- Poruka
- 3.892
Jel ti kapiraš da je S-300 sistem PVO ?
Probaj malo da pročitaš nešto kad već imaš internet*** *** *** .
Poslednja izmena od moderatora:
-
- Popularno:
- Šta govore jučerašnji izbori?
- Vučić torpedovan pao -30% na izborima...
- Nema lepih vesti, i ne očekujem ih!...
- Koliko često posećujete pozorište?
- Zasto Kongo i Srbija imaju iste...
- Vrijeđanje Srba u Sarajevu
- Sto se Srbi ubijaju u saobraćaju?
- Директор школе насрнуо на запослене...
- Vučić: "Kad smo mi imali dobre odnose...
- (Ne)sloboda na zapadu: Britanska...
Превирања у Украјини
- Začetnik teme gost 204907
- Datum pokretanja
- stanje
Jel ti kapiraš da je S-300 sistem PVO ?
Probaj malo da pročitaš nešto kad već imaš internet*** *** *** .
Bolna prostata
Poznat
- Poruka
- 7.143
Evo, spremni smo da se suocimo sa istinom. Kreni od objasnjenja sta je to Desni Sektor
Poslednja izmena od moderatora:
Hombre 01
Aktivan član
- Poruka
- 1.005
Jel ti kapiraš da je S-300 sistem PVO ?
Vidi se da si ceo život proveo u „onom svetu“, a što tamo ne postoji stilska figura metafora nije moja greška. Ja sam spreman da ti tu figuru nacrtam, da obogatiš svoj rečnik.
A što se tiče pokojniče:>> Probaj malo da pročitaš nešto kad već imaš internet,*** *** ***.<< Pročitaj sve tvoje postove 3.786 na broju, pa ćeš naći materijala
za sve budale ovog sveta.
Poslednja izmena od moderatora:
emaem
Domaćin
- Poruka
- 4.813
Потпуно лудило.
Ћирибу-ћириба: Бал вештица у Кијеву за два дана
Опширније: http://rs.sputniknews.com/evropa/20150428/1560881.html#ixzz3YdVH8NPU
Ћирибу-ћириба: Бал вештица у Кијеву за два дана
Опширније: http://rs.sputniknews.com/evropa/20150428/1560881.html#ixzz3YdVH8NPU
podseti me ovo na povratak titinih pionira "veri".
Hombre 01
Aktivan član
- Poruka
- 1.005
Mislim da nisi u pravu. Po mojim izvorima Bal veštica i veštaca se održava u Kijevu 24 sata svakog dana cele godine.
emaem
Domaćin
- Poruka
- 4.813
Их, где би нам био крај да је само у Кијеву.
*Hannah*
Iskusan
- Poruka
- 5.704
http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/satanizam-majdana-u-ukrajini-veteranima-nude-hleb-u-zamenu-za-georgijevsku-lentu
Сатанизам Мајдана: У Украјини ветеранима нуде хлеб у замену за георгијевску ленту
18:38 28.04.2015.
НА ИСТИ НАЧИН ОД ГЛАДНИХ ПЕНЗИОНЕРА „КУПУЈУ”
СОВЈЕТСКЕ СИМБОЛЕ, КЊИЖИЦЕ КПСС…
У УКРАЈИНИ је смишљен нови начин да се понизе ветерани Великог отаџбинског рата.
Не само да су тим старим људима замрзнули пензије, а пензионерима који раде за 15 одсто зараде смањили ионако мале приходе, сада им предлажу да продају породичне врености и савест за тањир каше.
Тако су нацисти у концентрационим логорима бацали у бараке пар комада хлеба или покварено месо и, смејући се, гледали како се гладни људи туку за корицу хлеба. Генетски наследници фашистичке полиције брзо су се сетили искуства из Равензбрика и Аушвица и исто тако муче старце.
Над онима који су ослобађали Украјину од фашизма неонацисти спроводе усавршену психолошку тортуру, мамећи конзервама и пецивом несрећне, заплашене деке.
У Чернигову су тупани са Мајдана покренули акцију „Нахрани комунисту!“.
У замену за храну траже комунистичке симболе. За једну заставу дају по килограм пиринча, каше и шећера, флашу уља и конзерве са рибом. Једна георгијевска лента вреди килограм хлеба. Пункт за размену ће бити отворен 1. маја и све до Дана победе примаће се партијске књижице, совјетски пасоши и георгијевске ленте.
„Ако неко за порцију хране да партијску књижицу КПСС, то ће бити права премија“ - истакла је једна организаторка акције. Мајдановци се надају да ће се на тај начин смањити број симбола на мајским демонстрацијама и брже спровести декомунизацију у Черниговској области“, пише портал Antifashist.
Сатанизам Мајдана: У Украјини ветеранима нуде хлеб у замену за георгијевску ленту
18:38 28.04.2015.
НА ИСТИ НАЧИН ОД ГЛАДНИХ ПЕНЗИОНЕРА „КУПУЈУ”
СОВЈЕТСКЕ СИМБОЛЕ, КЊИЖИЦЕ КПСС…
У УКРАЈИНИ је смишљен нови начин да се понизе ветерани Великог отаџбинског рата.
Не само да су тим старим људима замрзнули пензије, а пензионерима који раде за 15 одсто зараде смањили ионако мале приходе, сада им предлажу да продају породичне врености и савест за тањир каше.
Тако су нацисти у концентрационим логорима бацали у бараке пар комада хлеба или покварено месо и, смејући се, гледали како се гладни људи туку за корицу хлеба. Генетски наследници фашистичке полиције брзо су се сетили искуства из Равензбрика и Аушвица и исто тако муче старце.
Над онима који су ослобађали Украјину од фашизма неонацисти спроводе усавршену психолошку тортуру, мамећи конзервама и пецивом несрећне, заплашене деке.
У Чернигову су тупани са Мајдана покренули акцију „Нахрани комунисту!“.
У замену за храну траже комунистичке симболе. За једну заставу дају по килограм пиринча, каше и шећера, флашу уља и конзерве са рибом. Једна георгијевска лента вреди килограм хлеба. Пункт за размену ће бити отворен 1. маја и све до Дана победе примаће се партијске књижице, совјетски пасоши и георгијевске ленте.
„Ако неко за порцију хране да партијску књижицу КПСС, то ће бити права премија“ - истакла је једна организаторка акције. Мајдановци се надају да ће се на тај начин смањити број симбола на мајским демонстрацијама и брже спровести декомунизацију у Черниговској области“, пише портал Antifashist.
Jugoplastika, SplitPrepoznatljiv dizajn
zar je jos JUGOplastika?
Hombre 01
Aktivan član
- Poruka
- 1.005
Mnogo lep onaj amblem na rukavu. Jedino što mi je žao da nisu integrisali tekst
Meine Ehre heißt Treue (moja čast se zove vernost - usklik SSa) i mali grb:
Ova dva dodatka bi dopunili sadržinu i suštinu ovih mirotvornih jedinica, tako da bi mogli da uđu
u sastav OSCE posmatrača, a možda i u mirotvorne jedinice UN-SAD.
MAJMUNSKE SALE?
A kojim to lazima, sta je to Rusija slagala?
Putin je prosle godine Jevrejima u oci rekao da je prva komunisticka vlast u Rusiji, tj. Sovjetskom Savezu bila sastavljena od 85% Jevreja, i da su se tad desili najveci zlocini nad Rusima. Da li postoji neka boodala koja to ne razume ili se nekom treba crtati?
