Прелест

R.Žiskar

Elita
Poruka
15.608
Прелест (од црквено-словенског: лест – обмана, лаж, заблуда[SUP][1][/SUP]) је стање духовне заблуде према православној теологији. То је повреда људске природе лажју.
Православље сматра да је прелест је стање свих људи, као последица првобитног греха Адама и Еве. Од тада су сви људи обманути и налазе се у лажи, имајући потребу за ослобађањем истином.[SUP][2][/SUP]
Верује се да прелест долази од демона, а онтолошки се поистовећује са самим ђаволом.[SUP][3]

ЛИНК


Шта ваша вера каже или шта мислите о појму "прелест"?

У православној вери, овај појам има врло запажену улогу:


"[/SUP]Стање сваког острашћеног човека, у општим цртама, јесте прелестно. За сваког, ко се није очистио од страсти, може се рећи да се он у извесној мери налази у прелести, то јест неке ствари не прима како би требало, суптилне упливе и деловања непријатеља прима као благодатна откривења. На пример, лака нервоза и узбуђење после и за време усиљеније молитве, тражење прозорљивости и чудеса код људи које поштујемо, снови – предсказања, примећивање код себе способности да се о духовним стварима говори и да се поимају, упорност у одбрани свога мишљења, одушевљење и усхит туђим подвизима (старца) уз потпуну небригу и недостатак жеље да се испуни то о чему они (старци, нап. прев.) уче (мада такви људи стално говоре о старцима и траже од њих безбројне савете), интересовање за оно што је изнад почетничког разумевања, распитивање о томе како се осећају и мисле духоносни људи, и предавање истога другима као да је наше, жеља да све напојимо својом љубављу, стремљење да друге научимо духовном путу и просветлимо пале и заблуделе итд. све то је код човека, који је недавно почео да дела Господу, који, другим речима, није успео да стекне колико било смирено осећање и духовно искуство и да умије сузама покајања своју сопствену нечистоту, него себе сматра достојним тих стања – почетак прелести. Ове особине које су горе наведене нарочито су карактеристичне за жене које окружују разну ‘“братију“ и „старце„. Сведочим им да имају ревност за Бога, али не по разуму (Римљ. 10, 2)."
из Књиге о прелести и лажном духовништву
 
"Велика је невоља преузношење! Велика је невоља одбацивање смирења! Велика је невоља онакво душевно устројење и стање код кога монах, не будући позван или упитан, по властитој свести о својој достојности почиње да поучава, да обличава, да укорева ближње! Будући упитан, или се уклони да дадеш савет и изрекнеш своје мишљење, као онај који ништа не зна, или, у крајњој неопходности, кажи то са највећим опрезом и скромношћу, како не би себе ранио сујетом и гордошћу, а ближњега свога речју суровом и непромишљеном. Када те за труд твој у градини заповести Својих Бог удостоји да у души осетиш ревност Божију, тада ћеш јасно видети да ће те та ревност подстицати на ћутање и смиравање пред ближњима, на љубав према њима, милост и састрадање, као што је казао Свети Исаак Сиријски" ЛИНК
 
Ako je ovo definicija prelesti, vas dvojica ste prelešćeni načisto. :lol:

Jedino Bakonja odoleva tom grehu. :heart:
Врло вероватно да јесам (нећем за колегу да пишем да не бих тонуо још дубље).
Зато и хтедох да пробам да се спасем отварањем овакве теме и слушањем савета добрих људи.

Јер:
"Ми се рађамо као такви; ми не можемо да не будемо такви; и зато се сви ми, без икаквог изузетка, налазимо у стању самопрелашћености и демонске преласти. Из оваквог погледа на стање људи у односу на добро и зло, на стање које је неминовно својствено свакоме човеку, произилази следеће одређење преласти, које је објашњава на потпуно задовољавајући начин: преласт је усвајање лажи прихваћене као истина."
 
Šalim se ja malo. Nekako mi je gušt da vas dvojicu čačnem, pa gledam kako skakućete.
Bakonja je mudriji. S njim se ne može tako.

A onako za ozbiljno, smatram da prelest jeste opasna.
Kada čovek zna da ne zna, naučiće. Kada se istripuje da zna, a ne zna, teško je da se na put
vrati. Mnogi su tako izginuli.
 
