Casual Observer
Legenda
- Poruka
- 74.039
Zbog čega je EU Srbiji sugerisala, tj praktično nametnula znatno niži izborni prag (3%) od cenzusa u zemljama EU (u velikoj većini članica to je 5%)? Da li je to urađeno u želji da se stvori više mogućnost za postizborni inžinjering? Kakvi su efekti tog snižavanja cenzusa?
Na kraju, ko sve ima koristi od izbornog cenzusa od 3%?
Susedne zemlje i Belgija imaju izborni cenzus od 3 do 5%:
Danas o cenzusu:
Računa se u odnosu na broj birača koji su glasali.
Na primer, na izborima za Skupštinu grada Beograda 17. decembra, prema podacima GIK, broj birača koji su glasali je bio 939.710. I one liste koje su osvojile najmanje 28.191 glas i više učestvovale su u raspodeli mandata.
Broj glasalih je zapravo broj listića u biračkoj kutiji i tu ulaze i važeći i nevažeći listići. Broj nevažećih listića podiže cenzus, jer se tako povećava broj glasalih.
Čini se da je predsednik Srbije i nosilac liste koalicije oko SNS, Aleksandar Vučić, tokom ove kampanje manje radio na mobilizaciji njegovih birača, a koja se godinama ne dovodi u pitanje, a više na pasivizaciji opozicionih birača postavljajući zamke opoziciji koja se zbog njih podelila i posvađala, pa deo izlazi a deo ne izlazi na izbore. To je svakako uticalo na motivaciju opoziciono nastrojenih birača.
Zato predstavnici opozicionih lista pozivaju birače da izađu i glasaju, svesno ili nesvesno podižući sebi cenzus.
Aleksandar Ivaković, istraživač Centra savremene politike, za Danas kaže da povećana izlaznost svakako znači povećan cenzus, ali da ne veruje da dve glavne opozicione liste – Biramo Beograd i Kreni-promeniimaju problem sa time.
– Jer su one sigurno iznad cenzusa. Veća izlaznost je imperativ za njih da bi se približili rezultatu vlasti, a biće problem drugim učesnicima koji se bore za cenzus, poput Narodne stranke i Dosta je bilo – navodi on.
https://www.danas.rs/vesti/politika/raskol-u-koaliciji-spn/
A Predrag Lacmanović, izvršni direktor Faktor plus, ukazuje na to da se stranke koje pozivaju da se u što većem broju izađe obraćaju publici koja neće glasati za vlast, odnosno potencijalno svojim biračima.
– Oni pozivaju na borbu protiv režima i ne samo pristalice njihove politike nego sve one koji su za smenu vlasti. To je to takozvano “glasanje protiv”. Opoziciji koja izlazi na izbore znači svaki glas protiv režima. Tako da ta povećana izlaznost njima odgovara – kaže Lacmanović za Danas.
On dodaje da veća izlaznost može da utiče na male partije koje imaju ograničen broj simpatizera i mogu teže da pređu cenzus.
– Ali to ne mora da bude pravilo, iako se tako dešava – skreće pažnju Lacmanović.
Upitan kakvu izlaznost očekuje, Aleksandar Ivković kaže da će, prema anketi koju je objavio NSPM, bar trećina opozicionih glasača (koji su u decembru glasali za Srbiju protiv nasilja i NADU) ostati kod kuće, to je oko 120.000 glasača manje.
– Ne treba ni jednu anketu uzimati kao savršenu prognozu, ali ovo mi se čini realnim. Osim toga, biće generalno manji odziv zato što su u pitanju samo lokalni izboril. Tako da bih bio iznenađen ukoliko bi izlaznost prešla 800.000, koliko je otprilike bilo i 2014. i 2018 – to je oko 50 odsto – procenjuje on.
A na pitanje koliko održavanje izbora i u beogradskim opštinama može da utiče na izlaznost odnosno glasanje i za Skupštinu Beograda, kaže da je teško proceniti.
