Preživeo zarobljeništvo ali se nije vratio i nikad se posle zarobljeništva nije javio porodici?

Gruban

Buduća legenda
Poruka
43.790
Otac,stric,ujak,deda ... znamo da je preživeo zarobljeništvo ali se nije vratio kući i nikad se nije javio.Nikad o njemu ništa nismo čuli.Moguće je da se tamo oženio i da nije hteo da se vrati.
Ovako su govorili oni koji su imali bliska lica u zarobljeničkim logorima u Nemačkoj a koja se nisu vratila posle "oslobođenja".
Verovatno je takvih i bilo.I u mirnodopskim okolnostima neki napuste svoje porodice i prekinu svaki kontakt i sa dotadašnjom ženom i sa decom ali su takvi slučajevi izuzetno retki.
Jedan broj bivših zarobljenika sa različitih razloga nije se vratio ali mala je verovatnoća da je isti nisu u godinama ili decenijama posle "oslobođenja" javili bliskim licima u zemlji da su živi.
Šta se krije iza nestanaka ratnih zarobljenika ?
Ti ljudi su u ogromnoj većin likvidirani od strane OZNA prilikom pokušaja dolaska u FNRJ
U zarobljeničkim logorima bio je i jedan broj komunista.Oni su sastavljali spiskove opasnih zarobljenika po KP.
Brozov režim video je u emigraciji pretnju po sebe.Zato su nastojali prvo da obećanjima da im se ništa neće dogoditi namame što više ratnih zarobljenika na povratak a onda su usledile pretnje.1945 usvojili su "zakon" koji propisuje da oni koji se ne vrate do određenog roka gube državljanstvo da bi 1946 taj "zakon" bio promenjen na način da je pretnja pojačana gubitkom to jeste konfiskacijom celokupne imovine.
Taj "zakon" glasi
Закон о одузимању држављанства официрима и подофициримабивше Југословенске војске, који неће да се врате у отаџбину,припадницима војних формација који су служили окупатору и одбеглиу иностранство, као и лицима одбеглим после ослобођењаЗакон је објављен у "Службеном листу ДФЈ",бр. 64/45 и у "Службеном листу ФНРЈ", бр.86/46.Члан 1.Сви од непријатеља заробљени или интернирани активни или резервниофицири и подофицири бивше Југословенске војске, који одбију да се врате уотаџбину и добровољно остану изван отаџбине, губе држављанство ФНРЈ.Сви припадници разних противнародних политичких организација и војничкихформација које су биле у служби окупатора (т.зв. Југословенске војске уотаџбини, четника, усташа, Српске државне страже, домобрана итд.) који су сеса територије Југославије повукли заједно с непријатељем, са којим су се догранице заједно борили против Југословенске армије и наших савезника, и којисе сада налазе у иностранству, као и остали припадници тих формација, који суземљу раније напустили, губе држављанство ФНРЈ. Исто тако губе држављанство ФНРЈ лица која побегну или су побегла из земље после ослобођења.
Члан
2.Губитак држављанства по чл. 1. овог закона повлачи за собом конфискацију целокупне имовине

Na ovaj način režim JBT ne samo što je uspeo da likvidira stotine a verovatnije hiljade onih ,kako su ocenjivali potencijalno opasnih političkih protivnika medju kojima je bilo dosta oficira nekadašnje KJ, nego i da se domogne njihove imovine.
 
