hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.477
Najteza bolest koja se u novom veku pandemijski prosirila je preterivanje.
Prenosioci ove teske bolesti su televizija, novine i svaki drugi vid propagande.
Ova teska neizleciva bolest preti da novi vek uopste ne zavrsimo.
Nije stvar samo u promeni vrednosti, iako je to posledica.
Stvar je u vodjenom trendu proglasavanja tradicionalnih vrednosti nevrednostima, u svojevrsnom nihilizmu.
Cak je i Nice pisao da nihilizam ne moze zameniti religiju, jer ce posle toga sigurno pokusati da zameni i sebe. Ali nece imati cime.
Svedoci smo trenda danonocnog preterivanja u svemu. To je siguran znak bolesti, jer preterivanje nije proizvod zelje, nego straha.
Svako preterivanje pokazuje da neke ukorenjene vrednosti bas i nisu vrednosti. Tada te odbacene vrednosti padaju, a na njihovo mesto dolaze druge, nove vrednosti.
Po istom modelu, preterivanjem, rusimo i nove vrednosti jednu po jednu, dok na kraju ne ostanemo praznih ruku, na klizavom ledu.
Taj led je tanak, a ispod njega je sve ono cega smo se ikada odrekli, sto smo kao staro i nemoderno odbacili.
Predugo traje rusenje starih vrednosti. Ne kazem da su srusene vrednosti bile dobre, problem je sto nisu zamenjene boljim.
Promena i rusenje su model vaspitanja vec nekoliko generacija. Jos pedesetak godina i ljudi ce kao vrsta zaboraviti da grade ili makar da prepoznaju sagradjeno. Bice nauceni jedino da ruse i negiraju bilo kakve vrednosti, na kraju i sebe.
U mom selu kazu: kopaj novi bunar ali u stari ne pljuj.
Prenosioci ove teske bolesti su televizija, novine i svaki drugi vid propagande.
Ova teska neizleciva bolest preti da novi vek uopste ne zavrsimo.
Nije stvar samo u promeni vrednosti, iako je to posledica.
Stvar je u vodjenom trendu proglasavanja tradicionalnih vrednosti nevrednostima, u svojevrsnom nihilizmu.
Cak je i Nice pisao da nihilizam ne moze zameniti religiju, jer ce posle toga sigurno pokusati da zameni i sebe. Ali nece imati cime.
Svedoci smo trenda danonocnog preterivanja u svemu. To je siguran znak bolesti, jer preterivanje nije proizvod zelje, nego straha.
Svako preterivanje pokazuje da neke ukorenjene vrednosti bas i nisu vrednosti. Tada te odbacene vrednosti padaju, a na njihovo mesto dolaze druge, nove vrednosti.
Po istom modelu, preterivanjem, rusimo i nove vrednosti jednu po jednu, dok na kraju ne ostanemo praznih ruku, na klizavom ledu.
Taj led je tanak, a ispod njega je sve ono cega smo se ikada odrekli, sto smo kao staro i nemoderno odbacili.
Predugo traje rusenje starih vrednosti. Ne kazem da su srusene vrednosti bile dobre, problem je sto nisu zamenjene boljim.
Promena i rusenje su model vaspitanja vec nekoliko generacija. Jos pedesetak godina i ljudi ce kao vrsta zaboraviti da grade ili makar da prepoznaju sagradjeno. Bice nauceni jedino da ruse i negiraju bilo kakve vrednosti, na kraju i sebe.
U mom selu kazu: kopaj novi bunar ali u stari ne pljuj.