LastDay
Domaćin
- Poruka
- 3.647
Čips je jedna od najpopularnijih grickalica. Dostupan je svima i svuda ga ima.
Svaki dan se na svetskom nivou pregrize na desetine, ako ne i stotine tona čipsa
. Vidimo pakovanja raznih vrsta, ukusa boja i veličina deluje nam kao da je ova grickalica postojala od pamtiveka
. Čips se, u poređenju sa mnogim grickalicama i poslasticama, nedavno pojavio ali način na koji je stupio na svetsku scenu je, u najmanju ruku, bio neuobičajen.
Nastanak čipsa je priča o bahatosti, bezobrazluku i pakosti.
Priča o ;ipsu počinje u američkom gradu Saratoga Spings 1853. godine kada su SAD bile u punom cvatu.
Nigde na svetu tada nije bilo više milionera, ljudi koji jednostavno nisu znali šta će sa parama i statusom koji iste donose.
Tajkuni, industrijalci, monopolisti političari i trgovci su formirali svoj zaseban društveni sloj.
Taj sloj je bio potpuno izolovan od svojih skromnih sunarodnika.
Razlika između bogatih i siromašnih je bila ogromna.
Baš u to vreme se pojavio novi društveni trend: KROMPIR pripremljen na francuski način ili kako ga mi zovemo sada pomfrit
. Elita ne bi bila elita kada ne bi težili ka tome da budu viđeni kako jedu ovo, tada egzotično, jelo i drugima nabijaju komplekse niše vrednosti.
je bio rodni grad jednog takvog tajkuna koji je ovo malo mesto pretvorio u značajan industrijski centar.
Kako je grad rastao tako je rasla i slava dotičnog gospodina koji se uopšte nije ustručavao da se hvali svojim bogatstvom i statusom
. Pošto mu je posao išao jako dobro bilo je neophodno proširiti posteojenje kako bi se steklo još.
Tu se javio jedan problem.
Mesto koje bi novo postrojenje zauzelo je naseljeno.
Tajkun je mogao da kupi ceo kraj i proširi posteojenje ali što bi to radio?
Kada bi se narod sam raselio kupio bi ceo kraj za manje pare.
Znajući da je on krupna zverka i da je njegov uticaj na društvo ogroman odlučio je da se malo pozabavi sa meštanima.
Otišao je u prvi restoran koji je služio pomfrit i naručio porciju ali ne sa namerom da je pojede.
Kada je porudžbina stigla samo je pogledao, odgurnuo i zahtevao da se kuvar nacrta pred njim.
Kada se kuvar pojavio tajkuna umalo da nije strefio šlog.jer kuvar je bio dete crnca i indijanke .
Zvao se Džordž Spek Krum.
Džordž Spek Krum sa svojom majkom.
Pri izlasku iz restorana obećao je da će se sutra vratiti i da očekuje tanji pomfrit.
Naredna dva tri dana tajkun je redovno dolazio i zamerao što je dovelo do naglog pada ugleda restorana, manjka mušterija i posao je naglo propadao.
Videvši da je kraj neizbežan kuvar Dorž je odlučio da mu se osveti.
Isekao je krompir tanko kao flis papir, prepržio ga i servirao tako.
Prema društvenim normama tog vremena jesti rukom je bilo izuzetno ponižavajuće
Ali čips je bio toliko tanak da nije bilo drugog načina da se jede.
Ovo je trebao da bude nizak udarac koji jedan mali čovek koji je sateran u ćošak može da zada uvaženom bogatašu.
Tajkun jeste jeo rukama prvo sa jednom a posle sa obe.
Svi su ga gledali kako guta i krcka čips sa zadovoljstvom i traži repete.
Zadivljen obrokom tajkun je vlasniku restoran predložio preseljenje lokala na bolje mesto, reklamu za nov proizvod i bogatiju klijentelu.
Vlasnik se složio sa predlogom i svoje zaposlene preselio na mesto gde je bilo posla i zarade preko glave.
Džordž Krum je postao slavan sa svojim kolutićima krompira koji su bili kao žetoni (žetoni- eng. chips).
Od kada je nastao proizvodnja čipsa nije prestala jer se lako i jeftino pravi.