Poslednja izmena:
Otac,stric,ujak,deda ... znamo da je preživeo zarobljeništvo ali se nije vratio kući i nikad se nije javio.Nikad o njemu ništa nismo čuli.Moguće je da se tamo oženio i da nije hteo da se vrati.
Ovako su govorili oni koji su imali bliska lica u zarobljeničkim logorima u Nemačkoj a koja se nisu vratila posle "oslobođenja".
Verovatno je takvih i bilo.I u mirnodopskim okolnostima neki napuste svoje porodice i prekinu svaki kontakt i sa dotadašnjom ženom i sa decom ali su takvi slučajevi izuzetno retki.
Jedan broj bivših zarobljenika sa različitih razloga nije se vratio ali mala je verovatnoća da je isti nisu u godinama ili decenijama posle "oslobođenja" javili bliskim licima u zemlji da su živi.
Šta se krije iza nestanaka ratnih zarobljenika ?
Ti ljudi su u ogromnoj većin likvidirani od strane OZNA prilikom pokušaja dolaska u FNRJ
U zarobljeničkim logorima bio je i jedan broj komunista.Oni su sastavljali spiskove opasnih zarobljenika po KP.
Brozov režim video je u emigraciji pretnju po sebe.Zato su nastojali prvo da obećanjima da im se ništa neće dogoditi namame što više ratnih zarobljenika na povratak a onda su usledile pretnje.1945 usvojili su "zakon" koji propisuje da oni koji se ne vrate do određenog roka gube državljanstvo da bi 1946 taj "zakon" bio promenjen na način da je pretnja pojačana gubitkom to jeste konfiskacijom celokupne imovine.
Taj "zakon" glasi
Закон о одузимању држављанства официрима и подофициримабивше Југословенске војске, који неће да се врате у отаџбину,припадницима војних формација који су служили окупатору и одбеглиу иностранство, као и лицима одбеглим после ослобођењаЗакон је објављен у "Службеном листу ДФЈ",бр. 64/45 и у "Службеном листу ФНРЈ", бр.86/46.Члан 1.Сви од непријатеља заробљени или интернирани активни или резервниофицири и подофицири бивше Југословенске војске, који одбију да се врате уотаџбину и добровољно остану изван отаџбине, губе држављанство ФНРЈ.Сви припадници разних противнародних политичких организација и војничкихформација које су биле у служби окупатора (т.зв. Југословенске војске уотаџбини, четника, усташа, Српске државне страже, домобрана итд.) који су сеса територије Југославије повукли заједно с непријатељем, са којим су се догранице заједно борили против Југословенске армије и наших савезника, и којисе сада налазе у иностранству, као и остали припадници тих формација, који суземљу раније напустили, губе држављанство ФНРЈ. Исто тако губе држављанство ФНРЈ лица која побегну или су побегла из земље после ослобођења.
Члан
2.Губитак држављанства по чл. 1. овог закона повлачи за собом конфискацију целокупне имовине

Na ovaj način režim JBT ne samo što je uspeo da likvidira stotine a verovatnije hiljade onih ,kako su ocenjivali potencijalno opasnih političkih protivnika medju kojima je bilo dosta oficira nekadašnje KJ, nego i da se domogne njihove imovine.
Mnogo nasih podoficira i oficira je odvedeno za vreme II Sv. rata u zarobljenistvo da rade na imanjima nemaca koji su bili na ruskom,pa i na sirim frontovima Evrope.Posto se ti nemci nisu vracali sa ratista,mnogi nasi su ostajali sa njihovim porodicama da zive,jer nisu smeli da se vrate,zbog ostrog zakona komunista posle rata,jer nisu znali,da li ih ceka zatvor ili smaknuce.Ovako su ostali sa tim porodicama i nastavili svoj zivot,ne javljajuci se vise,svojim prethodnim porodicama.
 
Mnogo nasih podoficira i oficira je odvedeno za vreme II Sv. rata u zarobljenistvo da rade na imanjima nemaca koji su bili na ruskom,pa i na sirim frontovima Evrope.Posto se ti nemci nisu vracali sa ratista,mnogi nasi su ostajali sa njihovim porodicama da zive,jer nisu smeli da se vrate,zbog ostrog zakona komunista posle rata,jer nisu znali,da li ih ceka zatvor ili smaknuce.Ovako su ostali sa tim porodicama i nastavili svoj zivot,ne javljajuci se vise,svojim prethodnim porodicama.
To je OZNA verzija i ta verzija je tačna u 0.02 slučajeva nestalih zarobljenika ili još i manje Posmtrni ostaci ostalih i sad leže u nekim jamama u blizini graničnih prelaza nekadašnje Jugoslavije.
 
