Ново приближавање напредњака и народњака
Како се сазнаје лидери СНС-а и ДСС-а се договарају директно, а састанке држе у четири ока
Војисалв Коштуница и Томислав Николић Фото ФонетНови период динамичнијих односа између Српске напредне странке и Демократске странке Србије, које су се разишле средином јануара због различитих погледа на промену Устава, чини се да је управо почео.
Најпре је лидер СНС-а Томислав Николић недавно потписао петицију против политичког прогона лидера ДСС-а Војислава Коштунице, а онда је крајем прошле недеље у једном интервјуу рекао да су се њих двојица чули, али да ће још разговарати. Потом је и коалициони партнер напредњака лидер Нове Србије Велимир Илић изјавио да ће ове недеље покушати да се договоре са Коштуницом о заједничкој борби за расписивање ванредних парламентарних избора.
Да ли ће то значити и позив Коштуници да учествује на митингу СНС-а 16. априла у Београду нисмо могли званично да чујемо ни од једне стране, али незванично у табору напредњака кажу да тренутно припремају митинг не рачунајући на присуство ДСС-а.
У овим партијама јуче нису желели да дају званичне изјаве о овој теми, али неколико позваних виших функционера и напредњака и народњака навели су да или не знају шта се дешава или да мисле да нема ништа ново у односима две опозиционе групације. Ипак, боље обавештени кажу да се о свим контактима Николић и Коштуница договарају директно и састанци су у четири ока.
Подсећања ради, два претходна „помиритељска” састанка Николића и Коштунице прошла су без резултата. Пре разговора 14. јануара лидери ДСС-а и СНС-а претходно су се званично сусрели 20. септембра прошле године, када су покушали да приближе своје ставове о односу према Европској унији. И нису успели.
„У политици је апсолутно све могуће. Односи пролазе кроз различите фазе али на крају су битни само интереси странке и они на крају одлучују – а на крају свих крајева је то ипак учешће у власти”, каже др Огњен Прибићевић, виши научни сарадник Института друштвених наука, коментаришући актуелна збивања између СНС-а и ДСС-а. И Прибићевић у напред наведеним изјавама и потезима види одређене сигнале СНС-а упућене ДСС-у, али кључним сигналом који је послат сматра Николићев потпис на петицији за одбрану Коштунице.
А о томе шта ће бити на крају између њих, додаје он, прерано је говорити, али се не може искључити могућност њихове сарадње после избора.
„СНС тражи коалиционе партнере, јер, за разлику од ДС-а који може да бира, нема велики коалициони капацитет. Кључно је што СНС не може са радикалима и мислим да су то непремостиве разлике, јер Шешељ тешко може да пређе преко тога да су му поделили странку. А СНС и ДСС раздваја став према ЕУ, али та њихова разлика, иако је реч о крупном питању, у крајњој инстанци не мора бити непремостива”, истиче Прибићевић и указује да је све то део амбијента у години која је последња пред изборе и зато са разних страна можемо очекивати још много „и сигнала и комбинација”.
И политички аналитичар Дејан Вук Станковић запажа сигнале које напредњаци шаљу Коштуници и у томе види три мотива СНС-а. Како објашњава, напредњаци не би хтели да паралелно са политичком битком са ДС-ом и осталима из те групације, имају и неку врсту „политичког рата” са ДСС-ом, процењујући да би од тога имали више штете него користи.
„Други мотив за слање оваквих сигнала јесте то што се на тај начин шаље позитивна порука бирачком телу – показују спремност да се договарају, да су отворени за сарадњу, односно да нису склони конфронтацији око свега и свачега. А треће, кроз ову причу о могућој сарадњи са народњацима мало отупљују оштрицу другој причи која се често лансира – да је мање-више готова велика коалиција ДС–СНС”, наводи Станковић и додаје да напредњаци тиме покушавају психолошки, политички и медијски да се представе што је боље могуће.
Да ли би, међутим, могао да се нађе и четврти мотив у чињеници да би ДСС могао да затреба СНС-у за формирање владајуће већине после избора? То је, ипак, према Станковићевим речима, разлог са одложеним дејством и он сада није примаран. Јер, како истиче, о томе ће моћи да се разговара кад буде познат изглед политичке мапе после избора. Али, оваквим „омекшавањем” у односима и избегавањем оштрих међусобних полемика у периоду до избора касније би могли лакше да разговарају о евентуалној коалицији.
Наравно, додаје Станковић, све резерве у политичком смислу које су постојале између напредњака и народњака и даље фигурирају као релевантне, односно нисмо приметили ниједан потез ни са једне стране који би указивао да је дошло до редефинисања политике једних или других.
Станковић закључује да осим начелне сагласности у вези са критикама на рачун актуелне владе и потребом за одржавањем избора што раније, ДСС и СНС тешко да могу даље да сарађују.