- Poruka
- 69.823
Украјинској армији наређено да разоружа Десни сектор који не помишља да положи оружје
01:21 29.04.2015.
КАРАС: ИЗГЛЕДА ДА СЕ НАШЕМ ПРЕДСЕДНИКУ ПОРОШЕНКУ КОЛЕНА ТРЕСУ ОД СТРАХА
УКРАЈИНСКА армија је са две падобранске бригаде – 25-те и 95-те - блокирала базу бојовника екстремистичке организације Десни сектор која је била ударна песница прошлогодишњег државног преврата у Кијеву.
Вођа Десног сектора Дмитриј Јарош, који је све до пре неки дан био по вољи и америчке амбасаде у Кијеву Службе безбедности Украјине, потврдио „инцидент”:
„Наша база је блокирана без икаквог упозорења. Налази се и пред цевима тешког наоружања. Упркос томе, наредио сам свим јединицама Десног сектора да не полажу оружје”.
Огласио се и начелник штаба петог батаљона Десног сектора Александар Карас, рекавши:
„Војници су према нама агресивно расположени. Неко им је рекао да се ми спремамо наводно за „марш на Кијев” и да то треба да спрече. Изгледа да се нашем председнику Петру Порошенку колена тресу од страха и да има манију гоњења. Надам се да га нећемо разочарати и да ћемо оправдати све његове страхове. А онима који су наумили да нас разоружају поручујем: момци, понесите са собом што више оружја. Тако нам је потребно!”.
01:21 29.04.2015.
КАРАС: ИЗГЛЕДА ДА СЕ НАШЕМ ПРЕДСЕДНИКУ ПОРОШЕНКУ КОЛЕНА ТРЕСУ ОД СТРАХА
УКРАЈИНСКА армија је са две падобранске бригаде – 25-те и 95-те - блокирала базу бојовника екстремистичке организације Десни сектор која је била ударна песница прошлогодишњег државног преврата у Кијеву.
Вођа Десног сектора Дмитриј Јарош, који је све до пре неки дан био по вољи и америчке амбасаде у Кијеву Службе безбедности Украјине, потврдио „инцидент”:
„Наша база је блокирана без икаквог упозорења. Налази се и пред цевима тешког наоружања. Упркос томе, наредио сам свим јединицама Десног сектора да не полажу оружје”.
Огласио се и начелник штаба петог батаљона Десног сектора Александар Карас, рекавши:
„Војници су према нама агресивно расположени. Неко им је рекао да се ми спремамо наводно за „марш на Кијев” и да то треба да спрече. Изгледа да се нашем председнику Петру Порошенку колена тресу од страха и да има манију гоњења. Надам се да га нећемо разочарати и да ћемо оправдати све његове страхове. А онима који су наумили да нас разоружају поручујем: момци, понесите са собом што више оружја. Тако нам је потребно!”.
- Poruka
- 69.823
ПОРОШЕНКО: Нови рат може почети у било ком моменту
20:24 28.04.2015.
7 коментара
Штампај
ВОЈНИ ВРХ ДНР: УКРАЈИНЦИ МОГУ ПРВО УДАРИТИ НА ДОЊЕЦК
И ШИРОКИНО КОД МАРИУПОЉА
Петар Порошенко
Кијев је у борбама за Дебаљцево и око њега изгубио ратну технику довољну за две комплетне бригаде. Ипак је украјински војни врх у међувремену успео да формира две велике мобилне групе појачане батеријама ракетних бацача
Војни експерти процењују да је њихова конфигурација таква да упућује само на један закључак: Украјина се спрема за наставак рата. Јер, у суштини се може говорити о седам тзв. батаљонских група са артиљеријом и ракетним бацачима
УКРАЈИНСКИ председник Петар Порошенко готово потпуно отворено је признао и да се његова земља спрема за наставак рата и да топови могу поново почети да пуцају веома брзо.
„Над нама и даље виси ратна опасност. То је реалност. Рат може почети у било ком моменту“.
Украјински лидер је „мудро“ прећутао да се његов режим увелико спрема за то „ у било ком моменту“ и да ради тога форсирано повећава бројност својих снага у Донбасу.
Протеклих дана се најжешће пуцало између Доњецка и његовог аеродрома и око насеља Широкино које се сматра „источном капијом Мариупоља“.
Војни стручњаци процењују да се већ ради о „ватри средњег интензитета“ која се наредних дана и недеља може само појачавати и ширити.
Сигнал да се приближава наставак рата је и то што припадници украјинске армије последњих дана отворено игноришу чланове посматрачке мисије ОЕБС. Нарочито у три зоне у којима је концентрација кијевских војника највећа.
Мада Порошенко ни то није признао, његови генерали војску и ратну технику највише гомилају око Доњецка.
Процене говоре да украјинска армија – после болног пораза код Дебаљцева – још није успела да доведе бројност својих тенкова, артиљерије и ракетних бацача на ниво пре затварања тог „котла“.
Украјинска 79-та николајевска бригада није успела да замени изгубљену тешку ратну технику па се, у суштини, претворила у бригаду лаке пешадије, готово без тенкова и оклопних транспортера.
У сличној ситуацији су и 54-та, 57-ма и 59-та украјинска механизована бригада. Нимало случајно јер је Кијев у борбама за Дебаљцево и око њега изгубио ратну технику довољну за две комплетне бригаде.
Украјински војни врх је после пада Дебаљцева ипак успео да формира две велике мобилне групе појачане батеријама ракетних бацача. Војни експерти процењују да је њихова конфигурација таква да упућује само на један закључак: да се Украјина спрема за наставак рата. У суштини, може се говорити о седам тзв. батаљонских група са артиљеријом и ракетним бацачима.
Процене говоре да би армија Доњецке Републике на офанзиву украјинских снага могла одговорити отварањем „мариупољског фронта“.
То је сам југ ДНР, а борбе су протеклих дана биле концентрисане искључиво око Широкина. Међутим, то разорено насеље је у међувремену изгубило стратешки значај и претворило се у неку врсту новог Доњецког аеродрома.
У Кијеву страхују да би армија ДНР зато могла ударити на две његове главне слабе тачке у одбрани Мариупоља. На насеља Сартана и Безимјаноје, која се налазе у степи северно од највеће луке на Азовском мору.
У Доњецку никоме, наравно, не пада на памет да осваја Мариупољ на јуриш, поготово не кроз равницу јер су Украјинци током последњих пола године Мариупољ утврдили безмало као Немци Берлин.
Војни врх ДНР процењује да ће Кијев, у случају Доњецка, покушати оно што му два пута није пошло за руком: да га потпуно опколи муњевитим ударима двеју својих мобилних групација које би се спојиле северозападно од главног града ДНР.
Председник ДНР, Александар Захарченко, саопштио је да армије Доњецке и Луганске Републике, у којима је последњих недеља била у току „добровољна мобилизација“, могу заједно имати до 50 хиљада људи под оружјем. Украјина, наравно, може у борбе убацити бар 20-30 хиљада више.
Све у свему, за наставак ратних операција Кијев је већ мање-више спреман. И заиста: може започети нову офанзиву у било ком тренутку.
Војни врх ДНР чак допушта могућност да Кијев за почетак рата изабере фронтални напад на позиције његових снага на Широкину и око њега...
20:24 28.04.2015.
