Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" premijerno u Beogradu

комшија

Stara legenda
Poruka
90.008
1601735186344.png





Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" premijerno u Beogradu

1601735207471.png



Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" autora i reditelja Zlatka Pakovića premijerno je igrana u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) uz poštovanje epidemioloških mera i diskretno prisustvo policije.


Polazna pretpostavka u predstavi je da su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović ubijeni u oktobru 2004. zato što su u vojnom objektu "Karaš" koji su čuvali videli tada haškog begunca, a kasnije osuđenog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića.


U predstavi se navodi da su i drugi vojnici u Srbiji stradali zbog toga što su videli Mladića i ukazuje da su zvanične vlasti kao razlog za njihovu smrt pružali javnosti objašnjenja koja su u nekim slučajevima čak i vređala poginule vojnike i njihove porodice.


Kroz izjave vladike Nikolaja Velimirovića i svedoka na Mladićevom suđenju, predstava pokreće pitanje odgovornosti za zločin u Srebrenici među kulturnom, umetničkom i obrazovnom elitom, "akademicima, pesnicima i duhovnicima genocida".


Pored toga, ukazuje se i na komercijalizaciju Cveta Srebrenice, simbola zločina, kao i novčane mahinacije jednog od nekadašnjih komandanta u Armiji Bosne i Hercegovine Nasera Orića u vezi sa obeležavanjem zločina i naglašava selektivno i neobjektivno izveštavanje medija u Bosni i Hercegovini o tim pojavama.


Predstava je nastala u saradnji Pakovića i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, a najavljena je kao prva pozorišna predstava u Srbiji koja ističe važno pitanje za društvo u Srbiji danas - priznanje genocida u Srebrenici.


"Helsinški odbor za ljudska prava, u saradnji sa rediteljem Zlatkom Pakovićem, nastoji da kroz umetničku intervenciju razotkrije ideološke, psihološke i lukrativne mehanizme koji su zločin genocida najpre omogućili a potom poricali", naveli su organizatori.


U predstavi igraju Katarina Jovanović, Boris Milivojević, Ivan Jevtović, Vahid Džanković, Andreja Kargačin i Zlatko Paković.


Predstava je, uz poštovanje epidemioloških mera, igrana pred samo nekoliko desetina gledalaca, i u prisustvu nekoliko policajca.


Reprize Pakovićeve predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" biće održane 26. i 27. septembra u CZKD.



link



Признање геноцида у Сребреници од круцијалне је важности за наше Србијанско друштво. Неки други су у име "српства" починили геноцид. И ми Србијанци ћемо се признањем геноцида дистанцирати од њих.
 
Pogledajte prilog 773836
Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" premijerno u Beogradu
Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" autora i reditelja Zlatka Pakovića premijerno je igrana u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) uz poštovanje epidemioloških mera i diskretno prisustvo policije.
*********************
Predstava je nastala u saradnji Pakovića i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, a najavljena je kao prva pozorišna predstava u Srbiji koja ističe važno pitanje za društvo u Srbiji danas - priznanje genocida u Srebrenici.
***************
Признање геноцида у Сребреници од круцијалне је важности за наше Србијанско друштво. Неки други су у име "српства" починили геноцид. И ми Србијанци ћемо се признањем геноцида дистанцирати од њих.
БОЛЕСНИЧЕ, не устао ни ти ни ови НЕКРОФИЛИ и ОЛОШ никада!
zlocini-srebrenica-2.jpg


ЗВЕРИ БОЛЕСНЕ, а када "устати" поклана српска деца око Сребренице?
 
Признање геноцида у Сребреници од круцијалне је важности за наше Србијанско друштво. Неки други су у име "српства" починили геноцид. И ми Србијанци ћемо се признањем геноцида дистанцирати од њих.
los ti je mamac komsija, i dalje bi te u kragujevcu/kraljevu/krusevcu prebili samo da se pojavis.
 
Судови су политичке, а не историјске институције.

