PREMINUO DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ: Poznati akademik i pisac nas napustio u 94. godini

[Alter_Ego_]

Koja tacno , posto ja nisam citao doticnog.....tj citao sam ga van lektire...

Кад су цветале тикве.

 

[Stojkov Menidjer]

jel vec proslo toliko vremena...ala vreme leti.

 

[Urvan Hroboatos]

Pokoj mu dusi, jedan od poslednjih ako ne i poslednji veliki domaci pisac.

Nije, ako se pod domaći misli na srpski, Bora Ćosić je daleko značajniji autor.

DM je vrlo dobar "pučki" pisac balkanskoga tipa, no krajnje nementalan i nevirtuozan, narodski realist.

 

[Urvan Hroboatos]

Da vidimo što je o DM rekao veleum Petra Milosaljević. Nije književnost, nego politika.

Paranoja na kub....

http://www.svevlad.org.rs/srbistika/milosavljevic_mihailovic.html

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ У БОРБИ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК​

И ЗА СРПСКУ АКАДЕМИЈУ НАУКА​

Питања која је академик Михаиловић изложио на свега 39 страна, у мојим радовима, са научном елаборацијом, изложени су у седам књига на око 3000 страна. Али, моје књиге нису одјекнуле онолико колико су одјекнула иступања академика Михаиловића. Његова иницијатива и глас његове савести изузетно су значајни за решавање ових суштаствених проблема српског народа и у томе он има пуну моју подршку.

Слагања и неслагања са академиком Михаиловићем и властита виђења истих проблема, изложићу oвде у 14 тачака.​

1) Име језика српскога. - Академик Михаиловић сматра да постоји српски језик, као што постоје и други језици и да тај језик има своје национално име, тј. да се зове српски језик.
...........................................................
Академик Михаиловић, на пример, обраћа пажњу на писце чија су дела служила при састављању Академијиног Речника па каже:​

„Рецимо, језичарима у Београду се, судећи по Речнику, неупоредиво више –„три пута више“ - допада језик Мирослава Крлеже него Иве Андрића и наспрам 34 књиге првога има у речнику само 14 књига другога“ (24).
----------------------------------------------
Академик Михаиловић је направио анализу која показује да је 56% територије Уже Србије запостављено у Академијином речнику. Његова анализа детаљно наводи број становника већих градова са подручја староштокавских дијалеката српског језика који су запостављени. Суштина његове примедбе је да би лексичко благо са тога подручја требало да буде потпуније и равноправније заступљено у Речнику српскога језика, књижевног и народног.
---------------------------------------------------------
Најдужи Михаиловићев текст, који је објављен 2004. године под именом Колонијална Србија, на посебан начин отвора питање црногорске књижевности. Академик Михаиловић је испричао шта пише у тексту бугарског универзитетског професора Ганча Савова Данашња црногорска књижевност. Он каже како овај „некадашњи загребачки студент славистике кодификује црногорску литературу према моделу који се, нарочито последњих година, убрзано ствара у актуелном владајућем поретку Црне Горе“ (19). Овим се открива где се налази главни извор црногорског сепаратизма у књижевности и куда тај сепаратизам води. Извор тога сепаратизма је, по Михаиловићу, у Загребу. И моје анализе указују да је у Загребу главни антисрпски центар.

​