Prenaseljenost ili pogrešan odnos prema životu?

[Jasna]

Da li smatrate da je ova planeta zaista prenaseljena?

Ili ovde važi ona ''gde gosti nisu besni, kuća nije tesna''?

Gradovi su prenaseljeni, uglavnom. Ali toliko ima prostora na kome
može da se živi, a da tamo ne živi niko. Da li je onda planeta krcata
ljudima ili su se ljudi samo loše ogranizovali?
Da li uništavamo planetu zato što nas je mnogo ili zato što imamo
pogrešan odnos prema životu?

 

[Van_Helsing]

Ово друго. Бахатост и похлепа већине људи уништава земљу.

 

[Umri_muski]

Losa moderacija je kriva za sve....to daje prolaz pogresnim izjavama a brise one prave...

 

[Alter_Ego_]

Ово друго. Бахатост и похлепа већине људи уништава земљу.

Захваљујући "похлепи" људи, ствара се и напредује цивилизација.

Да нема "похлепе", људи би живели као животиње у првобитној људској заједници.


Иначе, планета није пренасељена. Пренасељени су поједини делови планете.

Ипак, уз добру организацију и напредак цивилизације, биће створено довољно хране (и меса и биљака) и свега осталог што је потребно људима.

 

[Frederick_]

Sa sadasnjim nivoom razvoja nauke i tehnike, planeta moze da izdrzi cirka 15 milijardi ljudi opusteno.
Kako nauka i tehnika se budu razvijali, taj broj ce da raste.

 

[Koslav75]

Захваљујући "похлепи" људи, ствара се и напредује цивилизација.

Да нема "похлепе", људи би живели као животиње у првобитној људској заједници.


Иначе, планета није пренасељена. Пренасељени су поједини делови планете.

Ипак, уз добру организацију и напредак цивилизације, биће створено довољно хране (и меса и биљака) и свега осталог што је потребно људима.

Квалитет живота је релативан појам и не виде га сви људи исто, неке испуњава једна ствар, а друге нешто сасвим другачије.

 

[adelaidea]

Citam bas juce da je u Bangladesu gustina naseljenosti nesto oko 1300 dusa na kvadratni km. U Americi je 30 i nesto dusa.

 

[Metronomy]

Ko ne zna on nauči....
Planeta svakako nije prenaseljena, a teško da ljudi mogu da je unište.
Različitost je jedan od kvaliteta života, pa ko greši greši sebi.

 

[Џорџи]

Ne smatram samo treba svi da zive u kucama i niko ne zavisi od grada i politicara

 

[Julius Primus]

Није ту проблематика пренасељености толико до самог простора него до проблема стварања довољне количине здраве хране за потребан број људи (нпр. удео сточарства у томе је превелики) а поред тога и количински енормна и растућа количина ђубрета и отпада укључујући и хемикалије и отрове, којом садашњи број људи са садашњом технологијом и тренутним нивоом свести непрестано засипа планету која је, не заборавимо, један затворени кружни екосистем у коме мало шта може да се закопа "под тепих".

Суштина је да овај аспект проблема „пренасељености” расте геометријском узлазном прогресијом, уместо да је прогресија већ данас оштрог супротног смера.

 

[Jasna]

Sa sadasnjim nivoom razvoja nauke i tehnike, planeta moze da izdrzi cirka 15 milijardi ljudi opusteno.
Kako nauka i tehnika se budu razvijali, taj broj ce da raste.

Na osnovu čega misliš tako?

 

[Jasna]

Ово друго. Бахатост и похлепа већине људи уништава земљу.

Da li većine? Za tako nešto može biti potreban sasvim mali broj ljudi.
Recimo par hiljada pohlepnih i milioni onih koj i im veruju da rade za
opše dobro.

 

[Jasna]

Квалитет живота је релативан појам и не виде га сви људи исто, неке испуњава једна ствар, а друге нешто сасвим другачије.

Prvo ide zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, pa onda nadgradnja.
Mi smo zapeli na ovom prvom. Ne kao pojedinci, nego gledajući ukupnu
sliku.

 

[Jasna]

Захваљујући "похлепи" људи, ствара се и напредује цивилизација.

Да нема "похлепе", људи би живели као животиње у првобитној људској заједници.


Иначе, планета није пренасељена. Пренасељени су поједини делови планете.