Na 16. zasjedanju Skupštine bosanskih Srba, 12.05.1992.godine, Rašo General je govorio:


“Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je … to neće … ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.“
 
Poslednja izmena od moderatora:
Pogledajte prilog 773836




Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" premijerno u Beogradu

Pogledajte prilog 773837


Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" autora i reditelja Zlatka Pakovića premijerno je igrana u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) uz poštovanje epidemioloških mera i diskretno prisustvo policije.


Polazna pretpostavka u predstavi je da su gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović ubijeni u oktobru 2004. zato što su u vojnom objektu "Karaš" koji su čuvali videli tada haškog begunca, a kasnije osuđenog komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića.


U predstavi se navodi da su i drugi vojnici u Srbiji stradali zbog toga što su videli Mladića i ukazuje da su zvanične vlasti kao razlog za njihovu smrt pružali javnosti objašnjenja koja su u nekim slučajevima čak i vređala poginule vojnike i njihove porodice.


Kroz izjave vladike Nikolaja Velimirovića i svedoka na Mladićevom suđenju, predstava pokreće pitanje odgovornosti za zločin u Srebrenici među kulturnom, umetničkom i obrazovnom elitom, "akademicima, pesnicima i duhovnicima genocida".


Pored toga, ukazuje se i na komercijalizaciju Cveta Srebrenice, simbola zločina, kao i novčane mahinacije jednog od nekadašnjih komandanta u Armiji Bosne i Hercegovine Nasera Orića u vezi sa obeležavanjem zločina i naglašava selektivno i neobjektivno izveštavanje medija u Bosni i Hercegovini o tim pojavama.


Predstava je nastala u saradnji Pakovića i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, a najavljena je kao prva pozorišna predstava u Srbiji koja ističe važno pitanje za društvo u Srbiji danas - priznanje genocida u Srebrenici.


"Helsinški odbor za ljudska prava, u saradnji sa rediteljem Zlatkom Pakovićem, nastoji da kroz umetničku intervenciju razotkrije ideološke, psihološke i lukrativne mehanizme koji su zločin genocida najpre omogućili a potom poricali", naveli su organizatori.


U predstavi igraju Katarina Jovanović, Boris Milivojević, Ivan Jevtović, Vahid Džanković, Andreja Kargačin i Zlatko Paković.


Predstava je, uz poštovanje epidemioloških mera, igrana pred samo nekoliko desetina gledalaca, i u prisustvu nekoliko policajca.


Reprize Pakovićeve predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" biće održane 26. i 27. septembra u CZKD.



link



Признање геноцида у Сребреници од круцијалне је важности за наше Србијанско друштво. Неки други су у име "српства" починили геноцид. И ми Србијанци ћемо се признањем геноцида дистанцирати од њих.

Пријављен си.
 
Historičar na novinskim člancima i usmenom predanju negira presude suda. Neprocjenjivo.
па та “пресуда” је већа представа од ове Комшијине. не постоји геноцид без геноцидне намере. а шта је геноцидна намера? то је намера да се једна популациона група истреби (искорени) било у целости, било само на одређеној територији. ако су поштеђени носиоци биолошког опстанка те групе (жене, и деца оба пола), онда ту нема геноцидне намере. ту може бити речи о ратном злочину одмазде над војницима и војноспособним мушкарцима непријатељске стране, али не и о геноциду. и то је крај приче. остало је, како рече Комшија, политичка представа за јавност.
 
U predstavi igraju Katarina Jovanović, Boris Milivojević, Ivan Jevtović, Vahid Džanković, Andreja Kargačin i Zlatko Paković.
И после се чуди ...

Иван Јевтовић: Жртва расиста

12/12/2016

Драмског уметника више боле нељудски и увредљиви коментари на рачун његове тамније боје коже које добија у нашој земљи од оних које чује у иностранству када је често сатима изложен малтретману полиције и царинских служби у ваздушним лукама

Глумац Иван Јевтовић (44) због тамније пути доживљавао је непријатне ситуације на многим европским аеродромима.


Малтретирања су учестала после 9. септембра 2001. и терористичких напада на Њујорк и Вашингтон. Често га полиција и царински службеници посматрају с много подозрења недвосмислено му дајући до знања да их због тамне коже подсећа на потенцијалног терористу.

