Преживиш основну школу. Преживиш и надимке ,,дебела", ,,штреберка", ,,фосна" (наставите низ). Преживиш и игнорисање. Преживиш и лоптице од папира бачене на тебе, и паное ,,случајно" заливене соком, и усамљене велике одморе и тако даље и томе слично. Преживиш све што су у том периоду могли да ти приреде.
И одеш у гимназију. Са гардом дигнутим небу под облаке. И џеповима пуним ружних успомена. И можда неколико траумица, траума или како већ желите да их назовете. И оних неколико пријатеља из раног дјетињства који нису ишли с тобом у разред.
АЛИ!
Током распуста порастеш мноооого, па су ноге изненада дуже. Ниси више дебељуца Милица. Груди одлуче да се смилују и малчице порасту, таман да напуне класични грудњак (мали број, додуше, али ипак напуне неки грудњак). Ниси више ни фосна Милица.
Међутим. За први дан школе изабереш даркерски стајлинг. Црно од главе до пете. И везану косу. И црну шминку. И изгледаш као да си прије доласка у школу неког убила, и као да намјераваш да послије школе поновиш ту активност.
Ваљда поучена претходним искуствима, ријешила сам да дигнем гард до неба. Унапријед сам отписала могућност да ћу упознати ок људе.
Међутим с временом сам почела да се дружим са дјечацима. Опет, поучена искуством, изабрала сам дјечаке очекујући да дјевојчице буду грозне. Играла са момцима билијар, стони фудбал, флипер, пикадо... Била сам шампион у флиперу, ништа ми нису могли. Зато сам за пикадо била невиђен смотанко, али нема везе. Него, дан по дан, екипа из 6 различитих основних школа постала је чопор. До краја године ја сам постала принцеза чопора. Није чопор дочекао други разред јер су момци заратили међу собом. Ни дан-данас не знам зашто конкретно. Није важно. Битно да смо ми одвојено срећни. Углавном, гард спуштен, упознајем људе, кроз ситно сито просијавам кога пуштамо у живот, има сад и дјевојка, али ожиљци су још ту. Заправо, само један. Физичко. И свлачионица. Пресвлачење прије и послије часа. Након основне, никад нисам могла да се пресвучем у свлачионици. Зато сам носила хеланке испод фармерки и поткошуљу. Скинем фармерке, набацим бијелу мајицу и спремна за физичко. Послије физичког само пресвучем мајицу и навучен фармерке и то је то. Живјела поткошуља! Нема везе што сам тренирала пливање више од пола основне школе, што сам у купаћем била пред 30 људи (углавном момака) сваки дан, ја пред жене не могу у доњем вешу. И ништа...
Ето тако... И дан данас. На плажу могу, на базен могу, али да се пресвучем у групи жена??? Нема шансе...
И одеш у гимназију. Са гардом дигнутим небу под облаке. И џеповима пуним ружних успомена. И можда неколико траумица, траума или како већ желите да их назовете. И оних неколико пријатеља из раног дјетињства који нису ишли с тобом у разред.
АЛИ!
Током распуста порастеш мноооого, па су ноге изненада дуже. Ниси више дебељуца Милица. Груди одлуче да се смилују и малчице порасту, таман да напуне класични грудњак (мали број, додуше, али ипак напуне неки грудњак). Ниси више ни фосна Милица.
Међутим. За први дан школе изабереш даркерски стајлинг. Црно од главе до пете. И везану косу. И црну шминку. И изгледаш као да си прије доласка у школу неког убила, и као да намјераваш да послије школе поновиш ту активност.
Ваљда поучена претходним искуствима, ријешила сам да дигнем гард до неба. Унапријед сам отписала могућност да ћу упознати ок људе.
Међутим с временом сам почела да се дружим са дјечацима. Опет, поучена искуством, изабрала сам дјечаке очекујући да дјевојчице буду грозне. Играла са момцима билијар, стони фудбал, флипер, пикадо... Била сам шампион у флиперу, ништа ми нису могли. Зато сам за пикадо била невиђен смотанко, али нема везе. Него, дан по дан, екипа из 6 различитих основних школа постала је чопор. До краја године ја сам постала принцеза чопора. Није чопор дочекао други разред јер су момци заратили међу собом. Ни дан-данас не знам зашто конкретно. Није важно. Битно да смо ми одвојено срећни. Углавном, гард спуштен, упознајем људе, кроз ситно сито просијавам кога пуштамо у живот, има сад и дјевојка, али ожиљци су још ту. Заправо, само један. Физичко. И свлачионица. Пресвлачење прије и послије часа. Након основне, никад нисам могла да се пресвучем у свлачионици. Зато сам носила хеланке испод фармерки и поткошуљу. Скинем фармерке, набацим бијелу мајицу и спремна за физичко. Послије физичког само пресвучем мајицу и навучен фармерке и то је то. Живјела поткошуља! Нема везе што сам тренирала пливање више од пола основне школе, што сам у купаћем била пред 30 људи (углавном момака) сваки дан, ја пред жене не могу у доњем вешу. И ништа...
Ето тако... И дан данас. На плажу могу, на базен могу, али да се пресвучем у групи жена??? Нема шансе...
Poslednja izmena: