"...То звучи као опис неког времена пред једну револуцију. А да ли си ти за ту револуцију?
– Не, никако не. Против сам револуције јер, бојим се, свака би револуција погодовала управо елитама, оним истим елитама које су нас довеле до овога данас. Бојим се нових револуција на овим просторима, бојим се да су могуће више него икада раније, и можда крвавије него иједна раније. Доиста се тога прибојавам, и присјећам се готово свакодневно страховитог предосјећаја рата којег је у својем писму пред смрт написао покојни Бранко Ћопић у писму покојном Зији Диздаревићу, убијеном у Јасеновцу. У том писму непосредно прије смрти Ћопић тако стравично предосјећа нови рат на овим нашим просторима, да се ја и данас најежим када читам те његове ретке. Све чешће се и сам тако осјећам. Све чешће ме муче та нека предосјећања и управо зато толико вичем неким другим језиком, управо зато толико дижем свој глас и пропињем се изнад масе не би ли ме барем нетко чуо. Не би ли барем нетко окренуо главу за тим мојим, већ помало промуклим гласом, као Ћопић својим писмом, некако осјећам потребу да мојим текстовима и јавним наступима кажем. Не знам чује ли ме итко. И не знам разумију ли наши људи тај чудан језик огорчења и љубави, којим истовремено покушавам говорити. Доиста не знам, што је то што наши људи више уопће могу разумјети
Мислиш да су могуће овде у "региону", тј еx-YU још неке револуције, ратови, преврати – икаква померања?
– Да, бојим се да јесу могући такви сценарији. Ситуација ме стравично подсјећа на '88. и '89. Некако, као да нетко преписује те мрачне сценарије, пресликава те слике једног краја и једног крвавог почетка једне несреће. И тада је несрећа била потребна елитама да прикрију своју пљачку, тада је само крвави рат могао спасти елите од одговорности за транзицијску пљачку коју су припремили и спровели. Једино су на крви и лешевима припадници елите могли стећи своја транзицијска богатства, једино им је реторика рата, реторика крви и тла могла омогућити недодирљиве позиције моћи које неприкосновено уживају већ два десетљећа. "Црни су им коњи црне потковице", писао је Ћопић, враћам се на њега, и поновно помало осјећамо дах тих црних коња и задах тих црних коњаника. Њима је задах крви и мирис лешева једини параван иза којег се могу сакрити када им загусти под петама
Ти кажеш да атмосферу '88, '89. осећаш на целом овом месту, где је осећаш у Хрватској? Има ли је у Србији? Босни...
– На цијелом Балкану осјећам је гдје год на Балкану пођем. Не као ону тада. Не, више се неће на реторици национализма дизати тензије, неће то више бити националне, читај националистичке револуције под кринком борбе за националну слободу, овај пут би то могло бити пуно опасније.
Мислиш на причу о социјалној правди?
– Да, и зато је то толико опасније. Увијек се масе мобилизирају реториком којом их је у неком одређеном тренутку могуће мобилизирати. Данас то више није национализам, али свакако јест социјална правда. И бојим се да би националистичке револуције из деведесетих данас могле замијенити социјалне револуције, које ће имати потпуно исти исход као и оне прије. Из крви нема правде нити слободе.
Разоткривање афере Хипо сматрам својим највећим новинарским успјехом. Заправо то је моја тема живота. Мој Ватергејт и на то сам посебно поносан, као и на бројне друге теме које сам први разоткрио, ратне злочине у Сиску, и неке друге теме.
Е сад, стани. Не схватам – с једне старне говориш о јавности која ћути за мрвицу нечега, а са друге стране да се бојиш социјалне револуције?
– Па баш зато. То је као принцип парног лонца: куха, куха, и ако га на вријеме не отпустиш, ако притисак расте а нема куда – тада експлодира и нетко то очито води према томе. Зато је то патолошка ситуација у којој се не говори јавно о друштвеним проблемима, ситуација у којој нема јавности. У таквим ситуацијама елите најбоље манипулирају друштвеним процесима и преусмјеравају их точно онако како њима у одређеном тренутку одговара.
... " ...
SA :
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/afere-savest-na-kraju-ljubav.html
Da li i Vi u nekim "skorasnjim dogadjanjima " kod nas i tu negde oko nas "prepoznajete" ovakve pretnje ?
Da li ce se "najnovija desavanja" preliti i na ove prostore kroz tzv. "socijalne nemire nicim izazvane" ?
Ko se jos seca onih afera iz perioda 1980 - 1990 -ta ?
Da li ih je "malogradjanski rat `90-tih odvejao iz nasih sacanja" ?
Ponavlja li se to , opet i opet , istorija "Zapadnog Balkana" ( ako Vam je draze "Istoka Evrope" ) sa "nekim novim klincima i klincezama" ?