Такве предрасуде нису специјалност западноевропских службеника. Напротив, још у детињству, у родном Београду, био је жртва расистичких испада.

– Растао сам у породици у којој су родитељи имали потпуно поверење у децу, одгајали су нас слободно, па сам са пет-шест година потпуно сам лутао по Београду и Земуну. Још нисам био школарац кад сам отишао у продавница да одаберем рођендански поклон од баке и деке. Био сам прилично низак за свој узраст и једва сам се видео међу рафовима, а нисам ту провео ни неколико минута кад се појавио старији продавац и дрекнуо на сав глас: “Цигане мали, излази из радње”. Моментално ме је изјурио и продавнице. Ништа ми није било јасно, то се потпуно разликовало од приче мојих родитеља. Збунио сам се, а кад сам дошао кући и испричао мојима шта се десило, почели су да ме теше, у стилу да не примам такве ствари к срцу, да има таквих људи и слично – каже Иван.

иван-јевтовиц-јелена-јованов-1

Пре десетак година, кад је већ озбиљније радио на филму. Један драматург га је назвао “непотребним сегрегатом” у нашем филму.

– Било је то за мене заиста шокантно, прво сам пробао да пронађем објашњење и нисам успео, а још више ме је шокирало и изненадило што се нико из глумачке и филмске бранше није огласио тим поводом, пошто је текст прво био објављен у једним новинама, а затим и на интернету. Сви су били у фазону “десило се, па шта ћемо сад?”. Не могу да кажем да сам се навикао, али највећи проблем код нас који смо макар мало другачији, у изгледу или физиономији, јесте да се појави одређени капацитет за разумевање таквих могућности и ситуација. Можда је то систем одбране, да очекујеш неугодности и да се спремиш да то рационализујеш. Свестан сам тога да ћу са оваквим теном највероватније читавог живота имати проблеме.

СТРОГО КОНТРОЛИСАНИ АЕРОДРОМИ Неугодне ситуације су се појачале после терористичких напада у Њујорку и Вашингтону 2001.

иван-јевтовиц-приватна-архива-1

– Почетком ове године путовао сам у Италију са супругом Сандром и кћерком Софијом. Кад смо слетели на римски аеродром, десило се да први прођем пасошку контролу и видео сам како карабињер и карабињерка сасвим опуштено ћаскају док се ја нисам појавио. Чим су ме видели, заузели су гард и ставили руке на пиштоље. То је само једна у низу непријатности јер после 11. септембра контроле су врло ригорозне, а на мети смо највише ми тамнопути, јер их ваљда асоцирамо на терористе. Много пута сам објашњавао да сам из Србије, да немам везе с Блиским истоком и земљама Азије из којих они углавном долазе. Кад путујемо зајендо, чврсто се држим Сандре и Софије, пошто им онда делујем мање сумњиво, а кад идем сам, морам психички да се спремим за евентуалне проблеме.

Иван ће убудуће кроз свој рад у позоришту и на филму настојати да скреће пажњу на дискриминаторски однос друштва прем људима чија је боја коже другачија.

иван-јевтовиц-приватна-архива-2

– И акт драматурга био је својеврсно насиље, а страшно је што нико није реаговао. Сви смо ми људи, различите боје коже, припадности, али морамо да се боримо против нечега што је присутно у нашем друштву, које је кобојаги демократско и поштује људска права, а заправо, и овде и у свету живимо у дубоком фашизму превученом у плиш причама о људским правима. Кад дође до конкретне ситуације, као друштво смо потпуно неприпремљени и неопремљени. Имам утисак да је некадашње братство и јединство, с ове дистанце гледано, некако више функционисао него друштво данас. Да ли је у питању носталгија, или можда илузија, не знам, али чињеница је да је тада било више емтаптије и осећајности.

Глумац планира да у скорије време напише и позоришни комад на тему одвајања и зидова међу људима, јер веома саосећа и са мигрантима који путују у Европу.

