R.Žiskar
Elita
- Poruka
- 15.608
Прелест (од црквено-словенског: лест – обмана, лаж, заблуда[SUP][1][/SUP]) је стање духовне заблуде према православној теологији. То је повреда људске природе лажју.
Православље сматра да је прелест је стање свих људи, као последица првобитног греха Адама и Еве. Од тада су сви људи обманути и налазе се у лажи, имајући потребу за ослобађањем истином.[SUP][2][/SUP]
Верује се да прелест долази од демона, а онтолошки се поистовећује са самим ђаволом.[SUP][3]
ЛИНК
Шта ваша вера каже или шта мислите о појму "прелест"?
У православној вери, овај појам има врло запажену улогу:
"[/SUP]Стање сваког острашћеног човека, у општим цртама, јесте прелестно. За сваког, ко се није очистио од страсти, може се рећи да се он у извесној мери налази у прелести, то јест неке ствари не прима како би требало, суптилне упливе и деловања непријатеља прима као благодатна откривења. На пример, лака нервоза и узбуђење после и за време усиљеније молитве, тражење прозорљивости и чудеса код људи које поштујемо, снови – предсказања, примећивање код себе способности да се о духовним стварима говори и да се поимају, упорност у одбрани свога мишљења, одушевљење и усхит туђим подвизима (старца) уз потпуну небригу и недостатак жеље да се испуни то о чему они (старци, нап. прев.) уче (мада такви људи стално говоре о старцима и траже од њих безбројне савете), интересовање за оно што је изнад почетничког разумевања, распитивање о томе како се осећају и мисле духоносни људи, и предавање истога другима као да је наше, жеља да све напојимо својом љубављу, стремљење да друге научимо духовном путу и просветлимо пале и заблуделе итд. све то је код човека, који је недавно почео да дела Господу, који, другим речима, није успео да стекне колико било смирено осећање и духовно искуство и да умије сузама покајања своју сопствену нечистоту, него себе сматра достојним тих стања – почетак прелести. Ове особине које су горе наведене нарочито су карактеристичне за жене које окружују разну ‘“братију“ и „старце„. Сведочим им да имају ревност за Бога, али не по разуму (Римљ. 10, 2)."
из Књиге о прелести и лажном духовништву
Православље сматра да је прелест је стање свих људи, као последица првобитног греха Адама и Еве. Од тада су сви људи обманути и налазе се у лажи, имајући потребу за ослобађањем истином.[SUP][2][/SUP]
Верује се да прелест долази од демона, а онтолошки се поистовећује са самим ђаволом.[SUP][3]
ЛИНК
Шта ваша вера каже или шта мислите о појму "прелест"?
У православној вери, овај појам има врло запажену улогу:
"[/SUP]Стање сваког острашћеног човека, у општим цртама, јесте прелестно. За сваког, ко се није очистио од страсти, може се рећи да се он у извесној мери налази у прелести, то јест неке ствари не прима како би требало, суптилне упливе и деловања непријатеља прима као благодатна откривења. На пример, лака нервоза и узбуђење после и за време усиљеније молитве, тражење прозорљивости и чудеса код људи које поштујемо, снови – предсказања, примећивање код себе способности да се о духовним стварима говори и да се поимају, упорност у одбрани свога мишљења, одушевљење и усхит туђим подвизима (старца) уз потпуну небригу и недостатак жеље да се испуни то о чему они (старци, нап. прев.) уче (мада такви људи стално говоре о старцима и траже од њих безбројне савете), интересовање за оно што је изнад почетничког разумевања, распитивање о томе како се осећају и мисле духоносни људи, и предавање истога другима као да је наше, жеља да све напојимо својом љубављу, стремљење да друге научимо духовном путу и просветлимо пале и заблуделе итд. све то је код човека, који је недавно почео да дела Господу, који, другим речима, није успео да стекне колико било смирено осећање и духовно искуство и да умије сузама покајања своју сопствену нечистоту, него себе сматра достојним тих стања – почетак прелести. Ове особине које су горе наведене нарочито су карактеристичне за жене које окружују разну ‘“братију“ и „старце„. Сведочим им да имају ревност за Бога, али не по разуму (Римљ. 10, 2)."
из Књиге о прелести и лажном духовништву