoćete da vam još jednom, po ne znam koji put na ovom
mestu, opišem šta se Srbima događalo u Sisku, Osijeku, Zadru,
Splitu, Zagrebu, Karlovcu… pre nego što je izbio rat u Hrvatskoj.
Dok god Boris Tadić, ili bilo ko drugi u ime Srbije, sve ovo ne kaže
javno, pred kamerama, Srbija će u odnosima sa Hrvatskom morati
da bude snishodljiva, ponizna, na kolenima.
Mogu vlastodršci u Beogradu, ma kako god se zvali, do iznemoglosti
da ponavljaju da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, to
suštinski ništa ne znači.
Srbija, ova postoktobarska, pristala je na teoriju po kojoj je Milošević
napao Kosovo i Metohiju i, tamo, nad Šiptarima izvršio strašne
zločine i etničko čišćenje. Posle toga, kažu ovi koji su nam oteli i
okupirali Kosovo i Metohiju, Srbija je zauvek izgubila pravo na taj
deo svoje teritorije. Tako nešto Tadić i njegovi ne tvrde, reći će neko.
Tačno, ali ćute kad drugi u njihovom prisustvu to pričaju. Ćutanje je
znak odobravanja.
Ne može vladar Srbije o Kosovu ravnopravno razgovarati ni sa Hilari
Klinton ni sa nekim sekretarom u Briselu, ako taj razgovor na stolu
ima samo jednu teoriju, onu o Miloševiću kao jedinom krivcu. Tu nema
razgovora. Tu se samo čeka presuda, njena visina i samilost druge
strane.
Nije Milošević napao Kosovo, ni 1989. godine ni 1998. godine, jer
čovek sam sebe ne može da napadne.
Srbija je, u skladu sa ustavnom i zakonskom procedurom,
1989. godine svela svoje pokrajine (do tada države u državi) na nivo
autonomnih pokrajina, vraćajući sebi ingerencije koje je imala čak
po onom monstruoznom Ustavu SFRJ iz 1974. godine. Ništa tu nije
bilo sporno. Sporno je što su Šiptari i pored uživanja prava o kojima
su druge nacionalne manjine na svetu mogle samo da maštaju, tražili
više od toga.
Onaj ko vlada i ko bi da vlada Srbijom imaće pravo i legitimitet da
brani Kosovo i stvara pretpostavke za njegov povratak u ustavno-
zakonski okvir Srbije, samo ako kaže da je 1998. godine srpska
policija svim sredstvima, uključujući oružje, sasvim legitimno,
intervenisale na delu svoje teritorije, koja se zove Kosovo i Metohija.
Zašto? Zato što je tamo izbio oružani ustanak sa ciljem odvajanja i
komadanja države. Koja bi to država na svetu postupila drugačije?
Ima li Tadić snage da javno upita partnere na eks-ju prostoru i
„prijatelje Srbije“ u međunarodnoj zajednici, kako to da je Hrvatska
1995. godine imala pravo da interveniše u Krajini, zoni pod zaštitom
UN, a Srbija tri godine kasnije, nije imala pravo da interveniše na
Kosovu.
Dok god Boris Tadić javno, pred kamerama, ne postavi to pitanje,
njegova priča o nepriznavanju nezavisnost Kosova obična je tlapnja.
Jeftina, prozirna i sve bljutavija predstava za narod.
http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=13916
***************************************************************************************
Извињавам се што сам поставила оволики текст, али бих поред
тога ЗАМОЛИЛА дискутанте да прочитају текст, ако желе да
дискутују.....зато што је постало већ мучно и овде и на многим
медијима да се неке приче "рекла- казала" врте к`о покварена
грамофонска плоча...
Па иде моје питање,...да ли оваква прича о Милошевићу као
о главном и једином кривцу са простора бивше Југославије
заиста вуче Србију и све нас са њом у АМБИС
.
Dobrovoljci(čitave brigade)iz arapskih i muslkimanskih zemalja??
Ali bitno je leći na rudu i uklapati se u nametnute nam šablone ako bismo"što pre u Europu!!"