иван-јевтовиц-јелена-јованов

– Изгледа да свет нема друго решење него да људе одваја по боји коже. Уосталом, сегрегација постоји одвајкада, а сигуран сам да 99 одсто ових јадних људи који беже с истока, то морају, јер су им животи угрожени. И да ће у земље које дођу, донети нове таленте, креативност, снагу, која ће те земље обогатити. А на готово сваком кораку наилазе на зидове.

Аутор: Тања Николић
 
Slažem se. Znamo i ti i ja da genocid nije bio planiran SAMO u Srebrenici nego je tako politički odlučeno, nek bude ta jedna opština sa presudom za genocid.
Да, геноцид је био планиран од стране сарајевских званичника...
Циљ је био унитарна Босна, џамахирија.

Нико не помиње шта је са Србима који су живели у Сребреници пре рата, а којих у моменту ослобођења исте тамо нема.
О покољима које су чинили исламисти се слабо прича. ;)
 
па та “пресуда” је већа представа од ове Комшијине. не постоји геноцид без геноцидне намере. а шта је геноцидна намера? то је намера да се једна популациона група истреби (искорени) било у целости, било само на одређеној територији. ако су поштеђени носиоци биолошког опстанка те групе (жене, и деца оба пола), онда ту нема геноцидне намере. ту може бити речи о ратном злочину одмазде над војницима и војноспособним мушкарцима непријатељске стране, али не и о геноциду. и то је крај приче. остало је, како рече Комшија, политичка представа за јавност.
То јест, геноцид је тачно оно што су босански муслимани заједно са Хрватима чинили над Србима у Другом светском рату, док је Сребреница нешто сасвим друго, али дословно - нешто сасвим друго.
 
па та “пресуда” је већа представа од ове Комшијине. не постоји геноцид без геноцидне намере. а шта је геноцидна намера? то је намера да се једна популациона група истреби (искорени) било у целости, било само на одређеној територији. ако су поштеђени носиоци биолошког опстанка те групе (жене, и деца оба пола), онда ту нема геноцидне намере. ту може бити речи о ратном злочину одмазде над војницима и војноспособним мушкарцима непријатељске стране, али не и о геноциду. и то је крај приче. остало је, како рече Комшија, политичка представа за јавност.

Ratko Mladić je tada rekao:


“Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je … to neće … ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.“
 
Ratko Mladić je tada rekao:


“Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je … to neće … ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.“
геноцид је кривично ДЕЛО, а не реч. небитно је шта је неко рекао, кад и у ком контексту. битно је само то да ли је постојала геноцидна намера или није. крај приче.
 
То јест, геноцид је тачно оно што су босански муслимани заједно са Хрватима чинили над Србима у Другом светском рату, док је Сребреница нешто сасвим друго, али дословно - нешто сасвим друго.
A kad Mi ubijeni ustanemo....

zlocini-komunista-grobnice-srbija.jpg
 
Признање геноцида у Сребреници од круцијалне је важности за наше Србијанско друштво. Неки други су у име "српства" починили геноцид. И ми Србијанци ћемо се признањем геноцида дистанцирати од њих.

I ja jedva čekam da se distanciram od vas varvatskih škutora.
 
геноцид је кривично ДЕЛО, а не реч. небитно је шта је неко рекао, кад и у ком контексту. битно је само то да ли је постојала геноцидна намера или није. крај приче.

Ne pravi se naivan.

General Pampers je odgovorio na želje te skupštine i bio je u pravu.

A da li ste to utripovali da nije postojala želja za protjerivanjem svega nesrpskog? :)
 
Иван Јевтовић: Жртва расиста
U stvari je privilegovano titoističko govedo.

Ćale koji je iz neobjašnjivih razloga bio profesor na FDU mu je sredio celu nazovi glumačku karijeru ali mu to nimalo nije smetalo da na demonstracijama protiv Miloševića 1997. peva sa DLM Udri Marko insinuirajući na nepotizam ondašnje vlasti uz oduševljenje dela okupljenih i njemu sličnih.
 
Poslednja izmena:

Back
Top