7 коментара
Штампај
ВОЈНИ ВРХ ДНР: УКРАЈИНЦИ МОГУ ПРВО УДАРИТИ НА ДОЊЕЦК
И ШИРОКИНО КОД МАРИУПОЉА
Петар Порошенко
Кијев је у борбама за Дебаљцево и око њега изгубио ратну технику довољну за две комплетне бригаде. Ипак је украјински војни врх у међувремену успео да формира две велике мобилне групе појачане батеријама ракетних бацача
Војни експерти процењују да је њихова конфигурација таква да упућује само на један закључак: Украјина се спрема за наставак рата. Јер, у суштини се може говорити о седам тзв. батаљонских група са артиљеријом и ракетним бацачима
УКРАЈИНСКИ председник Петар Порошенко готово потпуно отворено је признао и да се његова земља спрема за наставак рата и да топови могу поново почети да пуцају веома брзо.
„Над нама и даље виси ратна опасност. То је реалност. Рат може почети у било ком моменту“.
Украјински лидер је „мудро“ прећутао да се његов режим увелико спрема за то „ у било ком моменту“ и да ради тога форсирано повећава бројност својих снага у Донбасу.
Протеклих дана се најжешће пуцало између Доњецка и његовог аеродрома и око насеља Широкино које се сматра „источном капијом Мариупоља“.
Војни стручњаци процењују да се већ ради о „ватри средњег интензитета“ која се наредних дана и недеља може само појачавати и ширити.
Сигнал да се приближава наставак рата је и то што припадници украјинске армије последњих дана отворено игноришу чланове посматрачке мисије ОЕБС. Нарочито у три зоне у којима је концентрација кијевских војника највећа.
Мада Порошенко ни то није признао, његови генерали војску и ратну технику највише гомилају око Доњецка.
Процене говоре да украјинска армија – после болног пораза код Дебаљцева – још није успела да доведе бројност својих тенкова, артиљерије и ракетних бацача на ниво пре затварања тог „котла“.
Украјинска 79-та николајевска бригада није успела да замени изгубљену тешку ратну технику па се, у суштини, претворила у бригаду лаке пешадије, готово без тенкова и оклопних транспортера.
У сличној ситуацији су и 54-та, 57-ма и 59-та украјинска механизована бригада. Нимало случајно јер је Кијев у борбама за Дебаљцево и око њега изгубио ратну технику довољну за две комплетне бригаде.
Украјински војни врх је после пада Дебаљцева ипак успео да формира две велике мобилне групе појачане батеријама ракетних бацача. Војни експерти процењују да је њихова конфигурација таква да упућује само на један закључак: да се Украјина спрема за наставак рата. У суштини, може се говорити о седам тзв. батаљонских група са артиљеријом и ракетним бацачима.
Процене говоре да би армија Доњецке Републике на офанзиву украјинских снага могла одговорити отварањем „мариупољског фронта“.
То је сам југ ДНР, а борбе су протеклих дана биле концентрисане искључиво око Широкина. Међутим, то разорено насеље је у међувремену изгубило стратешки значај и претворило се у неку врсту новог Доњецког аеродрома.
У Кијеву страхују да би армија ДНР зато могла ударити на две његове главне слабе тачке у одбрани Мариупоља. На насеља Сартана и Безимјаноје, која се налазе у степи северно од највеће луке на Азовском мору.
У Доњецку никоме, наравно, не пада на памет да осваја Мариупољ на јуриш, поготово не кроз равницу јер су Украјинци током последњих пола године Мариупољ утврдили безмало као Немци Берлин.
Војни врх ДНР процењује да ће Кијев, у случају Доњецка, покушати оно што му два пута није пошло за руком: да га потпуно опколи муњевитим ударима двеју својих мобилних групација које би се спојиле северозападно од главног града ДНР.
Председник ДНР, Александар Захарченко, саопштио је да армије Доњецке и Луганске Републике, у којима је последњих недеља била у току „добровољна мобилизација“, могу заједно имати до 50 хиљада људи под оружјем. Украјина, наравно, може у борбе убацити бар 20-30 хиљада више.
Све у свему, за наставак ратних операција Кијев је већ мање-више спреман. И заиста: може започети нову офанзиву у било ком тренутку.
Војни врх ДНР чак допушта могућност да Кијев за почетак рата изабере фронтални напад на позиције његових снага на Широкину и око њега...
pametnjaković savetuje ukrajinske evgenije.
valjda de sa svojomi slabostima društvo treba izboriti najpre radi vlastitog spasa.
valjda de sa svojomi slabostima društvo treba izboriti najpre radi vlastitog spasa.
KESH
Buduća legenda
- Poruka
- 42.365
Potrošenko se zaželio kotlova, nije dugo bilo
- Poruka
- 69.823
У руској армији 300.000 војника под уговором и 276.000 регрутованих
13:17 29.04.2015.
МИНИСТАР ОДБРАНЕ РФ СЕРГЕЈ ШОЈГУ: ЖЕЛИМ ДА ИМАМО
ПОТПУНО ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ
ОРУЖАНЕ снаге Русије добиле су 300-хиљадитог професионалног војника под уговором. Његово име је: Павел Сидоров.
Он служи у Санкт Петербургу, а посетио га је и честитао му министар одбране Сергеј Шојгу који је том приликом рекао:
„Павел, са твојим уласком у армију - ми сада имамо више војника под уговором него оних који су регрутовани. Вас је 300.000, а регрутованих 276.000. Први пут смо у тој ситуацији и надам се да ће се постепено број професионалних војника све више повећавати. Амбиција је да Оружане снаге земље на крају буду потпуно професионалне.
Русија жели да - за почетак - има потпуно професионалне јединице кој ће бити у „сталној приправности“.
13:17 29.04.2015.
МИНИСТАР ОДБРАНЕ РФ СЕРГЕЈ ШОЈГУ: ЖЕЛИМ ДА ИМАМО
ПОТПУНО ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРУЖАНЕ СНАГЕ
ОРУЖАНЕ снаге Русије добиле су 300-хиљадитог професионалног војника под уговором. Његово име је: Павел Сидоров.
Он служи у Санкт Петербургу, а посетио га је и честитао му министар одбране Сергеј Шојгу који је том приликом рекао:
„Павел, са твојим уласком у армију - ми сада имамо више војника под уговором него оних који су регрутовани. Вас је 300.000, а регрутованих 276.000. Први пут смо у тој ситуацији и надам се да ће се постепено број професионалних војника све више повећавати. Амбиција је да Оружане снаге земље на крају буду потпуно професионалне.
Русија жели да - за почетак - има потпуно професионалне јединице кој ће бити у „сталној приправности“.
Mystic+
Zaslužan član
- Poruka
- 100.331
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading"] Амбасадор САД у Варшави: Бранићемо Пољску ако је Русија нападне
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] среда, 29. април 2015. [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"] Амбасадор САД у Варшави Стивен Мал поручио је Пољацима да нема сумње да би их његова земља одбранила ако би Пољску напала Русија, али да Вашингтон не жели неки додатни споразум о безбедности са Варшавом јер би то било опасно.
"То би било опасно за све нас у НАТО када бисмо рекли да савез као целина не вреди и да је боље да склапамо појединачна савезништва. То би био знак да са НАТО нешто није у реду. Велика снага наше алијансе је у томе што има толико нас који делимо исте вредности. НАТО је ефикасан савез и зашто да га демобилишемо", казао је синоћ амбасадор пољској телевизији ТВН24.
Амерички амбасадор у Варшави изразио је разумевање за то што су Пољаци скептични и сумњају да би им савезници заиста притекли у помоћ у случају агресије из Русије.
