Živeo je onako kako je želeo, što je, naravno, velika stvar za svakog čoveka – kaže za Danas naša legendarna glumica Beba Lončar povodom smrti kultnog francuskog glumca Žan Pola Belmonda.
Slavni Bebel preminuo je u ponedeljak u svojoj kući u Parizu, u 89. godini, u miru, kako je javnosti saopštio njegov advokat i blizak prijatelj Mišel Gode, a ova vest osvanula je na naslovnim stranama vodećih svetskih medija, ali i na društvenim mrežama, na kojima se milioni poštovalaca opraštaju od velikana pokretnih slika, kao i njegove brojne kolege.
Bebi Lončar, kako ističe za naš list, u sećanju, iz davnih godina, ostala je izjava jednog njegovog francuskog obožavatelja, koji je rekao: „Kad sretneš Belmonda na ulici, nikada ne znaš da li će da te zagrli ili da te nokautira.“
– To jeste vrlo duhovit opis ovog izuzetnog glumca, ali je negde i tačan – Belmondo je u sebi imao onu vrstu neočekivanosti koja ga je činila vrlo zanimljivim čovekom i glumcem, i zato ga je toliko volela publika širom sveta.
Bio je i ostao zvezda, čak i kada je njegovo najbolje kreativno vreme prošlo. O tome svedoči i činjenica sa koliko pažnje svetski mediji sada izveštavaju o njegovoj smrti, i sa koliko tuge se njegove kolege i prijatelji opraštaju od njega.
I ja sam, naravno, volela Belmonda, naročito iz vremena njegovih prvih filmova, koji su nama ovde bili uzor, i koje smo na neki način pokušavali da „uvezemo“ u ono što se sredinom šezdesetih godina snimalo kod nas.
Godarov „Do poslednjeg daha“, koji je Belmonda preko noći lansirao u zvezde, bio je veličanstven film moje mladosti. I neponovljiv – pokušali su da naprave rimejk, i to sa Ričardom Girom i Valeri Kapriski, ali nisu uspeli.
Fantastični su bili svi filmovi Novog francuskog talasa u kojima je igrao, i za razliku od Alena Delona, njegovog bliskog prijatelja, glumca geometrijski savršene lepote čija je zvezda tih godina takođe počela da sija, i s kojim su ga stalno upoređivali, Belmondo je publiku osvajao šarmom i izgledom muževnog mangupa – ističe Beba Lončar, glumica koja je obeležila jednu od najvažnijih epoha jugoslovenskog filma.
Prema rečima filmskog teoretičara i kritičara Srđana Vučinića, Belmondo je bio važan činilac u stvaralaštvu kultnih francuskih reditelja.
– Slično onome što je Hemfri Bogart značio za američki film-noar 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, predstavljao je deceniju kasnije Belmondo u filmovima francuskog Novog talasa.
