Ne mogu da te nateram ali mogu da te zamolim, da svoj post sa teme o duhovima prekopirash ovde ili dozvolish meni da to uradim jer smatram da je dogadjaj koji si tamo opisala a prisustvovalo mu je toliko ljudi, bash ono o chemu sam zeleo da se na ovoj temi govori.
Kopirano:
I onako ne mogu da spavam, pa ću da kuckam.
Unapred kažem da je neobjašnjivo. Da li je za temu duhovi, ili za neku drugu, procenite sami. Ali je istina, videla sam svojim očima, skupa sa još stotinak ljudi uključujući i pravoslavnog sveštenika. Dakle ovako:
U junu prošle godine mi je poginuo bratanac. Saobraćajka, klasična priča - dva klinca u pežou, 150 km/h, krivina ih je izbacila i suvozačeva strana auta se savila oko bandere. Drugi klinac, koji je bio vozač je samo polomio nogu.
Obeležavamo mu 40 dana ( ili kako se to već kaže, nisam baš vešta u terminologiji tog tipa ). Kraj jula, podne, upekla zvezda, nigde daška vetra. Stinjalo se, što kažu, k'o u čaši. Pop vrši svoju službu, "peva" na grobu kako to ljudi kažu ( ponovo se izvinjavam, slabo sam upućena u to ), i već je bio pri kraju kad se desilo.
Pojavio se neki, kako drugačije da ga nazovem, nego kovitlac samo iznad groba. Ono sam prvi i jedini put u životu videla! Dok je okolo sve bilo mirno, sa površine groba, do onog tada još betonskog opsega, počeo je da se diže "vetar" u obliku široke spirale. Neka prozirna bela boja, tj. beličasta bolje je reći. Ni jedna trakica sa onih venaca i "suza" se nije pomerila, ni jedan grumenčić zemlje, ni jedna latica cveta, ni mrvica prašine, ništa. Samo ta čudna spirala, beličaste boje. Polako se dizala u visinu i što se više dizala bila je sve uža. Kada je bila negde u visini očiju nas koji smo stajali okolo, više nije bila duga 2 metra, koliko je dugačak grob, već možda sveta 50-tak cm. Vrtela se u krug sve vreme i dizala u visinu, i sve je više dobijala neki "špic", kao levak okrenut onom cevkom na gore. Kao da je "curela" u visinu. Pri visini od nekih možda 5 metara više se ništa nije videlo, istanjila se i otišla u visinu. Sve je to možda trajalo nekih 10-tak sekundi.
Pop je na trenutak dok je to trajalo zaćutao, svi smo ostali okolo zanemeli. Otvorene i opuštene vilice, prosto čovek ne veruje svojim rodjenim očima. Neki su se posle toga okrenuli i otišli, Isprepadali se ljudi, ko da im zameri. Onda je pop počeo da se krsti i nastavio je svoju službu. Umesto da je završi, trajalo je još podosta.
Sve vreme sam bila naježena i prestrašena. Pitala sam se jesam li to videla ili nisam? Kažem, stotinak ljudi je videlo istu stvar, sve vreme dok je pop "pevao", samo su šaputali i kao da je svakome od tu prisutnih trebala potvrda da nije umislio, da je i onaj do njega video isto.
Posle je pop pričao o putu duše kroz mitarstva i da to traje 40 dana i slično tome. Da je mali bio bez greha, da mu je duša otišla kod Tvorca....
Ja sam i sada dok ovo kucam sva naježena. Onako nešto videti, ne može čovek nikada više da bude isti. Zato se toliko i pitam šta je duša, šta je duh, šta se dogadja posle smrti čoveka?
Ko verovao nek veruje, ko ne veruje.... ja ne mogu da zamerim. Pitanje je da li bih i ja sama verovala u ovo da pročitam ili čujem.
Eto, ja ispričah. Zato sam i došla na ovaj forum, računam da ima sa kim da se podele ovakva iskustva i prodiskutuje o tome. Dugo sam se pitala da li da išta napišem ili ne. I kako to da opišem. Zato sam sad napisala na dah, kad mi je došlo da kažem to i napisala sam onako kako mi je došlo pod ruku. Ne razmišljajući puno o detaljima i oslikavanju istih. Smatram da sam tako najrealnije opisala ono što sam videla, mada je to zaista vrlo teško opisati.
E, sad... ko je raspoložen možda da prodiskutuje ili prokomentariše, ali ozbiljno, ok. A ako bi neko eventualno da se nasmeje svemu tome, i da kaže da mi treba psihijatar, najlepše molim da se ipak uzdrži od komentara, a u sebi neka misli šta hoće. Jer ipak sam ispričala priču koja me još uvek boli, taj dečko je bio moj rodjak, moja krv. I molim za minimum poštovanja. Hvala unapred.
Usput rečeno, jedno čudno iskustvo, ali potpuno drugačije, sam imala (opet ne ja sama, dosta je ljudi bilo u sobi u tom trenutku ) kada mi je deda umro. Možda se kasnije odvažim da napišem i to.
......... a ti se javis!