"Немам лично ни трачак сумње (да би САД браниле Пољску). Када је председник САД Барак Обама боравио прошле године у Пољској наглашавао је да САД заједно са НАТО гарантују безбедности свакој појединачној чланици Алијансе. Укључујући ту и Пољску. Зато сада одржавамо вежбе са нашим пољским партнерима да побољшамо наше вештине", казао је Мал.
Амбасадор је подсетио на план размештања америчког антиракетног штита у Пољској 2018. године а у тој бази на северу Пољске биће 200 до 300 америчких војника, као и на то да је НАТО одлучио да прошири базу у Шћећину близу границе Пољске са Немачком.
"Не планирамо да поставимо у Пољској велику базу као што је Рамштајн јер око тога нема слоге у НАТО, али и без те слоге можемо да разместимо више војника. Од избијања сукоба у Украјини у Пољској имамо своје војнике. Ове године биће их 5.000 до 6.000 а наредне године још више с обзиром на маневре, зато што треба да покажемо да смо спремни да бранимо Пољску", рекао је Мал.
Амбасадор САД у Варшави такодје је изразио задовољство што је Пољска одлучила да купи амерички ракетни систем "Патриот", а одлуку да купи француске уместо америчких хеликоптера назвао је сувереном одлуком Пољске.
(Бета)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TR]
[TD="class: contentheading"] Амбасадор САД у Варшави: Бранићемо Пољску ако је Русија нападне
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD][/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] среда, 29. април 2015. [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"] Амбасадор САД у Варшави Стивен Мал поручио је Пољацима да нема сумње да би их његова земља одбранила ако би Пољску напала Русија, али да Вашингтон не жели неки додатни споразум о безбедности са Варшавом јер би то било опасно.
Амерички амбасадор у Варшави изразио је разумевање за то што су Пољаци скептични и сумњају да би им савезници заиста притекли у помоћ у случају агресије из Русије.
"Немам лично ни трачак сумње (да би САД браниле Пољску). Када је председник САД Барак Обама боравио прошле године у Пољској наглашавао је да САД заједно са НАТО гарантују безбедности свакој појединачној чланици Алијансе. Укључујући ту и Пољску. Зато сада одржавамо вежбе са нашим пољским партнерима да побољшамо наше вештине", казао је Мал.
Амбасадор је подсетио на план размештања америчког антиракетног штита у Пољској 2018. године а у тој бази на северу Пољске биће 200 до 300 америчких војника, као и на то да је НАТО одлучио да прошири базу у Шћећину близу границе Пољске са Немачком.
"Не планирамо да поставимо у Пољској велику базу као што је Рамштајн јер око тога нема слоге у НАТО, али и без те слоге можемо да разместимо више војника. Од избијања сукоба у Украјини у Пољској имамо своје војнике. Ове године биће их 5.000 до 6.000 а наредне године још више с обзиром на маневре, зато што треба да покажемо да смо спремни да бранимо Пољску", рекао је Мал.
Амбасадор САД у Варшави такодје је изразио задовољство што је Пољска одлучила да купи амерички ракетни систем "Патриот", а одлуку да купи француске уместо америчких хеликоптера назвао је сувереном одлуком Пољске.
(Бета)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Bole__Ser
Buduća legenda
- Poruka
- 29.502
Украјинској армији наређено да разоружа Десни сектор који не помишља да положи оружје
01:21 29.04.2015.
КАРАС: ИЗГЛЕДА ДА СЕ НАШЕМ ПРЕДСЕДНИКУ ПОРОШЕНКУ КОЛЕНА ТРЕСУ ОД СТРАХА
УКРАЈИНСКА армија је са две падобранске бригаде – 25-те и 95-те - блокирала базу бојовника екстремистичке организације Десни сектор која је била ударна песница прошлогодишњег државног преврата у Кијеву.
Вођа Десног сектора Дмитриј Јарош, који је све до пре неки дан био по вољи и америчке амбасаде у Кијеву Службе безбедности Украјине, потврдио „инцидент”:
„Наша база је блокирана без икаквог упозорења. Налази се и пред цевима тешког наоружања. Упркос томе, наредио сам свим јединицама Десног сектора да не полажу оружје”.
Огласио се и начелник штаба петог батаљона Десног сектора Александар Карас, рекавши:
„Војници су према нама агресивно расположени. Неко им је рекао да се ми спремамо наводно за „марш на Кијев” и да то треба да спрече. Изгледа да се нашем председнику Петру Порошенку колена тресу од страха и да има манију гоњења. Надам се да га нећемо разочарати и да ћемо оправдати све његове страхове. А онима који су наумили да нас разоружају поручујем: момци, понесите са собом што више оружја. Тако нам је потребно!”.
Znači krenulo je. Novorusija nema potrebe da ulazi u velike sukobe sa Ukrjinskom armijom, dovoljno je da se brani i da ako uspe uzme delić po delić teritorije. Porošenko, Jacenjuk i Jaroš su politički promašaji i sama Ukrajina će se srušiti zbog tih promašaja, ona je zapravo pukla, sam ukrajinski naord će uneti promenu jer loše rukovodjenje zeljom će podići narod na promenu....
Adriana Lima
Queen
- Poruka
- 15.266
koja smejurija - poljaci paranoisu da ce rusi da ih napadnu a ameri ih tese da ce da ih brane
Bole__Ser
Buduća legenda
- Poruka
- 29.502
Tako što Poljaci kupuju američko naoružanje, to je cela priča....
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.443
Минск 2 на стакленим ногама, Кијев се спрема за нову офанзиву
Ромео Никола Поповић
понедељак, 27. април 2015.
Већ пословично кршење примирја и довлачење нове технике на територију Доњецке и Луганске Народне Републике недвосмислено говори о намерама кијевских пучиста па ће примирје договорено 11. фебруара у Минску брзо доживети потпуни крах. Изостанак директног америчког учешћа у такозваном Минску 2, иза којег су стали Путин, Меркел и Оланд, био је јасан сигнал да му је судбина запечаћена и пре него што је уопште заживео.
Порази украјинских снага, губитак аеродрома у Доњецку и претећи пад Дебаљцева, приморао је Запад да затражи предах на терену за њихово украјинско „топовско месо“. Како се Вашингтон не би „понижавао“ и даље арчио статус неприкосновене светске империје, у ватру су гурнути двојац Меркел-Оланд, добивши задатак да отпутују у Москву, на ноге руском председнику Путину и договоре ново примирје, Минск 2. Упркос повремених дисонантних тонова са Белом кућом, државе ЕУ остају шта су и биле, пуки вазали који се потчињавају газди из Вашингтона. Тако је извршен и сам пуч у Кијеву, директном акцијом САД координисаном са евроатлантским савезницима, пре свега Немачком и Пољском.
Привидно неодлучно држање Москве у периоду после кијевског пуча и њена спремност на понекад чак и нелогичне уступке Кијеву и западним силама, омогућила је САД и ЕУ доста прилика за вађење флека које је направило њихово „чедо“ на терену. Тако је испословано најновије примирје, а да се притом америчка страна није обавезала тачкама примирја ни морално, ни материјално, за разлику од Меркелове, Оланда и Путина.
