Što se tiče same teme, nem' pojma, ovde sam samo da uletim sa digresijom, na dete i decu i majku kao apsolutno sasvim najvećeg njihovog roba..
Mom bivšem je umro otac kad je on imao 6 godina, a brat i sestra mu behu tek nešto stariji.
Majka (predivna, predivna žena, obožavala sam je

) im se potpuno posveti celim svojim bićem.
Radila kao konjina da oni ne osete nedostatak oca, pričala sa njima o svim raznim nekim stavrima, potpuno bila njihova i pored posla i ostalih obaveza.. I tako je bivalo narednih 7-8 godina...
Dođe vreme da ptići polako odlaze iz gnezda (svi su išli na stranu da se školuju)..
I kako je koje dete odlazilo, u njoj je ostajala po jedna mala prazninica..
I kad je ovaj moj rasplaz odlazio zadnji, sedoše svo četvoro zadnje nedelje avgusta već uveče na terasu, ćaskaju, zezaju se, uživaju, prava topla porodica... da bi joj njena čeljad rekla, da ako sad i batica odlazi od nje to ne znači da ona ima pravo da ima bilo koga drugog!!!
Da je ona samo njihova, da ih se ne tiče šta radi kad oni nisu tu tokom radnih dana, ali da im u kuću nikog ne dovlači i da oni za neke njene eventualne prijatelje ne žele ni da čuju...
Meni je to bilo toliko užasno da sam se danima umela raspravljati sa S. kako su mogli biti toliko sebični i odvratni, posebno da joj na taj način kažu...
Pa ona im je majka, ceo svoj život je njima posvetila, došlo je vreme da oni idu na stranu da žive svoj život i krče neki svoj put, a da ona ostaje sama..
Ne, njima je to jednostvano bilo potpuno neprihvatljivo...
Da njihova mama ima život?!
Apsolutno ne!
Da li je imala nekad nekog ja zaista ne znam, ali znam da je ona fantastična žena koja je napravila možda samo jednu 'greškicu' - nije ih lemala dovoljno kad je bilo vreme pa su joj oni isisali krv i uzeli život...
I zadnji put kad sam bila u njihovoj kući ( a ima tome nešto više od godine) situacija nije bila drastično drugačija... I dalje su oni bili ti koji su najbitniji, a sve matore magarčine!
Znači, nisam za to da deca ispaštaju zbog naših hirova, ali ne može im se ni podrediti ceo život..
Svi smo mi prvenstveno osobe, sa sopstvenim imenom i prezimenom, a ne majke/očevi dotičnih malenih ispijača života
O ovim slučaju ne bih, njeno dete jeste maleno i njegova potreba za majkom je stavrno velika...
Ali svima nam se desi ponekad da posrnemo i padnemo.
Najbitnije je da umemo da se izvučemo iz svega i nastavimo dalje, svesni svojih grešaka, ali i za jednu bol, tugicu, srećicu iskusniji i bogatiji...