Otac,stric,ujak,deda ... znamo da je preživeo zarobljeništvo ali se nije vratio kući i nikad se nije javio.Nikad o njemu ništa nismo čuli.Moguće je da se tamo oženio i da nije hteo da se vrati.
Ovako su govorili oni koji su imali bliska lica u zarobljeničkim logorima u Nemačkoj a koja se nisu vratila posle "oslobođenja".
Verovatno je takvih i bilo.I u mirnodopskim okolnostima neki napuste svoje porodice i prekinu svaki kontakt i sa dotadašnjom ženom i sa decom ali su takvi slučajevi izuzetno retki.
Jedan broj bivših zarobljenika sa različitih razloga nije se vratio ali mala je verovatnoća da je isti nisu u godinama ili decenijama posle "oslobođenja" javili bliskim licima u zemlji da su živi.
Šta se krije iza nestanaka ratnih zarobljenika ?
Ti ljudi su u ogromnoj većin likvidirani od strane OZNA prilikom pokušaja dolaska u FNRJ
U zarobljeničkim logorima bio je i jedan broj komunista.Oni su sastavljali spiskove opasnih zarobljenika po KP.
Brozov režim video je u emigraciji pretnju po sebe.Zato su nastojali prvo da obećanjima da im se ništa neće dogoditi namame što više ratnih zarobljenika na povratak a onda su usledile pretnje.1945 usvojili su "zakon" koji propisuje da oni koji se ne vrate do određenog roka gube državljanstvo da bi 1946 taj "zakon" bio promenjen na način da je pretnja pojačana gubitkom to jeste konfiskacijom celokupne imovine.
Taj "zakon" glasi
Закон о одузимању држављанства официрима и подофициримабивше Југословенске војске, који неће да се врате у отаџбину,припадницима војних формација који су служили окупатору и одбеглиу иностранство, као и лицима одбеглим после ослобођењаЗакон је објављен у "Службеном листу ДФЈ",бр. 64/45 и у "Службеном листу ФНРЈ", бр.86/46.Члан 1.Сви од непријатеља заробљени или интернирани активни или резервниофицири и подофицири бивше Југословенске војске, који одбију да се врате уотаџбину и добровољно остану изван отаџбине, губе држављанство ФНРЈ.Сви припадници разних противнародних политичких организација и војничкихформација које су биле у служби окупатора (т.зв. Југословенске војске уотаџбини, четника, усташа, Српске државне страже, домобрана итд.) који су сеса територије Југославије повукли заједно с непријатељем, са којим су се догранице заједно борили против Југословенске армије и наших савезника, и којисе сада налазе у иностранству, као и остали припадници тих формација, који суземљу раније напустили, губе држављанство ФНРЈ. Исто тако губе држављанство ФНРЈ лица која побегну или су побегла из земље после ослобођења.
Члан
2.Губитак држављанства по чл. 1. овог закона повлачи за собом конфискацију целокупне имовине

Na ovaj način režim JBT ne samo što je uspeo da likvidira stotine a verovatnije hiljade onih ,kako su ocenjivali potencijalno opasnih političkih protivnika medju kojima je bilo dosta oficira nekadašnje KJ, nego i da se domogne njihove imovine.
,,Šta se krije iza nestanaka ratnih zarobljenika ?
Ti ljudi su u ogromnoj većin likvidirani od strane OZNA prilikom pokušaja dolaska u FNRJ''.
********************************

Ове две реенице си измислио из неких злурадих разлога. Ако ниси, дај неки валидан податак (линк) да потвдриш оношта си изрекао.
Не служисе подметачинама јер када то нпише, то има свју тежину.
 
To je OZNA verzija i ta verzija je tačna u 0.02 slučajeva nestalih zarobljenika ili još i manje Posmtrni ostaci ostalih i sad leže u nekim jamama u blizini graničnih prelaza nekadašnje Jugoslavije.
Mnogi nisu smeli da se vrate,zbog komunistickog rezima.I to je najveci procenat,koji ze nije vratio.Ne znam gde si nasao to 0,02 %,kada vise od 50^ nije smelo da se vrati zbog rezima.
 
Мој деда је мобилисан у домобране, дезертирао је, ухапшен, стрпан у воз за Дахау, сетили се да им треба јаке, здраве радне снаге за радни логор, откачили из композиције пар вагона у којима је био и он и остатак рата, до 1944. год. је био у радном логору у Аустрији. Одатле бежи након неког бомбардовања, приступа легији, одлази на афрички фронт и са Русима се повлачи у Русију 1945. У Русији је био годину и по дана у речној морнарици и затим се вратио у родну Барању.
Релативно скоро сам добила документ у коме пише да је од стране удб-е био праћен као потенцијални немачки агент.
Не као совјетски већ баш као немачки.
Наравно, није био ничији агент.
Обичан човек с тешком судбином.
 
