- Poruka
- 12.881
Trenutak kada lutka oživi na sceni je MAGIJA. Činjenica da materija živi jeste čudo, ali je isto toliko čudo i jubilej od 50 godina rada jedinog lutkarskog pozorišta u nas nastalog iz volje, upornosti I ljubavi svog tvorca Živomira Jokovića i drugih umetnika koji su se prihvatili posla da magiju neguju zauvek.
Kako je magija počela?
Živomir Joković, Đepeto našeg pozorišta “Pinokio”, kao već formirani dramski glumac, odlazi u Prag na specijalizaciju gde završava Akademiju za lutkarstvo I upoznaje najviše domete lutkarske umetnosti. Sa grupom umetnika i zaljubljenika u lutkarstvo nastavio je da juri svoj san, koji se ostvario 1972. godine, formiranjem pozorišta “Pinokio”, koje je prepoznato kao neophodno u kulturnom životu dece predškolskog i školskog uzrasta.
Umetnički dometi ovog teatra na festivalima i gostovanjima po zemlji i inostranstvu bili su zasluga Živomira Jokovića, ali i reditelja iz inostranstva koji su sa zadovoljstvom pokazali svoje umetničko lutkarsko znanje, pa je ansambl imao prilike da uči od svetski poznatih velikih majstora režije, tako da je “Pinokio” postao i ostao svojevrsna akademija lutkarstva.
Uporedo sa praćenjem svetski značajnih repertoarskih tendencija, “Pinokio” je uvek negovao domaće autore, radio je adaptacije narodne poezije I dramatizacije naših bajki. Posebna pažnja je bila posvećena “ambulantnom repertoaru”, tj. komadima koji se mogu igrati na minijaturnim scenama. Glavni repertoar je uvek bio toliko reprezentativan, da je učestvovao na festivalima lutkarskih pozorišta u zemlji I u svetu. Uvek se koriste različite lutkarske tehnike I forme često u kombinaciji sa pozorištem senki I glumačkom igrom. Pored predstava za decu, Pozorište je imalo na repertoaru I predstave za odrasle, kao I ulične spektakle čudesnih razmera… Ipak,” Pinokio” je izgradio svoju repertoarsku politiku najviše kao lutkarski teatar za decu, imajući u vidu da je igranje za decu izrazito odgovoran posao, zašta je nagrađivano vrhunskim nagradama.
Za vreme NATO bombardovanja, nije prošao ni jedan dan, niti jedna noć da glumci “Pinokia” nisu igrali po skloništima, podrumima I drugim mestima gde su bili ljudi tokom vazdušne opasnosti, kako bi podigli moral I doneli bar nakratko osmeh na lica deci… Igrali su po skloništima I podrumima Novog Beograda, Zemuna, Pančeva, Železnika, u centru grada, na Institutu za majku I dete, na Gerantologiji, u Domu za nezbrinutu decu, u romskim naseljima, Udruženju za odrasle sa autizmom u okrilju crkava, škola… Igralo se na improvizovanim scenama noću, bez struje u teškim uslovima… Trudilo se da pokrije što vise delova grada, igrajući istovremeno I na sceni matičnog pozorišta svakog dana, do poslednjeg dana bombardovanja… Zar je potrebno reći da je pozorište tokom bombardovanja povećalo broj izvođenja predstava I da su ulaznice bile besplatne?
U novom milenijumu “Pinokio” je započeo pravu kreativnu buru, pa se tako sedmominutna predstava ”Dobar, rđav, marioneta” koja se igra na jednom metru kvadratnom našla na najdužoj turneji, od Gruzije do Pariza - putujućem festivalu “Mali, mali, mali” u organizaciji pariskog “Gar o teatr” … Pozorište će sa svojim delima (za decu, ali ponekad I za odrasle) obići ceo svet I stići čak do Tajvana, Kube, Indije, Kanade… U novom milenijumu Pozorište sarađuje sa vrsnim pozorišnim rediteljima u nas I izrasta u titana u svetu lutkarskih pozorišta sveta…
Godine 2014. Pozorište prelazi u zgradu bivšeg bioskopa “Jugoslavja”, gde se I danas nalazi I gde dobija najsavremenije uslove za rad. Otkriva nove tendencije, bavi se pozorištem za najmlađu publiku, kao što je Pozorište za bebe u saradnji sa ruskim umetnicima, osnivačima ovog pravca.
Posle teške situacije usled epidemije virusa korona, “Pinokio” je nastupio sa velikim projektima kao što je višestruko nagrađivana predstava “Bela griva” u režiji Predraga Stojmenovića sa grand ginjolama (kod ove vrste lutaka, lutkar umeće ruku unutar lutke I pomoću dve čvrste žice upravlja iznutra rukama lutke) I vratio pozorište u velikom stilu na scenu.
Pre mesec I po dana su završeni 53. Susreti profesionalnih lutkarskih pozorišta Srbije, kada je nagradu za najbolju predstavu dobila predstava pozorišta lutaka “Pinokio”, “Bajka o začaranoj lepotici”…
Tom prilikom održana je I promocija monografije “Pola veka igre” koju je dobilo ovo lutkrsko pozorište … Monografija je pisani trag 50 godina mukotrpnog rada svih pozorišnih radnika u ovoj kući. Estetski lepa, pisana kao roman, pitka za čitanje, predstavlja svedočanstvo, pisani trag ove “najnepostojanije umetnosti”…
“Pinokio” je na 53. Susretima , pored Monografije, obeležio i 168 premijera I vise od 2.171.160 gledalaca za prvih 50 godina postojanja… Ono I dalje nastavlja da podseća na čudo o drvenom lutku koji živi… a nastao od komada drveta I velike želje…
Slike iz predstave "Bajka o začaranoj lepotici"
Iz drugih predstava...