– Mislim da takvu situaciju nismo imali od 2012. (istovremeno održavanje u gradu i u opštinama), ali i tad su istovremeno bili nacionalni izbori. Teorijski, trebalo bi da možda zainteresuje neke dodatne glasače koji nisu hteli da izađu na gradske izbore ali su zaintresovani za gradsku opštinu – ali njih sigurno nema puno, čemu doprinosi i marginalizacija uloge gradskih opština u proteklim godinama – objašanjva Ivković.
O tome ima li mesta za neko iznenađenje na beogradskim izborima Lacmanović kaže da ne očekuje velika iznenađenja.
Kaže da lista Branimira Nestorovića “Mi snaga naroda” i lista “I ja sam Beograd – Kreni -promeni” Sava Manojlovića mogu da iznenade i u jednom i u drugom pravcu, odnosno idu i iznad i ispod cenzusa.
https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori-2024/podaci-o-broju-biraca-objavljivace-se-svakog-meseca/
– Savo Manojlović, jer je nepoznanica kada je reč o izlasku na izbore, budući da mu je ovo prvi put. On može da iznenadi u oba pravca. Dalje, neće biti iznenađenja u smislu da neko neočekivan uđe u beogradski parlament. SNS i Biramo borbu prelaze cenzus i ne vidim još neku stranku koja može da iznenadi i pređe ga – zaključuje Lacmanović.
Prema podacima GIK, u Beogradu za predstojeće izbore ima 1.265 biračkih mesta, a broj upisanih birača iznosi 1.602.112. Na zbirnoj izbornoj listi za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda, raspisane za 2. jun, nalazi se četrnaest izbornih lista.
U aprilu je u birački spisak u Beogradu bilo upisano 1.609.139 ljudi.
Na izborima 17. decembra za skupštinu glavnog grada broj upisanih birača bio je 1.613.396. Na izbore je izašlo 942.345 odnosno 58,41 odsto. Glasalo je 939.710 ljudi. Broj važećih listića je bio 919.601 a nevažećih 20.109.
https://www.danas.rs/vesti/politika...opozicije-da-strahuje-od-povecane-izlaznosti/
Na kraju, ko sve ima koristi od izbornog cenzusa od 3%?
Susedne zemlje i Belgija imaju izborni cenzus od 3 do 5%:
Danas o cenzusu:
Kako se računa izborni cenzus i treba li neko iz opozicije da strahuje od povećane izlaznosti?
Izborni cenzus u Srbiji je u februaru 2020. smanjen sa pet na tri odsto. Služi kako bi se odredio prag iznad kojeg liste posle glasanja imaju pravo da učestvuju u raspodeli mandata.Računa se u odnosu na broj birača koji su glasali.
Na primer, na izborima za Skupštinu grada Beograda 17. decembra, prema podacima GIK, broj birača koji su glasali je bio 939.710. I one liste koje su osvojile najmanje 28.191 glas i više učestvovale su u raspodeli mandata.
Broj glasalih je zapravo broj listića u biračkoj kutiji i tu ulaze i važeći i nevažeći listići. Broj nevažećih listića podiže cenzus, jer se tako povećava broj glasalih.
Čini se da je predsednik Srbije i nosilac liste koalicije oko SNS, Aleksandar Vučić, tokom ove kampanje manje radio na mobilizaciji njegovih birača, a koja se godinama ne dovodi u pitanje, a više na pasivizaciji opozicionih birača postavljajući zamke opoziciji koja se zbog njih podelila i posvađala, pa deo izlazi a deo ne izlazi na izbore. To je svakako uticalo na motivaciju opoziciono nastrojenih birača.
Zato predstavnici opozicionih lista pozivaju birače da izađu i glasaju, svesno ili nesvesno podižući sebi cenzus.
Aleksandar Ivaković, istraživač Centra savremene politike, za Danas kaže da povećana izlaznost svakako znači povećan cenzus, ali da ne veruje da dve glavne opozicione liste – Biramo Beograd i Kreni-promeniimaju problem sa time.