Otac od jedne moje rođake je napustio Dalmaciju u Decembru 1944. sa Đujćevom DČD, ona je tada bila beba. Đujićevi Četnici koji su tada otišli su bili prvo 2 godine u Italiji, pa 2 godine u Nemačkoj, da bi nakon toga velika velika većina njih otišla u Englesku i prekomorske anglosaksonske zemlje. Otac od te moje rođake je ostao u Nemačkoj. Tamo je stvorio drugu porodicu sa nekom Nemicom. Nikad nije dolazio u Jugoslaviju niti se video i čuo sa prvom ženom i ćerkom. Kontakt je imao jedino sa bratom koji ga je posetio u Nemačkoj. Ta moja rođaka ne pamti oca niti ga je ikad videla uživo, možda ga je jedino videla na nekoj slici.
 
Otac od jedne moje rođake je napustio Dalmaciju u Decembru 1944. sa Đujćevom DČD, ona je tada bila beba. Đujićevi Četnici koji su tada otišli su bili prvo 2 godine u Italiji, pa 2 godine u Nemačkoj, da bi nakon toga velika velika većina njih otišla u Englesku i prekomorske anglosaksonske zemlje. Otac od te moje rođake je ostao u Nemačkoj. Tamo je stvorio drugu porodicu sa nekom Nemicom. Nikad nije dolazio u Jugoslaviju niti se video i čuo sa prvom ženom i ćerkom. Kontakt je imao jedino sa bratom koji ga je posetio u Nemačkoj. Ta moja rođaka ne pamti oca niti ga je ikad videla uživo, možda ga je jedino videla na nekoj slici.
Otac tvoje rođake nije nestao.Ovde je reč o nestalima.
 
Број процената несталих и "несталих" нико не може да зна.
У домену кафанске приче.Једино је чињеница да је било свачега.
Jedno je sigurno.Brozovom režimu bilo je veoma stalo da se zarobljenici vrate inače im ne bi pretio oduzimanjem imovine u slučaju da to ne učine.S obzirom da se za većinu zarobljenika moglo pretpostaviti da nisu simpatizeri komunista jedini razlog zbog koga je režim tražio njihov povratak u zemlju jeste taj da isti ne postanu organizovana opozicija u emigraciji gde bi uspostavili i saradnju za vladama zapadnih zemlja.Posebno se to odnosilo na eventualno novi rat demokratskih i komunističkih država.
U emigrantskoj štampi o tome se pisalo.
Ja sam mišljenje da je samo neznatan broj medju onima koji su odlučili da se ne vrate a koji nisu hteli ili nisu uspeli da se jave svojima u Srbiji.Kažem u Srbiji jer su se u zarobljeništvu našli gotovo isljučivo stanovnici Srbije.
Komunisti su jednom broju svojih protivnika organizovali nekakva suđenja ali najveći broj jeste ubijen bez ikakvih "sudskih" formalnosti po unapred pripremljenim spiskovima.Suđenje zarobljenicima nije dolazilo u obzir jer su komunisti eliminaciju svojih protivnika maskirali optužbama o saradnji sa neprijeteljem,okupatorom i sl.U slučaju zarobljenika takva optužba ne bi zvučala ni u promilima uverljivo.
 
Обрнуто.То је била претња више да се не враћају.
Наравно да је одлука о враћању ,или не, била базирана на политици,сваки појединац је морао да размишља како нова власт гледа његов лични случај.
Чак и невини су морали да се преиспитају,зезнуто време.
Слажем се и у вези такозваних суђења.
 
Tema se bazira na pretpostavkama. Moguće je da su neke i tačne, ali to ne menja činjenicu da za iznete tvrdnje nema dokaza.

Dokaza u smislu sudskih dokaza ne može ni biti ako o tim likvidacijama nisu sačuvani nekakvi zapisnici,beleške.Učesnici - likvidatori su verovatno mrtvi pa svedoka nema.
To jeste tvrdnja zasnovana na pretpostavci ali ukupne okolnosti nestanka zarobljenika ne ostavljaju mnogo prostora za suprotan zaključak.
U vreme dok traju likvidacije političkih protivnika koji su zatečeni na teritorijima koje su "oslobođene" zašto bi zarobljenici bili pošteđeni iste sudbine ? Posebno kad se uzme u obzir da je reč o oficirima i podoficirama.
Bivši zarobljenici koji su odlučili da se ne vrate,usled niza okolnosti,bili su upućeni jedni na druge.Mala je verovatnoća da su se usmaljivali i nastanjivali tamo gde nikoga nisu poznavali.Ta okolnost dodatno umanjuje verovatnoću da nisu mogli da se jave svojima.
 