– Не, никако не. Против сам револуције јер, бојим се, свака би револуција погодовала управо елитама, оним истим елитама које су нас довеле до овога данас. Бојим се нових револуција на овим просторима, бојим се да су могуће више него икада раније, и можда крвавије него иједна раније. Доиста се тога прибојавам, и присјећам се готово свакодневно страховитог предосјећаја рата којег је у својем писму пред смрт написао покојни Бранко Ћопић у писму покојном Зији Диздаревићу, убијеном у Јасеновцу. У том писму непосредно прије смрти Ћопић тако стравично предосјећа нови рат на овим нашим просторима, да се ја и данас најежим када читам те његове ретке. Све чешће се и сам тако осјећам. Све чешће ме муче та нека предосјећања и управо зато толико вичем неким другим језиком, управо зато толико дижем свој глас и пропињем се изнад масе не би ли ме барем нетко чуо. Не би ли барем нетко окренуо главу за тим мојим, већ помало промуклим гласом, као Ћопић својим писмом, некако осјећам потребу да мојим текстовима и јавним наступима кажем. Не знам чује ли ме итко. И не знам разумију ли наши људи тај чудан језик огорчења и љубави, којим истовремено покушавам говорити. Доиста не знам, што је то што наши људи више уопће могу разумјети
Мислиш да су могуће овде у "региону", тј еx-YU још неке револуције, ратови, преврати – икаква померања?
– Да, бојим се да јесу могући такви сценарији. Ситуација ме стравично подсјећа на '88. и '89. Некако, као да нетко преписује те мрачне сценарије, пресликава те слике једног краја и једног крвавог почетка једне несреће. И тада је несрећа била потребна елитама да прикрију своју пљачку, тада је само крвави рат могао спасти елите од одговорности за транзицијску пљачку коју су припремили и спровели. Једино су на крви и лешевима припадници елите могли стећи своја транзицијска богатства, једино им је реторика рата, реторика крви и тла могла омогућити недодирљиве позиције моћи које неприкосновено уживају већ два десетљећа. "Црни су им коњи црне потковице", писао је Ћопић, враћам се на њега, и поновно помало осјећамо дах тих црних коња и задах тих црних коњаника. Њима је задах крви и мирис лешева једини параван иза којег се могу сакрити када им загусти под петама
Ти кажеш да атмосферу '88, '89. осећаш на целом овом месту, где је осећаш у Хрватској? Има ли је у Србији? Босни...
– На цијелом Балкану осјећам је гдје год на Балкану пођем. Не као ону тада. Не, више се неће на реторици национализма дизати тензије, неће то више бити националне, читај националистичке револуције под кринком борбе за националну слободу, овај пут би то могло бити пуно опасније.
Мислиш на причу о социјалној правди?
– Да, и зато је то толико опасније. Увијек се масе мобилизирају реториком којом их је у неком одређеном тренутку могуће мобилизирати. Данас то више није национализам, али свакако јест социјална правда. И бојим се да би националистичке револуције из деведесетих данас могле замијенити социјалне револуције, које ће имати потпуно исти исход као и оне прије. Из крви нема правде нити слободе.
Разоткривање афере Хипо сматрам својим највећим новинарским успјехом. Заправо то је моја тема живота. Мој Ватергејт и на то сам посебно поносан, као и на бројне друге теме које сам први разоткрио, ратне злочине у Сиску, и неке друге теме.
Е сад, стани. Не схватам – с једне старне говориш о јавности која ћути за мрвицу нечега, а са друге стране да се бојиш социјалне револуције?
– Па баш зато. То је као принцип парног лонца: куха, куха, и ако га на вријеме не отпустиш, ако притисак расте а нема куда – тада експлодира и нетко то очито води према томе. Зато је то патолошка ситуација у којој се не говори јавно о друштвеним проблемима, ситуација у којој нема јавности. У таквим ситуацијама елите најбоље манипулирају друштвеним процесима и преусмјеравају их точно онако како њима у одређеном тренутку одговара.
... " ...
SA :
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/afere-savest-na-kraju-ljubav.html
Da li i Vi u nekim "skorasnjim dogadjanjima " kod nas i tu negde oko nas "prepoznajete" ovakve pretnje ?
Da li ce se "najnovija desavanja" preliti i na ove prostore kroz tzv. "socijalne nemire nicim izazvane" ?
Ko se jos seca onih afera iz perioda 1980 - 1990 -ta ?
Da li ih je "malogradjanski rat `90-tih odvejao iz nasih sacanja" ?
Ponavlja li se to , opet i opet , istorija "Zapadnog Balkana" ( ako Vam je draze "Istoka Evrope" ) sa "nekim novim klincima i klincezama" ?
