- Poruka
- 405.300
Grašac iz Srbije sa Fruške gore danas se zna svuda u svetu i nije slučajno da je vino baš od te sorte ušlo je izbor 50 najboljih na svetu 2023.
na čuvenom Decanter ocenjivanju u Londonu. I nikada ni je jedno drugo vino iz našeg dela sveta nije postiglo ništa takvo.
Sva dobra vina imaju priču. A grašac ima priču koja traje vekovima, a sve počinje baš na Fruškoj gori.
Genetska analize uvrdile su da je na našim prostorima stotinama godinama i da možda i nastao baš tu.
Naime, u drugoj polovini prošlog veka, pogrešno smo ga zvali italijanski rizling, mešali mu ime i poreklo, i to sve jer je, valjda, sve što nije domaće smatrano za bolje i kvalitetnije. Pod imenom italijanski rizling, tvrdilo se da je stigao iz Francuske. A danas nauka zna da grašac niti ima veze sa nemačkim rizlingom, niti mu je poreklo u Francuskoj, niti je baš italijanski. Grašac pripada prostoru sliva Dunava i tu mu je i kolevka.
Njegovi koreni duboko su na Fruškoj gori, a nauka je tu priču i potvrdila: u čuvenom Volnijevom herbarijumu iz 18. veka koji je slučajno otkriven
u Karlovačkoj gimnaziji, pronađeni su uzorci vinove loze pod imenom grašac beli i čiji je DNK identičan današnjem grašcu.
na čuvenom Decanter ocenjivanju u Londonu. I nikada ni je jedno drugo vino iz našeg dela sveta nije postiglo ništa takvo.
Sva dobra vina imaju priču. A grašac ima priču koja traje vekovima, a sve počinje baš na Fruškoj gori.
Genetska analize uvrdile su da je na našim prostorima stotinama godinama i da možda i nastao baš tu.
Naime, u drugoj polovini prošlog veka, pogrešno smo ga zvali italijanski rizling, mešali mu ime i poreklo, i to sve jer je, valjda, sve što nije domaće smatrano za bolje i kvalitetnije. Pod imenom italijanski rizling, tvrdilo se da je stigao iz Francuske. A danas nauka zna da grašac niti ima veze sa nemačkim rizlingom, niti mu je poreklo u Francuskoj, niti je baš italijanski. Grašac pripada prostoru sliva Dunava i tu mu je i kolevka.
Njegovi koreni duboko su na Fruškoj gori, a nauka je tu priču i potvrdila: u čuvenom Volnijevom herbarijumu iz 18. veka koji je slučajno otkriven
u Karlovačkoj gimnaziji, pronađeni su uzorci vinove loze pod imenom grašac beli i čiji je DNK identičan današnjem grašcu.