Јер:
"Ми се рађамо као такви; ми не можемо да не будемо такви; и зато се сви ми, без икаквог изузетка, налазимо у стању самопрелашћености и демонске преласти. Из оваквог погледа на стање људи у односу на добро и зло, на стање које је неминовно својствено свакоме човеку, произилази следеће одређење преласти, које је објашњава на потпуно задовољавајући начин: преласт је усвајање лажи прихваћене као истина."
Koga si ovo citirao?
 
Šalim se ja malo. Nekako mi je gušt da vas dvojicu čačnem, pa gledam kako skakućete.
Bakonja je mudriji. S njim se ne može tako.

A onako za ozbiljno, smatram da prelest jeste opasna.
Kada čovek zna da ne zna, naučiće. Kada se istripuje da zna, a ne zna, teško je da se na put
vrati. Mnogi su tako izginuli.
Шала за шалу, али, основа борбе против прелести и јесте да се гледа у себе и своја дела и да се проналазе грешке према Богу, према другима, према лошим делима и да се уложи труд да се победе сви ти грехови.
И да се никад не каже "е, сад сам се ослободио, сад сам избегао прелест" јер се ту склапа замка.
 
Шала за шалу, али, основа борбе против прелести и јесте да се гледа у себе и своја дела и да се проналазе грешке према Богу, према другима, према лошим делима и да се уложи труд да се победе сви ти грехови.
И да се никад не каже "е, сад сам се ослободио, сад сам избегао прелест" јер се ту склапа замка.

Jednom sam prisustvovala razgovoru mladića sa budističkim monahom.
Mladić je rekao ''Ja sam se potpuno oslobodio i više ništa ne moram da radim''
Monah ga je pitao ''Ko se to oslobodio?''
Da je odgovor potražio, iščupao bi se. Ali je on samo nastavio po potvrde da
odlazi. I ovde je kod monaha po potvrdu došao, ali ne može to da vidi.
A meni je lako kod drugih da vidim svašta, samo svoje iluzije da uočim, teško je.
 
Има у трећој поруци на теми линк, са Светосавља.

Ok. Pročitah ceo tekst i zaista mi samo te dve rečenice smetaju.
Praroditeljski greh je spoljašnji. On se prenosi kao informacija iz pokoljenja u pokoljenje,
ali ne kroz samu suštinu, jer suština je od Boga. Beba se dakle ne rađa sa tim grehom,
već joj ga roditelji i vaspitači razni prenose.

Kako je taj greh u svom začetku izgledao,
teško je zamisliti, jer je u odnosu na ovo što danas vidimo, načisto bezazlen bio.
Danas je tako očigledan, a opet tako se retko dešava da ga neko uoči. Posledice svi
vidimo, a suštinu greha ne vide ni oni koji o praroditeljskom grehu i grehovima svim mogućim
traktate pišu. Svi samo vidimo da nam je teško, da patimo, da smo vodu otrovali, vazduh,
da se razboljevamo, kriminal se povećava, ratovi bukte. Ma zašto?
A odgovor nejasan dolazi - Tako mora jer smo grešni.
Suština greha je u razaranju. U razgrađivanju i uništavanju Bogom stvorenog.
Strasti?
Pa dobro. Može se reći i da je to strast ka razaranju. Razarajući Bogom stvoreno
sebe uništavamo.
 
Добро, само мешаш опште поимање греха и појам прелести.
Тема је о прелести и о томе да ли се и како препознаје.

Верујем да смо о греху причали више пута на разним темама.
 
Ok. Pročitah ceo tekst i zaista mi samo te dve rečenice smetaju.
Praroditeljski greh je spoljašnji. On se prenosi kao informacija iz pokoljenja u pokoljenje,
ali ne kroz samu suštinu, jer suština je od Boga. Beba se dakle ne rađa sa tim grehom,
već joj ga roditelji i vaspitači razni prenose.

Kako je taj greh u svom začetku izgledao,
teško je zamisliti, jer je u odnosu na ovo što danas vidimo, načisto bezazlen bio.
Danas je tako očigledan, a opet tako se retko dešava da ga neko uoči. Posledice svi
vidimo, a suštinu greha ne vide ni oni koji o praroditeljskom grehu i grehovima svim mogućim
traktate pišu. Svi samo vidimo da nam je teško, da patimo, da smo vodu otrovali, vazduh,
da se razboljevamo, kriminal se povećava, ratovi bukte. Ma zašto?
A odgovor nejasan dolazi - Tako mora jer smo grešni.
Suština greha je u razaranju. U razgrađivanju i uništavanju Bogom stvorenog.
Strasti?
Pa dobro. Može se reći i da je to strast ka razaranju. Razarajući Bogom stvoreno
sebe uništavamo.

ne radja se beba s grehom al sa posledicama greha naravno da se svi radjamo..tu spada i raslabljenost ljudskog uma koji nije vise sposoban da prepozna istinu i lako se zavodi laznim pojmovima idejama i mislima...nasa pramajka rece zavede me zmija i ja pojedo jabuku..e taka vec oslabljena u umu rodi decu..nisu deca dobila onaj um pre greha nego ovaj osinut posle greha..
 