Након потписивања Минска 2 и губитка Дебаљцева, у сенци очекиваног кршења примирја, консолидације и припрема украјинских снага за нову офанзиву, у редовима кијевских пучиста је уследио прави тајкунски обрачун. Директан сукоб Порошенка и Каламојског око власништва над Укрнафтом, највећим произвођачем нафте и гаса у Украјини је нимало случајно коинцидирао са америчким покушајима да преузму што већи део призводње и дистрибуције украјинске нафте и гаса. Свега неколико месеци након оружаног пуча у Кијеву, американци преузимају једног од водећих произвођача гаса, Буризму, симболичним постављањем Хантера Бајдена за једног од директора компаније. Сада је на ред дошла Укрнафта, а проблем је представљао Каламојски (43% власништва), који је такође радио на њеном већинском преузимању.
Поразом у рејону Дебаљцева и губитком великог броја људства и технике, Порошенко се нашао у озбиљном проблему: претећа побуна „добровољачких“ батаљона, командна кривица за још један неуспех у Донбасу, нарастајући утицај и снага Каламојског, али и веома тешка рецесија, која је уништила средњу класу и довела стандард становништва на подсахарски ниво, велика су претња опстанку Порошенка у фотељи украјинског председника бар до истека мандата.
Крајем јануара је готово незапажено прошла вест да је украјинска влада, на челу са Јацењуком, донела одлуку о увођењу ванредног стања на територији Доњецка и Луганска, којим треба да управља специјална владина комисија (Јацењук, Збуко, Бочковски). Ако се овоме придода и чињеница да је Каламојски директно подржао Јацењука и Авакова на изборима 2014. године, јасно је да је Порошенку и његовом савезнику Гројсману, тајкуну из Вињице, дошао као поручен сукоб око Укрнафте, како би могао да ојача прилично пољуљане позиције у Кијеву и код својих америчких газда.
Уследио је логичан притисак из Вашингтона и „пеглање“ сукоба па је бунтовни Каламојски смењен са места гувернера Дњепропетровске области и послат у Швајцарску. Јацењук се привремено повукао, а Shell, Monsanto и друге америчке компаније ће вероватно у скорије време кренути у куповину или боље речено пљачку највредније украјинске имовине. Ипак, Вашингтон зазире од Порошенка јер није довољно „чврст“ према Москви због, како се верује, његових пословних интереса у Русији. Јацењук је личност на коју се евроатлантски партнери највише ослањају, а украјински председник ће послужити америчкој администрацији као „корисна будала“ још неко време. Схватајући деликатност сопствене позиције, Порошенко се недавно одлучио да постави Дмитрија Јароша, лидера Правог сектора на место саветника начелника генералштаба украјинске војске, надајући се да ће на тај начин умирити неонацисте и купити себи још мало времена.
У јеку политичких превирања у Кијеву, одвија се процес наоружавања украјинских снага из иностранства и домаћих фабрика. Испоруке оружја и војне опреме прати и долазак већег броја војних инструктора НАТО земаља, укључујући искрцавање елитних јединица у западном делу Украјине (делови америчке 173. ваздушно десантне бригаде). Активна је и украјинска војна индустрија, ремонтују се стари тенкови Т-64,Т-72 и производе нови Т-84 Оплот, уз већи број других оклопних возила (БТР-4 и друга). Украјини је из времена Совјетског Савеза преостало још око 600 тенкова Т-64 и исто толико Т-72, уз пар стотина Т-80.
Због веома лошег стања у којем се та возила налазе, једва трећина је уопште погодна за ремонт и евентуалну модернизацију па чак и након тога многи тенкови се поново враћају у ремонтне погоне у Харкову, због неквалитетног ремонта. Исти проблем је и са ремонтом остале технике, укључујући и преостале борбене авионе и хеликоптере. Донбас је постао право гробље уништене украјинске технике, а резервне залихе се убрзано празне па није далеко време када украјинска војска неће више имати одакле да надокнади губитке, осим набавке из иностранства и ослањања на сопствену, непоуздану наменску индустрију. Иако је ниво обучености украјинских снага видно порастао у последњих пола године, још увек су оперативне способности војске од око 250.000 војника у најмању руку дискутабилне.
Најчешће питање које се поставља ових дана се односи на датум почетка нове кијевске офанзиве на побуњене републике. Логичан закључак би био да ће напад почети непосредно пре 9. маја, за када је заказана прослава 70. годишњице победе над фашизмом и велика војна парада на Црвеном тргу у Москви. Последњу реч ће ипак имати Бела кућа па ће сама операција започети када то америчкој администрацији буде највише одговарало, као што је то био случај са насилним преузимањем власти у Кијеву почетком прошле године, за време трајања Зимске олимпијаде у Сочију.
Многе тачке примирја потписаног у Минску су у потпуној супротности исказаној вољи народа на прошлогодишњим референдумима у ДНР и ЛНР, међутим чак ни такав договор Кијев није ни покушао да испоштује. Није спроведена ниједна промена устава и закона на коју су се кијевски пучисти, Порошенко пре свих, обавезали стављањем потписа на поменути документ.
Не верујући властима у Кијеву, Доњецк и Луганск су наставили да припремају одбрану и да консолидују сопствену власт. Формирање оружаних снага се приводи крају, убрзано се ремонтује заробљена и оштећена техника, али је све то далеко од једне организоване државе, за то су потребни ресурси и време. Обе републике су прешле далек пут последњих годину дана захваљујући сопственој вољи и храбрости, али и помоћи из Русије: оружје и друга опрема, добровољци и хуманитарна помоћ, доносили су одлучујућу превагу на танкој линији између опстанка и пропасти.
Председници Захарченко (ДНР) и Пушилин (ЛНР) уз напоре за организовањем какве-такве државе на територији коју контролишу, одржавају незваничне контакте са донедавно најмоћнијим украјинским тајкуном, Ринатом Ахметовим. Разлог је веома практичан: Ахметов је обезбеђивао посао за велики број људи у Донбасу, а потреба де се оживи замрла привреда је ургентна. Осим тога, интерес има и сам Ахметов, који је и највећи губитник међу украјинским тајкунима. У намери да спасе што је могуће већи део своје некадашње империје, покушава да задржи добре односе са Кијевом и да истовремено оствари контакте са новоформираним републикама.
Његов човек „за везу“ је у првом реду Ходаковски, командант батаљона Восток, који брине о интересима Ахметова у Доњецку. Интересантно је да Кијев још увек не дира Ахметова, а можемо само да спекулишемо да ли су можда и пучисти на неки начин у ово умешани или у целој причи постоји и неки трећи озбиљан играч, на пример Сурков (саветник председника Путина), тако да је у интересу Порошенка и Јацењука да за сада зашмуре на једно око, узимају од Русије гас по повлашћеним ценама, наставе да „преговарају“ и сачекају прави тренутак за обрачун. У сваком случају, испреплетани интереси политичара, тајкуна и обавештајних служби чине овај сукоб или тачније речено, почетак распада Украјине још замршенијим од распада бивше СФРЈ, упркос многим сличностима.
Поред ранијих извештаја о појединачним политичким, па и масовним убиствима (Одеса), у последње време стижу алармантне вести о наводним самоубистима виђенијих људи из Украјине, који су или бивши чланови Јануковичеве Партије региона или су јавно исказивали своје незадовољство потезима Кијева. Само од 26. јануара до 14. марта „самоубиства“ су извршили Микола Серхијенко, Олексиј Колесњук, Сергеј Валтер, Олександр Бердјух, Михаил Чечетов, Станислав Мељник, Олександр Пеклушенко, Сергеј Мељничук и други, а занимљиви су и начини на који су та самоубиства извршена. Званични извештаји украјинске полиције говоре о вешању, скакању са прозора и самоубиству ватреним оружјем (пушком). Пучисти су покренули својеврсну „кристалну ноћ“ која траје од њиховог доласка на власт, без назнака скорог завршетка. Није тешко закључити шта би се десило Захарченку, Пушилину и многим другим представницима побуњених република, уколико би се оне поново нашле под контролом Кијева...