Zahvaljujući eliti koja ga je redovno jela i reklamirala brzo je dobio na značaju i osigurao svoje mesto u svetu grickalica.
Svaki dan se na svetskom nivou pregrize na desetine, ako ne i stotine tona čipsa
. Vidimo pakovanja raznih vrsta, ukusa boja i veličina deluje nam kao da je ova grickalica postojala od pamtiveka
. Čips se, u poređenju sa mnogim grickalicama i poslasticama, nedavno pojavio ali način na koji je stupio na svetsku scenu je, u najmanju ruku, bio neuobičajen.
Nastanak čipsa je priča o bahatosti, bezobrazluku i pakosti.
Nigde na svetu tada nije bilo više milionera, ljudi koji jednostavno nisu znali šta će sa parama i statusom koji iste donose.
Tajkuni, industrijalci, monopolisti političari i trgovci su formirali svoj zaseban društveni sloj.
Taj sloj je bio potpuno izolovan od svojih skromnih sunarodnika.
Razlika između bogatih i siromašnih je bila ogromna.
Baš u to vreme se pojavio novi društveni trend: KROMPIR pripremljen na francuski način ili kako ga mi zovemo sada pomfrit
. Elita ne bi bila elita kada ne bi težili ka tome da budu viđeni kako jedu ovo, tada egzotično, jelo i drugima nabijaju komplekse niše vrednosti.
Saratoga Springsje bio rodni grad jednog takvog tajkuna koji je ovo malo mesto pretvorio u značajan industrijski centar.
Kako je grad rastao tako je rasla i slava dotičnog gospodina koji se uopšte nije ustručavao da se hvali svojim bogatstvom i statusom
. Pošto mu je posao išao jako dobro bilo je neophodno proširiti posteojenje kako bi se steklo još.
Tu se javio jedan problem.
Mesto koje bi novo postrojenje zauzelo je naseljeno.
Tajkun je mogao da kupi ceo kraj i proširi posteojenje ali što bi to radio?
Kada bi se narod sam raselio kupio bi ceo kraj za manje pare.
Znajući da je on krupna zverka i da je njegov uticaj na društvo ogroman odlučio je da se malo pozabavi sa meštanima.
Otišao je u prvi restoran koji je služio pomfrit i naručio porciju ali ne sa namerom da je pojede.
Kada je porudžbina stigla samo je pogledao, odgurnuo i zahtevao da se kuvar nacrta pred njim.
Kada se kuvar pojavio tajkuna umalo da nije strefio šlog.jer kuvar je bio dete crnca i indijanke .
Zvao se Džordž Spek Krum.
Džordž Spek Krum sa svojom majkom.
Iznenađen i zgrožen tajkun je hteo da mu kaže sve i svašta ali ga je žecnuo samo komentarom da je pomfrit predebeo.Pri izlasku iz restorana obećao je da će se sutra vratiti i da očekuje tanji pomfrit.
Naredna dva tri dana tajkun je redovno dolazio i zamerao što je dovelo do naglog pada ugleda restorana, manjka mušterija i posao je naglo propadao.
Videvši da je kraj neizbežan kuvar Dorž je odlučio da mu se osveti.
Isekao je krompir tanko kao flis papir, prepržio ga i servirao tako.
Prema društvenim normama tog vremena jesti rukom je bilo izuzetno ponižavajuće
Ali čips je bio toliko tanak da nije bilo drugog načina da se jede.
Ovo je trebao da bude nizak udarac koji jedan mali čovek koji je sateran u ćošak može da zada uvaženom bogatašu.
Tajkun jeste jeo rukama prvo sa jednom a posle sa obe.
Svi su ga gledali kako guta i krcka čips sa zadovoljstvom i traži repete.
Zadivljen obrokom tajkun je vlasniku restoran predložio preseljenje lokala na bolje mesto, reklamu za nov proizvod i bogatiju klijentelu.
Vlasnik se složio sa predlogom i svoje zaposlene preselio na mesto gde je bilo posla i zarade preko glave.
Džordž Krum je postao slavan sa svojim kolutićima krompira koji su bili kao žetoni (žetoni- eng. chips).
Zahvaljujući eliti koja ga je redovno jela i reklamirala brzo je dobio na značaju i osigurao svoje mesto u svetu grickalica.
I to ovaj party size jer veličina je bitna! 