Шала за шалу, али, основа борбе против прелести и јесте да се гледа у себе и своја дела и да се проналазе грешке према Богу, према другима, према лошим делима и да се уложи труд да се победе сви ти грехови.
И да се никад не каже "е, сад сам се ослободио, сад сам избегао прелест" јер се ту склапа замка.

Jos nesto sto je interesantno u vezi samog pojma prelesti.

Starogrcka rec za prelest je: πλάνη i ona se u N. Zavetu, na nas jezik, prevodi kao: Varati se. Imamo dosta primera:

Mat. 22. 29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије.
29 Ἀποκριθεὶς δὲ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς· πλανᾶσθε μὴ εἰδότες τὰς γραφὰς μηδὲ τὴν δύναμιν τοῦ Θεοῦ.

1.Jov. 2. 26. Ово вам написах о онима који вас варају.
26 Ταῦτα ἔγραψα ὑμῖν περὶ τῶν πλανώντων ὑμᾶς.

2.Tim. 3. 13. А зли људи и опсјенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.
13 πονηροὶ δὲ ἄνθρωποι καὶ γόητες προκόψουσιν ἐπὶ τὸ χεῖρον, πλανῶντες καὶ πλανώμενοι.
 
Vek prosvećenosti je doneo snažno distanciranje od hrišćanstva, i modu - čak obavezu neverovanja u boga.
Ušlo je u modu ne verovati u boga, i svako ko se izjasni kao vernik se smatra retrogradnim zaostalim nemodernim zatucanim...
Verovanje u veliki prasak je, naprotiv, preraslo u obožavanje i, posledično, pretvaranje nauke u religijsku dogmu.
Tako je jedna religija, hrišćanstvo, zbog nemodernosti zamenjena drugom religijom - naukom, koja jednako počiva na pretpostavkama - nauka ne zna kako je nastao život, svet, planete... barata isključivo modelima i pretpostavkama.
Neznanje zamera drugoj strani i proglašava je neistinitom, nemodernom i izrazito štetnom.

Sada se pojavljuju još noviji oblici verovanja, kultovi i bogovi u vidu sportista, pevača, glumaca, biznismena, slavnih ličnosti i milionera.
Na stadione se odlazi i kao božanstvo slavi tim, fudbaler, teniser; tržni centri su postali hramovi gde ljudi hodočaste i obožavaju zvučna imena i robne marke. Marke na odeći i automobilima su simboli te nove paganske religije. Rijalitiji obične ljude pretvaraju u božanstva kojima se ljudi klanjaju, obožavaju, traže autograme, žele da dodirnu...

Moral u hrišćanstvu novi pagani smatraju dekadentnim i nazadnim. Nevešti da smisle novi moral, oni su sano naglavačke okrenuli stari poznati hrišćanski moral, i ne samo da ga negiraju nego se trude da čine suprotno.
Tako je novi moral - nemoral.
 
Poslednja izmena:
Kad zalutaš ne negiraj da si pogrešio i zalutao. Kad zalutaš ne idi napred nadajući se da ćeš nekako, negde, ipak izbiti na glavni put, nećeš.
Ne odustaj.
Vrati se nazad, prepoznaćeš bolno svoje tragove, sve do raskrsnice na kojoj si pogrešio put, zatim ispravi grešku.
Lakše reći nego učiniti, da, ali je vredno truda.
 
ne radja se beba s grehom al sa posledicama greha naravno da se svi radjamo..tu spada i raslabljenost ljudskog uma koji nije vise sposoban da prepozna istinu i lako se zavodi laznim pojmovima idejama i mislima...nasa pramajka rece zavede me zmija i ja pojedo jabuku..e taka vec oslabljena u umu rodi decu..nisu deca dobila onaj um pre greha nego ovaj osinut posle greha..
Vilaret. z:gs:
 

Back
Top