Ромео Никола Поповић
понедељак, 27. април 2015.
Већ пословично кршење примирја и довлачење нове технике на територију Доњецке и Луганске Народне Републике недвосмислено говори о намерама кијевских пучиста па ће примирје договорено 11. фебруара у Минску брзо доживети потпуни крах. Изостанак директног америчког учешћа у такозваном Минску 2, иза којег су стали Путин, Меркел и Оланд, био је јасан сигнал да му је судбина запечаћена и пре него што је уопште заживео.
Порази украјинских снага, губитак аеродрома у Доњецку и претећи пад Дебаљцева, приморао је Запад да затражи предах на терену за њихово украјинско „топовско месо“. Како се Вашингтон не би „понижавао“ и даље арчио статус неприкосновене светске империје, у ватру су гурнути двојац Меркел-Оланд, добивши задатак да отпутују у Москву, на ноге руском председнику Путину и договоре ново примирје, Минск 2. Упркос повремених дисонантних тонова са Белом кућом, државе ЕУ остају шта су и биле, пуки вазали који се потчињавају газди из Вашингтона. Тако је извршен и сам пуч у Кијеву, директном акцијом САД координисаном са евроатлантским савезницима, пре свега Немачком и Пољском.
Привидно неодлучно држање Москве у периоду после кијевског пуча и њена спремност на понекад чак и нелогичне уступке Кијеву и западним силама, омогућила је САД и ЕУ доста прилика за вађење флека које је направило њихово „чедо“ на терену. Тако је испословано најновије примирје, а да се притом америчка страна није обавезала тачкама примирја ни морално, ни материјално, за разлику од Меркелове, Оланда и Путина.
Након потписивања Минска 2 и губитка Дебаљцева, у сенци очекиваног кршења примирја, консолидације и припрема украјинских снага за нову офанзиву, у редовима кијевских пучиста је уследио прави тајкунски обрачун. Директан сукоб Порошенка и Каламојског око власништва над Укрнафтом, највећим произвођачем нафте и гаса у Украјини је нимало случајно коинцидирао са америчким покушајима да преузму што већи део призводње и дистрибуције украјинске нафте и гаса. Свега неколико месеци након оружаног пуча у Кијеву, американци преузимају једног од водећих произвођача гаса, Буризму, симболичним постављањем Хантера Бајдена за једног од директора компаније. Сада је на ред дошла Укрнафта, а проблем је представљао Каламојски (43% власништва), који је такође радио на њеном већинском преузимању.
Поразом у рејону Дебаљцева и губитком великог броја људства и технике, Порошенко се нашао у озбиљном проблему: претећа побуна „добровољачких“ батаљона, командна кривица за још један неуспех у Донбасу, нарастајући утицај и снага Каламојског, али и веома тешка рецесија, која је уништила средњу класу и довела стандард становништва на подсахарски ниво, велика су претња опстанку Порошенка у фотељи украјинског председника бар до истека мандата.
Крајем јануара је готово незапажено прошла вест да је украјинска влада, на челу са Јацењуком, донела одлуку о увођењу ванредног стања на територији Доњецка и Луганска, којим треба да управља специјална владина комисија (Јацењук, Збуко, Бочковски). Ако се овоме придода и чињеница да је Каламојски директно подржао Јацењука и Авакова на изборима 2014. године, јасно је да је Порошенку и његовом савезнику Гројсману, тајкуну из Вињице, дошао као поручен сукоб око Укрнафте, како би могао да ојача прилично пољуљане позиције у Кијеву и код својих америчких газда.
Уследио је логичан притисак из Вашингтона и „пеглање“ сукоба па је бунтовни Каламојски смењен са места гувернера Дњепропетровске области и послат у Швајцарску. Јацењук се привремено повукао, а Shell, Monsanto и друге америчке компаније ће вероватно у скорије време кренути у куповину или боље речено пљачку највредније украјинске имовине. Ипак, Вашингтон зазире од Порошенка јер није довољно „чврст“ према Москви због, како се верује, његових пословних интереса у Русији. Јацењук је личност на коју се евроатлантски партнери највише ослањају, а украјински председник ће послужити америчкој администрацији као „корисна будала“ још неко време. Схватајући деликатност сопствене позиције, Порошенко се недавно одлучио да постави Дмитрија Јароша, лидера Правог сектора на место саветника начелника генералштаба украјинске војске, надајући се да ће на тај начин умирити неонацисте и купити себи још мало времена.
У јеку политичких превирања у Кијеву, одвија се процес наоружавања украјинских снага из иностранства и домаћих фабрика. Испоруке оружја и војне опреме прати и долазак већег броја војних инструктора НАТО земаља, укључујући искрцавање елитних јединица у западном делу Украјине (делови америчке 173. ваздушно десантне бригаде). Активна је и украјинска војна индустрија, ремонтују се стари тенкови Т-64,Т-72 и производе нови Т-84 Оплот, уз већи број других оклопних возила (БТР-4 и друга). Украјини је из времена Совјетског Савеза преостало још око 600 тенкова Т-64 и исто толико Т-72, уз пар стотина Т-80.
Због веома лошег стања у којем се та возила налазе, једва трећина је уопште погодна за ремонт и евентуалну модернизацију па чак и након тога многи тенкови се поново враћају у ремонтне погоне у Харкову, због неквалитетног ремонта. Исти проблем је и са ремонтом остале технике, укључујући и преостале борбене авионе и хеликоптере. Донбас је постао право гробље уништене украјинске технике, а резервне залихе се убрзано празне па није далеко време када украјинска војска неће више имати одакле да надокнади губитке, осим набавке из иностранства и ослањања на сопствену, непоуздану наменску индустрију. Иако је ниво обучености украјинских снага видно порастао у последњих пола године, још увек су оперативне способности војске од око 250.000 војника у најмању руку дискутабилне.
Најчешће питање које се поставља ових дана се односи на датум почетка нове кијевске офанзиве на побуњене републике. Логичан закључак би био да ће напад почети непосредно пре 9. маја, за када је заказана прослава 70. годишњице победе над фашизмом и велика војна парада на Црвеном тргу у Москви. Последњу реч ће ипак имати Бела кућа па ће сама операција започети када то америчкој администрацији буде највише одговарало, као што је то био случај са насилним преузимањем власти у Кијеву почетком прошле године, за време трајања Зимске олимпијаде у Сочију.
Многе тачке примирја потписаног у Минску су у потпуној супротности исказаној вољи народа на прошлогодишњим референдумима у ДНР и ЛНР, међутим чак ни такав договор Кијев није ни покушао да испоштује. Није спроведена ниједна промена устава и закона на коју су се кијевски пучисти, Порошенко пре свих, обавезали стављањем потписа на поменути документ.
Не верујући властима у Кијеву, Доњецк и Луганск су наставили да припремају одбрану и да консолидују сопствену власт. Формирање оружаних снага се приводи крају, убрзано се ремонтује заробљена и оштећена техника, али је све то далеко од једне организоване државе, за то су потребни ресурси и време. Обе републике су прешле далек пут последњих годину дана захваљујући сопственој вољи и храбрости, али и помоћи из Русије: оружје и друга опрема, добровољци и хуманитарна помоћ, доносили су одлучујућу превагу на танкој линији између опстанка и пропасти.