Ипак, уз добру организацију и напредак цивилизације, биће створено довољно хране (и меса и биљака) и свега осталог што је потребно људима.

Izgleda kao pravo..

 

[Jasna]

Није ту проблематика пренасељености толико до самог простора него до проблема стварања довољне количине здраве хране за потребан број људи (нпр. удео сточарства у томе је превелики) а поред тога и количински енормна и растућа количина ђубрета и отпада укључујући и хемикалије и отрове, којом садашњи број људи са садашњом технологијом и тренутним нивоом свести непрестано засипа планету која је, не заборавимо, један затворени кружни екосистем у коме мало шта може да се закопа "под тепих".

Суштина је да овај аспект проблема „пренасељености” расте геометријском узлазном прогресијом, уместо да је прогресија већ данас оштрог супротног смера.

A šta je sa tim nivoom svesti? Jel pre dvesta godina nivo svesti bio veći?
Jel rastuća količina đubreta ukazuje na pad nivoa svesti?

 

[Frederick_]

Na osnovu čega misliš tako?

Na osnovu celokupnog iskustva iz naucno tehnoloskog razvoja.
Primera radi, prinos po hektaru je utrostrucen u poslednjih 100 godina, zahvaljujuci tom progresu.

Ali to je nista, sav taj progres je smesan u odnosu na ono sto nas tek ceka. Pravi progres ce biti kada se jos dublje pronikne u tajne fundamentalne fizike (pogotovo kvantne fizike) pa covecnstvo bude u stanju da manipulise materijom na atomskom nivou.
A blizi smo tome nego sto vecina ljudi pretpostavlja.

 

[Jasna]

Na osnovu celokupnog iskustva iz naucno tehnoloskog razvoja.
Primera radi, prinos po hektaru je utrostrucen u poslednjih 100 godina, zahvaljujuci tom progresu.

Ali to je nista, sav taj progres je smesan u odnosu na ono sto nas tek ceka. Pravi progres ce biti kada se jos dublje pronikne u tajne fundamentalne fizike (pogotovo kvantne fizike) pa covecnstvo bude u stanju da manipulise materijom na atomskom nivou.
A blizi smo tome nego sto vecina ljudi pretpostavlja.

Da li taj kvantitet narušava kvalitet? Da li razvoj tehnologije dovodiš u vezu
sa sve više obolelih ljudi?

 

[Julius Primus]

A šta je sa tim nivoom svesti? Jel pre dvesta godina nivo svesti bio veći?
Jel rastuća količina đubreta ukazuje na pad nivoa svesti?

Исти је ниво свести а требало би да је доста виши него пре 200 година, с обзиром на данашње околности.

Некада је било драстично мање људи и тадашњи начин живота далеко мање способан да произведе толико загађења и утицаја на планету него што је данас случај.

 

[Jasna]

Исти је ниво свести а требало би да је доста виши него пре 200 година, с обзиром на данашње околности.

Некада је било драстично мање људи и тадашњи начин живота далеко мање способан да произведе толико загађења и утицаја на планету него што је данас случај.

Nešto se tu ne uklapa. Kako smo svotili način života koji truje našu životnu
sredinu sa istim nivoom svesti?

 

[Koslav75]

Na osnovu celokupnog iskustva iz naucno tehnoloskog razvoja.
Primera radi, prinos po hektaru je utrostrucen u poslednjih 100 godina, zahvaljujuci tom progresu.

Ali to je nista, sav taj progres je smesan u odnosu na ono sto nas tek ceka. Pravi progres ce biti kada se jos dublje pronikne u tajne fundamentalne fizike (pogotovo kvantne fizike) pa covecnstvo bude u stanju da manipulise materijom na atomskom nivou.
A blizi smo tome nego sto vecina ljudi pretpostavlja.

Шта је утростручено? Тачно је да су приноси много већи, али уз употребу огромних количина пестицида,хербицида, вјештачког ђубрива итд, тако да је упитна свака вриједност тих намирница осим нужно потребних калорија, док је производња органске хране постала готово сасвим немогућа.

 

[Koslav75]

Nešto se tu ne uklapa. Kako smo svotili način života koji truje našu životnu
sredinu sa istim nivoom svesti?