– Jer su one sigurno iznad cenzusa. Veća izlaznost je imperativ za njih da bi se približili rezultatu vlasti, a biće problem drugim učesnicima koji se bore za cenzus, poput Narodne stranke i Dosta je bilo – navodi on.
https://www.danas.rs/vesti/politika/raskol-u-koaliciji-spn/
A Predrag Lacmanović, izvršni direktor Faktor plus, ukazuje na to da se stranke koje pozivaju da se u što većem broju izađe obraćaju publici koja neće glasati za vlast, odnosno potencijalno svojim biračima.
– Oni pozivaju na borbu protiv režima i ne samo pristalice njihove politike nego sve one koji su za smenu vlasti. To je to takozvano “glasanje protiv”. Opoziciji koja izlazi na izbore znači svaki glas protiv režima. Tako da ta povećana izlaznost njima odgovara – kaže Lacmanović za Danas.
On dodaje da veća izlaznost može da utiče na male partije koje imaju ograničen broj simpatizera i mogu teže da pređu cenzus.
– Ali to ne mora da bude pravilo, iako se tako dešava – skreće pažnju Lacmanović.
Upitan kakvu izlaznost očekuje, Aleksandar Ivković kaže da će, prema anketi koju je objavio NSPM, bar trećina opozicionih glasača (koji su u decembru glasali za Srbiju protiv nasilja i NADU) ostati kod kuće, to je oko 120.000 glasača manje.
– Ne treba ni jednu anketu uzimati kao savršenu prognozu, ali ovo mi se čini realnim. Osim toga, biće generalno manji odziv zato što su u pitanju samo lokalni izboril. Tako da bih bio iznenađen ukoliko bi izlaznost prešla 800.000, koliko je otprilike bilo i 2014. i 2018 – to je oko 50 odsto – procenjuje on.
A na pitanje koliko održavanje izbora i u beogradskim opštinama može da utiče na izlaznost odnosno glasanje i za Skupštinu Beograda, kaže da je teško proceniti.
– Mislim da takvu situaciju nismo imali od 2012. (istovremeno održavanje u gradu i u opštinama), ali i tad su istovremeno bili nacionalni izbori. Teorijski, trebalo bi da možda zainteresuje neke dodatne glasače koji nisu hteli da izađu na gradske izbore ali su zaintresovani za gradsku opštinu – ali njih sigurno nema puno, čemu doprinosi i marginalizacija uloge gradskih opština u proteklim godinama – objašanjva Ivković.
O tome ima li mesta za neko iznenađenje na beogradskim izborima Lacmanović kaže da ne očekuje velika iznenađenja.
Kaže da lista Branimira Nestorovića “Mi snaga naroda” i lista “I ja sam Beograd – Kreni -promeni” Sava Manojlovića mogu da iznenade i u jednom i u drugom pravcu, odnosno idu i iznad i ispod cenzusa.
https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori-2024/podaci-o-broju-biraca-objavljivace-se-svakog-meseca/
– Savo Manojlović, jer je nepoznanica kada je reč o izlasku na izbore, budući da mu je ovo prvi put. On može da iznenadi u oba pravca. Dalje, neće biti iznenađenja u smislu da neko neočekivan uđe u beogradski parlament. SNS i Biramo borbu prelaze cenzus i ne vidim još neku stranku koja može da iznenadi i pređe ga – zaključuje Lacmanović.
Prema podacima GIK, u Beogradu za predstojeće izbore ima 1.265 biračkih mesta, a broj upisanih birača iznosi 1.602.112. Na zbirnoj izbornoj listi za izbore za odbornike Skupštine grada Beograda, raspisane za 2. jun, nalazi se četrnaest izbornih lista.
U aprilu je u birački spisak u Beogradu bilo upisano 1.609.139 ljudi.
Na izborima 17. decembra za skupštinu glavnog grada broj upisanih birača bio je 1.613.396. Na izbore je izašlo 942.345 odnosno 58,41 odsto. Glasalo je 939.710 ljudi. Broj važećih listića je bio 919.601 a nevažećih 20.109.
https://www.danas.rs/vesti/politika...opozicije-da-strahuje-od-povecane-izlaznosti/