Председници Захарченко (ДНР) и Пушилин (ЛНР) уз напоре за организовањем какве-такве државе на територији коју контролишу, одржавају незваничне контакте са донедавно најмоћнијим украјинским тајкуном, Ринатом Ахметовим. Разлог је веома практичан: Ахметов је обезбеђивао посао за велики број људи у Донбасу, а потреба де се оживи замрла привреда је ургентна. Осим тога, интерес има и сам Ахметов, који је и највећи губитник међу украјинским тајкунима. У намери да спасе што је могуће већи део своје некадашње империје, покушава да задржи добре односе са Кијевом и да истовремено оствари контакте са новоформираним републикама.
Његов човек „за везу“ је у првом реду Ходаковски, командант батаљона Восток, који брине о интересима Ахметова у Доњецку. Интересантно је да Кијев још увек не дира Ахметова, а можемо само да спекулишемо да ли су можда и пучисти на неки начин у ово умешани или у целој причи постоји и неки трећи озбиљан играч, на пример Сурков (саветник председника Путина), тако да је у интересу Порошенка и Јацењука да за сада зашмуре на једно око, узимају од Русије гас по повлашћеним ценама, наставе да „преговарају“ и сачекају прави тренутак за обрачун. У сваком случају, испреплетани интереси политичара, тајкуна и обавештајних служби чине овај сукоб или тачније речено, почетак распада Украјине још замршенијим од распада бивше СФРЈ, упркос многим сличностима.
Поред ранијих извештаја о појединачним политичким, па и масовним убиствима (Одеса), у последње време стижу алармантне вести о наводним самоубистима виђенијих људи из Украјине, који су или бивши чланови Јануковичеве Партије региона или су јавно исказивали своје незадовољство потезима Кијева. Само од 26. јануара до 14. марта „самоубиства“ су извршили Микола Серхијенко, Олексиј Колесњук, Сергеј Валтер, Олександр Бердјух, Михаил Чечетов, Станислав Мељник, Олександр Пеклушенко, Сергеј Мељничук и други, а занимљиви су и начини на који су та самоубиства извршена. Званични извештаји украјинске полиције говоре о вешању, скакању са прозора и самоубиству ватреним оружјем (пушком). Пучисти су покренули својеврсну „кристалну ноћ“ која траје од њиховог доласка на власт, без назнака скорог завршетка. Није тешко закључити шта би се десило Захарченку, Пушилину и многим другим представницима побуњених република, уколико би се оне поново нашле под контролом Кијева...
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.443
...
Оваква дешавања у остатку Украјине као да много не узбуђују Москву, па је видна уздржаност, а понекад чак и снисходљивост према „партнерима“ из Вашингтона, а посебно из Брисела и Кијева, што оставља недоумицу: да ли Русија има стратегију за Украјину или ово што гледамо протеклих годину дана представља само рефлексне реакције неког ко је затечен великим променама на својим западним границама? Досадашњи потези Москве наводе на процену да Русија још увек покушава да врати у „руски свет“ не само Донбас, него целу Украјину, а да при томе не прекине економске и политичке везе са својим европским „партнерима“.
Финансијска помоћ Запада, једва довољна да спречи потпуни економски колапс Украјине, омогућила је пучистима да упркос незадовољству широких слојева друштва, сачувају полуге власти у својим рукама, јер Вашингтон не може себи да дозволи урушавање новог антируског система у који су уложили и новац и време. Све указује на то да прокламовани циљеви Кремља, бар у овом тренутку, изгледају потпуно недостижни, без обзира на огромна средтва уложена у очување стабилности и неутралности Украјине током протекле 24 године. Велика већина европских влада се све озбиљније дистанцира од Москве, а преостали део Украјине убрзано тоне у хаос бандеризма и русофобије, па је мало вероватно да Путинове поруке братства уопште има ко да чује.
Заоштравање реторике Москве и Вашингтона и све чешћи инциденти у непосредној близини руске територије, приморали су Русију да приоритетно ојача сопствене снаге које штите западне границе. Западна војна област добија све више нових ПВО система С-400 "тријумф" и "панцир С-1", ракетних комплекса "искандер", борбених авиона и хеликоптера разних типова, али и модернизованих тенкова Т-72Б3 и других оклопних возила. Пребазирање 9. и 33. самосталне мотострељке бригаде на запад земље и могуће формирање нове 345. десантно јуришне бригаде ВДВ у Вороњежу током наредне године, говори у прилог озбиљности припрема руских оружаних снага за могући сукоб са НАТО. Крим се убрзано претвара у праву црноморску тврђаву, Црноморска флота је већ добила прве 2 од планираних 6 нових подморница Варшавјанка, а ускоро стижу и нове ракетне фрегате класе Адмирал Григорович.
Дакле, Москва је свесна опасности и убрзано се припрема. Подузети напори да не изгуби Украјину и да постигне какав-такав договор са европским државама не дају жељене резултате, али Кремљ и даље не одустаје од зацртаног курса. Колико ће још дуго Русија моћи да балансира и какав ће бити одговор Москве када Кијев крене у нову офанзиву на Донбас? Путин је већ много пута показао да уме и те како да изненади западне стратеге, али ни у Вашингтону не седе скрштених руку. Ново заоштравање сукоба никако не одговара Москви, док су САД за сада у много повољнијој ситуацији. Ако су тачне процене Пентагона да ће се конфронтација САД и Руске Федерације наставити бар до 2024. године, територију некадашње Украјине чека суморна будућност.
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/minsk-2-na-staklenim-nogama-kijev-se-sprema-za-novu-ofanzivu.html
Оваква дешавања у остатку Украјине као да много не узбуђују Москву, па је видна уздржаност, а понекад чак и снисходљивост према „партнерима“ из Вашингтона, а посебно из Брисела и Кијева, што оставља недоумицу: да ли Русија има стратегију за Украјину или ово што гледамо протеклих годину дана представља само рефлексне реакције неког ко је затечен великим променама на својим западним границама? Досадашњи потези Москве наводе на процену да Русија још увек покушава да врати у „руски свет“ не само Донбас, него целу Украјину, а да при томе не прекине економске и политичке везе са својим европским „партнерима“.
Финансијска помоћ Запада, једва довољна да спречи потпуни економски колапс Украјине, омогућила је пучистима да упркос незадовољству широких слојева друштва, сачувају полуге власти у својим рукама, јер Вашингтон не може себи да дозволи урушавање новог антируског система у који су уложили и новац и време. Све указује на то да прокламовани циљеви Кремља, бар у овом тренутку, изгледају потпуно недостижни, без обзира на огромна средтва уложена у очување стабилности и неутралности Украјине током протекле 24 године. Велика већина европских влада се све озбиљније дистанцира од Москве, а преостали део Украјине убрзано тоне у хаос бандеризма и русофобије, па је мало вероватно да Путинове поруке братства уопште има ко да чује.