Одговор је сасвим једноставан, производња хране је једна од најуноснијих грана, велики произвођачи иду на квантитет, квалитет их не занима, тако да као нуспојаву добијамо огромна загађења околине. Примјера ради, ако упоредимо увоз меса са извозом, све је јасно, нико ме не може убиједити да Србија не може да произведе довољно за своје потребе, исто се односи и на сусједне државе.

 

[Jasna]

Шта је утростручено? Тачно је да су приноси много већи, али уз употребу огромних количина пестицида,хербицида, вјештачког ђубрива итд, тако да је упитна свака вриједност тих намирница осим нужно потребних калорија, док је производња органске хране постала готово сасвим немогућа.

Sa ekonomske strane, potpuno neisplativo.
Kupiš seme, jer moraš da kupiš seme svake godine da bi imao veliki prinos.
Kupiš otrove, jer bez otrova to ne uspeva. Angažovanje mehanizacije za
pripremu zemljišta i kasnije održavanje. Sve to kad sabereš u gubitku si.
Mislim, u dobitku si deset džaka žita po hektaru, ali to nije vredno tvog
vremena i truda. Radio si za fabriku semena i hemije i naftnu industriju.
O kakvom prinosu onda pričamo? Eto sve i kad bi to žito bilo zdravo,
a nije, besmisleno je i beskorisno baviti se time. Bolje puževe da skupljaš
ili da bereš zelje po livadama.

 

[Koslav75]

Sa ekonomske strane, potpuno neisplativo.
Kupiš seme, jer moraš da kupiš seme svake godine da bi imao veliki prinos.
Kupiš otrove, jer bez otrova to ne uspeva. Angažovanje mehanizacije za
pripremu zemljišta i kasnije održavanje. Sve to kad sabereš u gubitku si.
Mislim, u dobitku si deset džaka žita po hektaru, ali to nije vredno tvog
vremena i truda. Radio si za fabriku semena i hemije i naftnu industriju.
O kakvom prinosu onda pričamo? Eto sve i kad bi to žito bilo zdravo,
a nije, besmisleno je i beskorisno baviti se time. Bolje puževe da skupljaš
ili da bereš zelje po livadama.

Неисплативо за малог произвођача са наших простора, али за произвођаче сјемена, пестицида итд, итекако исплативо

 

[Jasna]

Одговор је сасвим једноставан, производња хране је једна од најуноснијих грана, велики произвођачи иду на квантитет, квалитет их не занима, тако да као нуспојаву добијамо огромна загађења околине. Примјера ради, ако упоредимо увоз меса са извозом, све је јасно, нико ме не може убиједити да Србија не може да произведе довољно за своје потребе, исто се односи и на сусједне државе.

Ma da bre i ona priča o kravama jadnim koje nam ubiše vazduh..
Prdne krava i ubije pola sela.

A fabrike veštačkih đubriva seju cveće oko sebe. Ako hoćeš da imaš
zaokruženu priču, moraš da imaš i životinje koje će proizvoditi đubrivo.
A ne da daš celu platu za veštačko đubrivo, da bi nađubrio hektar.
Kad imaš svoje seme i svoje đubrivo, proizvodnja je isplativa čak i
sa autohtonim sortama koje imaju manji prinos.

 

[Julius Primus]

Nešto se tu ne uklapa. Kako smo svotili način života koji truje našu životnu
sredinu sa istim nivoom svesti?

Нисмо ми (народ). Ствара и открива неколицина посвећених и талентованих научника, од Николе Тесле па надаље, научници у свим областима науке. Они стварају могућности... али видимо да на крају свега тога тим могућностима управља још мања шака моћника које једино већи и већи профит занима и ништа им друго није важније а то управљање преузимају пропагандом и манипулацијом народа и јавности, манипулацијом која је напредовала далеко више и од науке у последњих 100 година (да не идемо у детаље са тим јер је друга тема).

Вероватно од кључног значаја је у чијим рукама заврши моћ могућности које научници створе или открију...
А да би јавност и довољан део људи могли да се колико толико организују и утичу на све те (еколошке) процесе, потребан је одређени ниво свести, како о свету у коме живимо, тако и о себи и нашем појединачном утицају на тај свет и на нас саме.

Надам се и волео бих да дође тренутак када ће довољан део људи бити способан да разумом превазиђе и спозна испразне профитом вођене манипулације и њихове истинске циљеве, појединачно.