prevod
- Začetnik teme banegad
- Datum pokretanja
- stanje
whitenicky
Buduća legenda
- Poruka
- 39.520
www.metak.com Imas tamo recnik brate pa polako , sve sto ne znas sta znaci ukucaj tamo rec i dobices prevod ,pozdrav ... a i ne vidi se bas tekst najjasnije !!!!
McMillan
Poznat
- Poruka
- 9.581
Upoznao sam Salaha u zabačenoj uličici Kaira. Bio je nizak lik sa nervoznom facom. Iskezio mi se i predstavio mi se na način kao da očekuje da mi je njegovo ime poznato...
U dvorištu, matorac je prao crevom unutrašnjost busa. Kada je završio, ukrcali smo se, i seli na mokra sedišta. Salah mi je mahnuo sa sedišta pored vozača.
Iza grada, put se uspinjao iz doline Nila do pustinjske visoravni, krivudavo izbegavajući navodnjena polja i poslednja drveća, prema pustom horizontu jugozapada. Prošli smo piramide, koje su svojom veličinom bacale senku na ogromno prostranstvo ispred nas. Vreo vazduh je duvao kroz prozore.
U stara vremena, put ka Bahrijskim oazama je trajao 9 do 10 dana, kamilama; sada je to nekih 9 do 10 sati busom po uskom asvaltnom putu. Pustinja se talasa pod ogromnim nebom, širom celog kontinenta, 3000 milja, do Atlantskog okeana. U ovom praznom prostranstvu, palmice i usamljene figure prvih zidina Bahrija su izgledale kao fatamorgana.
Salah je sišao sa autobusa u Bavitiju, glavom selu Bahrijskih oaza. Bili smo na širokoj pustinjskoj ulici. Mahnuo mi je da ga pratim.
Salah je na pola ulice, vukući kofere iza njega uz uličicu. Na vrhu brda su bile dve izbeljene zgrade, sa svake strane dvorišta. Iznad vrata jedne od njih je, velikim izbledelim slovima napisano "Kazino Alpenblik", a iznad drugih "Hotel Salah"
Salah širom raširi ruke. Ona nervoza koja mu je grčila lice jutros, je izgleda ostala u Kairu.
Baviti je selo ispucalih ulica i kuća praznih zidova, koje su svojim ulazom gledale u dvorišta. Muljni kanali su sprovodili dragocenu prolećnu vodu kroz ulice do ograđenih bašta i voćnjaka.
Stotinu milja iza Bahrije, leže sledeće oaze Fafare, do koje se usuđuju samo malobrojni. Ona je najmanja i najviše osamljena oaza od 4 zapadne. Prevoz sam uhvatio sa kamiončetom koji je prenosio cevi za vodu. Blaga tamna udaljena brda, kao kitovi koji plove morem, su pratili put.
Oaza Fafara je jedno jedino selo umetnuto na niskom bregu. Državna gostiona je u pustinji ispod sela. Nema čajdžinica, prodavnica ni restorana. Ali gde prestaje komercijala, tu cveta tradicionalno gostoprimstvo. Celo selo je sebe videlo kao mog domaćina, i imao sam takvu navalu poziva da sam morao dva puta da ručam da bih zadovoljio potražnju.
Selo je bilo kao gola, očišćena soba. Izgledalo je poput nevinog sveta, izdvojenog iz haosa i konfuzije doline Nila. Bašte su sasvim odvojene od kuća. Baštenska vrata, oštećena zubom vremena, su bila tako niska, kao da je namenjeno da samo deca kroz njih prolaze, i vodile su u jedan tajni svet tečnih zelenih senki. Ptice su, neme, umešane u žbunje i paučinu koja je visila sa lišća.
Ove bašte su eho Nila, ali kao i sve ostalo u pustinji, zadržali su osećaj nevinosti. To je zaista ispremetan svet.
U dvorištu, matorac je prao crevom unutrašnjost busa. Kada je završio, ukrcali smo se, i seli na mokra sedišta. Salah mi je mahnuo sa sedišta pored vozača.
Iza grada, put se uspinjao iz doline Nila do pustinjske visoravni, krivudavo izbegavajući navodnjena polja i poslednja drveća, prema pustom horizontu jugozapada. Prošli smo piramide, koje su svojom veličinom bacale senku na ogromno prostranstvo ispred nas. Vreo vazduh je duvao kroz prozore.
U stara vremena, put ka Bahrijskim oazama je trajao 9 do 10 dana, kamilama; sada je to nekih 9 do 10 sati busom po uskom asvaltnom putu. Pustinja se talasa pod ogromnim nebom, širom celog kontinenta, 3000 milja, do Atlantskog okeana. U ovom praznom prostranstvu, palmice i usamljene figure prvih zidina Bahrija su izgledale kao fatamorgana.
Salah je sišao sa autobusa u Bavitiju, glavom selu Bahrijskih oaza. Bili smo na širokoj pustinjskoj ulici. Mahnuo mi je da ga pratim.
Salah je na pola ulice, vukući kofere iza njega uz uličicu. Na vrhu brda su bile dve izbeljene zgrade, sa svake strane dvorišta. Iznad vrata jedne od njih je, velikim izbledelim slovima napisano "Kazino Alpenblik", a iznad drugih "Hotel Salah"
Salah širom raširi ruke. Ona nervoza koja mu je grčila lice jutros, je izgleda ostala u Kairu.
Baviti je selo ispucalih ulica i kuća praznih zidova, koje su svojim ulazom gledale u dvorišta. Muljni kanali su sprovodili dragocenu prolećnu vodu kroz ulice do ograđenih bašta i voćnjaka.
Stotinu milja iza Bahrije, leže sledeće oaze Fafare, do koje se usuđuju samo malobrojni. Ona je najmanja i najviše osamljena oaza od 4 zapadne. Prevoz sam uhvatio sa kamiončetom koji je prenosio cevi za vodu. Blaga tamna udaljena brda, kao kitovi koji plove morem, su pratili put.
Oaza Fafara je jedno jedino selo umetnuto na niskom bregu. Državna gostiona je u pustinji ispod sela. Nema čajdžinica, prodavnica ni restorana. Ali gde prestaje komercijala, tu cveta tradicionalno gostoprimstvo. Celo selo je sebe videlo kao mog domaćina, i imao sam takvu navalu poziva da sam morao dva puta da ručam da bih zadovoljio potražnju.
Selo je bilo kao gola, očišćena soba. Izgledalo je poput nevinog sveta, izdvojenog iz haosa i konfuzije doline Nila. Bašte su sasvim odvojene od kuća. Baštenska vrata, oštećena zubom vremena, su bila tako niska, kao da je namenjeno da samo deca kroz njih prolaze, i vodile su u jedan tajni svet tečnih zelenih senki. Ptice su, neme, umešane u žbunje i paučinu koja je visila sa lišća.
Ove bašte su eho Nila, ali kao i sve ostalo u pustinji, zadržali su osećaj nevinosti. To je zaista ispremetan svet.
whitenicky
Buduća legenda
- Poruka
- 39.520
Mladi Čoban
Aktivan član
- Poruka
- 1.602
-Eva-
Domaćin
- Poruka
- 3.244
Kakav si ti ovo tekst preveo, majke ti? Ja nigdje ne vidim nikakav tekst za prevod! (opet nisam u toku)McMillan:
A ti Witenički, kako mu davaš sajt www.metak.com kad se izgleda radi o arapskom tekstu sudeći po onome imet salah.
Miki 13991
Veoma poznat
- Poruka
- 11.546
- stanje