Заоштравање реторике Москве и Вашингтона и све чешћи инциденти у непосредној близини руске територије, приморали су Русију да приоритетно ојача сопствене снаге које штите западне границе. Западна војна област добија све више нових ПВО система С-400 "тријумф" и "панцир С-1", ракетних комплекса "искандер", борбених авиона и хеликоптера разних типова, али и модернизованих тенкова Т-72Б3 и других оклопних возила. Пребазирање 9. и 33. самосталне мотострељке бригаде на запад земље и могуће формирање нове 345. десантно јуришне бригаде ВДВ у Вороњежу током наредне године, говори у прилог озбиљности припрема руских оружаних снага за могући сукоб са НАТО. Крим се убрзано претвара у праву црноморску тврђаву, Црноморска флота је већ добила прве 2 од планираних 6 нових подморница Варшавјанка, а ускоро стижу и нове ракетне фрегате класе Адмирал Григорович.
Дакле, Москва је свесна опасности и убрзано се припрема. Подузети напори да не изгуби Украјину и да постигне какав-такав договор са европским државама не дају жељене резултате, али Кремљ и даље не одустаје од зацртаног курса. Колико ће још дуго Русија моћи да балансира и какав ће бити одговор Москве када Кијев крене у нову офанзиву на Донбас? Путин је већ много пута показао да уме и те како да изненади западне стратеге, али ни у Вашингтону не седе скрштених руку. Ново заоштравање сукоба никако не одговара Москви, док су САД за сада у много повољнијој ситуацији. Ако су тачне процене Пентагона да ће се конфронтација САД и Руске Федерације наставити бар до 2024. године, територију некадашње Украјине чека суморна будућност.
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/minsk-2-na-staklenim-nogama-kijev-se-sprema-za-novu-ofanzivu.html
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.443
„Десни сектор“: Кијев припрема провокацију великих размера како би се дискредитовали добровољачки одреди
среда, 29. април 2015.
Током митинга за заштиту добровољачких батаљона који се одржава у Кијеву, активисти украјинске радикалне организације „Десни сектор“ запретили су да ће спалити зграду администрације председника.
Представник организације Артјом Скоропадски рекао је да је на митинг изашло 200 особа, јер је „главни део „Десног сектора" отишао у Дњепропетровску област, где блокира базу батаљона“. Он је акцију назвао „упозорењем“, рекавши да ће она трајати толико, колико буде горела администрација председника, обећавши да ће у случају игнорисања захтева „Десног сектора" зграда бити спаљена.
У овом тренутку зграда администрације шефа државе налази се под заштитом снага безбедности, поред њих се налазе аутобуси са борцима националне гарде Украјине.
Према подацима радикала, јуче су падобранци Оружаних снага Украјине покушали да разоружају јединице добровољачког корпуса у Дњепропетровској области. Лидер „Десног сектора" и саветник начелника Генералштаба Дмитриј Јарош изјавио је да је војно и политичко руководство земље одлучило да намерно испровоцира конфликт између националиста и припадника Оружаних снага Украјине, како би дискредитовали добровољачке одреде. Чланови покрета су позвали украјинску војску да не извршавају „криминална" наређења.
Украјинске власти су раније одлучиле да сви добровољачки одреди званично треба да уђу у састав ОСУ или националне гарде. Министар одбране Украјине Степан Полторок изјавио је да су јединице које су учествовале у специјалној операцији на југоистоку земље ушле у састав армије и да више нема никаквих добровољачких јединица у Донбасу.
„Десни сектор" је проглашен у Русији терористичком организацијом, чија делатност је забрањена на територији Русије.
(Спутњик)
среда, 29. април 2015.
Током митинга за заштиту добровољачких батаљона који се одржава у Кијеву, активисти украјинске радикалне организације „Десни сектор“ запретили су да ће спалити зграду администрације председника.
Представник организације Артјом Скоропадски рекао је да је на митинг изашло 200 особа, јер је „главни део „Десног сектора" отишао у Дњепропетровску област, где блокира базу батаљона“. Он је акцију назвао „упозорењем“, рекавши да ће она трајати толико, колико буде горела администрација председника, обећавши да ће у случају игнорисања захтева „Десног сектора" зграда бити спаљена.
У овом тренутку зграда администрације шефа државе налази се под заштитом снага безбедности, поред њих се налазе аутобуси са борцима националне гарде Украјине.
Према подацима радикала, јуче су падобранци Оружаних снага Украјине покушали да разоружају јединице добровољачког корпуса у Дњепропетровској области. Лидер „Десног сектора" и саветник начелника Генералштаба Дмитриј Јарош изјавио је да је војно и политичко руководство земље одлучило да намерно испровоцира конфликт између националиста и припадника Оружаних снага Украјине, како би дискредитовали добровољачке одреде. Чланови покрета су позвали украјинску војску да не извршавају „криминална" наређења.
Украјинске власти су раније одлучиле да сви добровољачки одреди званично треба да уђу у састав ОСУ или националне гарде. Министар одбране Украјине Степан Полторок изјавио је да су јединице које су учествовале у специјалној операцији на југоистоку земље ушле у састав армије и да више нема никаквих добровољачких јединица у Донбасу.
„Десни сектор" је проглашен у Русији терористичком организацијом, чија делатност је забрањена на територији Русије.
(Спутњик)
Ja_Dosao_Biciklom
Primećen član
- Poruka
- 794
Боже, дал смо и ми њима (Украјинцима, Пољацима, Балтичким тигровима ...) изгледали толико глупи када је циркус био у нашем дворишту?[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading"] Амбасадор САД у Варшави: Бранићемо Пољску ако је Русија нападне
[/TD]
[TD="class: buttonheading, align: right"]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] среда, 29. април 2015.[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"] Амбасадор САД у Варшави Стивен Мал поручио је Пољацима да нема сумње да би их његова земља одбранила ако би Пољску напала Русија, али да Вашингтон не жели неки додатни споразум о безбедности са Варшавом јер би то било опасно.
"То би било опасно за све нас у НАТО када бисмо рекли да савез као целина не вреди и да је боље да склапамо појединачна савезништва. То би био знак да са НАТО нешто није у реду. Велика снага наше алијансе је у томе што има толико нас који делимо исте вредности. НАТО је ефикасан савез и зашто да га демобилишемо", казао је синоћ амбасадор пољској телевизији ТВН24.
Амерички амбасадор у Варшави изразио је разумевање за то што су Пољаци скептични и сумњају да би им савезници заиста притекли у помоћ у случају агресије из Русије.
"Немам лично ни трачак сумње (да би САД браниле Пољску). Када је председник САД Барак Обама боравио прошле године у Пољској наглашавао је да САД заједно са НАТО гарантују безбедности свакој појединачној чланици Алијансе. Укључујући ту и Пољску. Зато сада одржавамо вежбе са нашим пољским партнерима да побољшамо наше вештине", казао је Мал.
Амбасадор је подсетио на план размештања америчког антиракетног штита у Пољској 2018. године а у тој бази на северу Пољске биће 200 до 300 америчких војника, као и на то да је НАТО одлучио да прошири базу у Шћећину близу границе Пољске са Немачком.
"Не планирамо да поставимо у Пољској велику базу као што је Рамштајн јер око тога нема слоге у НАТО, али и без те слоге можемо да разместимо више војника. Од избијања сукоба у Украјини у Пољској имамо своје војнике. Ове године биће их 5.000 до 6.000 а наредне године још више с обзиром на маневре, зато што треба да покажемо да смо спремни да бранимо Пољску", рекао је Мал.
Амбасадор САД у Варшави такодје је изразио задовољство што је Пољска одлучила да купи амерички ракетни систем "Патриот", а одлуку да купи француске уместо америчких хеликоптера назвао је сувереном одлуком Пољске.
(Бета)[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
- stanje