Poslednja izmena:
Обрнуто.То је била претња више да се не враћају.
Наравно да је одлука о враћању ,или не, била базирана на политици,сваки појединац је морао да размишља како нова власт гледа његов лични случај.
Чак и невини су морали да се преиспитају,зезнуто време.
Слажем се и у вези такозваних суђења.
Pretnja je da će njihove porodice izgubiti imovinu jeste snažan "podstrek" da se vrate.
 
Otac,stric,ujak,deda ... znamo da je preživeo zarobljeništvo ali se nije vratio kući i nikad se nije javio.Nikad o njemu ništa nismo čuli.Moguće je da se tamo oženio i da nije hteo da se vrati.
Ovako su govorili oni koji su imali bliska lica u zarobljeničkim logorima u Nemačkoj a koja se nisu vratila posle "oslobođenja".
Verovatno je takvih i bilo.I u mirnodopskim okolnostima neki napuste svoje porodice i prekinu svaki kontakt i sa dotadašnjom ženom i sa decom ali su takvi slučajevi izuzetno retki.
Jedan broj bivših zarobljenika sa različitih razloga nije se vratio ali mala je verovatnoća da je isti nisu u godinama ili decenijama posle "oslobođenja" javili bliskim licima u zemlji da su živi.
Šta se krije iza nestanaka ratnih zarobljenika ?
Ti ljudi su u ogromnoj većin likvidirani od strane OZNA prilikom pokušaja dolaska u FNRJ
U zarobljeničkim logorima bio je i jedan broj komunista.Oni su sastavljali spiskove opasnih zarobljenika po KP.
Brozov režim video je u emigraciji pretnju po sebe.Zato su nastojali prvo da obećanjima da im se ništa neće dogoditi namame što više ratnih zarobljenika na povratak a onda su usledile pretnje.1945 usvojili su "zakon" koji propisuje da oni koji se ne vrate do određenog roka gube državljanstvo da bi 1946 taj "zakon" bio promenjen na način da je pretnja pojačana gubitkom to jeste konfiskacijom celokupne imovine.
Taj "zakon" glasi
Закон о одузимању држављанства официрима и подофициримабивше Југословенске војске, који неће да се врате у отаџбину,припадницима војних формација који су служили окупатору и одбеглиу иностранство, као и лицима одбеглим после ослобођењаЗакон је објављен у "Службеном листу ДФЈ",бр. 64/45 и у "Службеном листу ФНРЈ", бр.86/46.Члан 1.Сви од непријатеља заробљени или интернирани активни или резервниофицири и подофицири бивше Југословенске војске, који одбију да се врате уотаџбину и добровољно остану изван отаџбине, губе држављанство ФНРЈ.Сви припадници разних противнародних политичких организација и војничкихформација које су биле у служби окупатора (т.зв. Југословенске војске уотаџбини, четника, усташа, Српске државне страже, домобрана итд.) који су сеса територије Југославије повукли заједно с непријатељем, са којим су се догранице заједно борили против Југословенске армије и наших савезника, и којисе сада налазе у иностранству, као и остали припадници тих формација, који суземљу раније напустили, губе држављанство ФНРЈ. Исто тако губе држављанство ФНРЈ лица која побегну или су побегла из земље после ослобођења.
Члан
2.Губитак држављанства по чл. 1. овог закона повлачи за собом конфискацију целокупне имовине

Na ovaj način režim JBT ne samo što je uspeo da likvidira stotine a verovatnije hiljade onih ,kako su ocenjivali potencijalno opasnih političkih protivnika medju kojima je bilo dosta oficira nekadašnje KJ, nego i da se domogne njihove imovine.
............i sve to da bi 20 miliona jugoslovena zivelo u raju.
U tom slucaju nek OZNA radi sta oce.
 
Mnogi nisu smeli da se vrate,zbog komunistickog rezima.I to je najveci procenat,koji ze nije vratio.Ne znam gde si nasao to 0,02 %,kada vise od 50^ nije smelo da se vrati zbog rezima.
To vazi mozda samo za oficire ali niži činovi su podržavali komuniste i uglavnom se vraćali u zemlju. Recimo znam za slučaj čoveka u zarobljeništvu kome je jedan sin otišao u četnike, a drugi u partizane i onda je ovaj pisao pismo ženi da izbaci iz kuće snaju i decu od sina četnika.
 

Back
Top