I Deda Mraz je odgledao predstavu...
Kako je magija počela?
Živomir Joković, Đepeto našeg pozorišta “Pinokio”, kao već formirani dramski glumac, odlazi u Prag na specijalizaciju gde završava Akademiju za lutkarstvo I upoznaje najviše domete lutkarske umetnosti. Sa grupom umetnika i zaljubljenika u lutkarstvo nastavio je da juri svoj san, koji se ostvario 1972. godine, formiranjem pozorišta “Pinokio”, koje je prepoznato kao neophodno u kulturnom životu dece predškolskog i školskog uzrasta.
Umetnički dometi ovog teatra na festivalima i gostovanjima po zemlji i inostranstvu bili su zasluga Živomira Jokovića, ali i reditelja iz inostranstva koji su sa zadovoljstvom pokazali svoje umetničko lutkarsko znanje, pa je ansambl imao prilike da uči od svetski poznatih velikih majstora režije, tako da je “Pinokio” postao i ostao svojevrsna akademija lutkarstva.
Uporedo sa praćenjem svetski značajnih repertoarskih tendencija, “Pinokio” je uvek negovao domaće autore, radio je adaptacije narodne poezije I dramatizacije naših bajki. Posebna pažnja je bila posvećena “ambulantnom repertoaru”, tj. komadima koji se mogu igrati na minijaturnim scenama. Glavni repertoar je uvek bio toliko reprezentativan, da je učestvovao na festivalima lutkarskih pozorišta u zemlji I u svetu. Uvek se koriste različite lutkarske tehnike I forme često u kombinaciji sa pozorištem senki I glumačkom igrom. Pored predstava za decu, Pozorište je imalo na repertoaru I predstave za odrasle, kao I ulične spektakle čudesnih razmera… Ipak,” Pinokio” je izgradio svoju repertoarsku politiku najviše kao lutkarski teatar za decu, imajući u vidu da je igranje za decu izrazito odgovoran posao, zašta je nagrađivano vrhunskim nagradama.
Za vreme NATO bombardovanja, nije prošao ni jedan dan, niti jedna noć da glumci “Pinokia” nisu igrali po skloništima, podrumima I drugim mestima gde su bili ljudi tokom vazdušne opasnosti, kako bi podigli moral I doneli bar nakratko osmeh na lica deci… Igrali su po skloništima I podrumima Novog Beograda, Zemuna, Pančeva, Železnika, u centru grada, na Institutu za majku I dete, na Gerantologiji, u Domu za nezbrinutu decu, u romskim naseljima, Udruženju za odrasle sa autizmom u okrilju crkava, škola… Igralo se na improvizovanim scenama noću, bez struje u teškim uslovima… Trudilo se da pokrije što vise delova grada, igrajući istovremeno I na sceni matičnog pozorišta svakog dana, do poslednjeg dana bombardovanja… Zar je potrebno reći da je pozorište tokom bombardovanja povećalo broj izvođenja predstava I da su ulaznice bile besplatne?
U novom milenijumu “Pinokio” je započeo pravu kreativnu buru, pa se tako sedmominutna predstava ”Dobar, rđav, marioneta” koja se igra na jednom metru kvadratnom našla na najdužoj turneji, od Gruzije do Pariza - putujućem festivalu “Mali, mali, mali” u organizaciji pariskog “Gar o teatr” … Pozorište će sa svojim delima (za decu, ali ponekad I za odrasle) obići ceo svet I stići čak do Tajvana, Kube, Indije, Kanade… U novom milenijumu Pozorište sarađuje sa vrsnim pozorišnim rediteljima u nas I izrasta u titana u svetu lutkarskih pozorišta sveta…
Godine 2014. Pozorište prelazi u zgradu bivšeg bioskopa “Jugoslavja”, gde se I danas nalazi I gde dobija najsavremenije uslove za rad. Otkriva nove tendencije, bavi se pozorištem za najmlađu publiku, kao što je Pozorište za bebe u saradnji sa ruskim umetnicima, osnivačima ovog pravca.
Posle teške situacije usled epidemije virusa korona, “Pinokio” je nastupio sa velikim projektima kao što je višestruko nagrađivana predstava “Bela griva” u režiji Predraga Stojmenovića sa grand ginjolama (kod ove vrste lutaka, lutkar umeće ruku unutar lutke I pomoću dve čvrste žice upravlja iznutra rukama lutke) I vratio pozorište u velikom stilu na scenu.
Pre mesec I po dana su završeni 53. Susreti profesionalnih lutkarskih pozorišta Srbije, kada je nagradu za najbolju predstavu dobila predstava pozorišta lutaka “Pinokio”, “Bajka o začaranoj lepotici”…
Tom prilikom održana je I promocija monografije “Pola veka igre” koju je dobilo ovo lutkrsko pozorište … Monografija je pisani trag 50 godina mukotrpnog rada svih pozorišnih radnika u ovoj kući. Estetski lepa, pisana kao roman, pitka za čitanje, predstavlja svedočanstvo, pisani trag ove “najnepostojanije umetnosti”…
“Pinokio” je na 53. Susretima , pored Monografije, obeležio i 168 premijera I vise od 2.171.160 gledalaca za prvih 50 godina postojanja… Ono I dalje nastavlja da podseća na čudo o drvenom lutku koji živi… a nastao od komada drveta I velike želje…
Slike iz predstave "Bajka o začaranoj lepotici"
Iz drugih predstava...
I Deda Mraz je odgledao predstavu...
