- Poruka
- 29.366
-
- Popularno:
- Koja je kazna ako neko odbije da ide u...
- Vučić kao La Linea
- "Made in Europe" pejdžeri koji su...
- Sa koliko godina deca da krenu u prvi...
- Koliko filmova ste odgledali u životu?
- Радо, удај се за мене
- Blefira li Putin
- Horor za Folksvagen
- Eksplozije pejdžera vojsci Hezbolaha....
- Бошко Обрадовић се продао Ђиласу?
Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" premijerno u Beogradu
- Začetnik teme комшија
- Datum pokretanja
Boris Grušenko
Buduća legenda
- Poruka
- 26.596
I Andrić je na istu temu svojevremeno nešto pisao, o otimanju grobova.
Najveci zlocin je etnicko ciscenje udruzeni zlocinacki poduhvat nato pakta,krvata i muslimana oko 500 000 hiljada Srba iz RSK i zapadne BIH 1995
zato je klinton i zapad izmislja srbrenicu da bi opravdali agresiju i etnicko ciscenje 500 000 hiljada Srba
asketa
Iskusan
- Poruka
- 5.565
Meni je najbolji onaj Mujo, svedok tužilaštva...kaže: ''Tamo su me genocidisali, prolazio
sam kroz stroj a oni su me tukli...''
sam kroz stroj a oni su me tukli...''
Istina o srebrenici je da ih je 90% izginulo u borbi i proboju prema Tuzli
gost 422686
Buduća legenda
- Poruka
- 27.626
Nije genocid već srpska pravda!
zauvek branilac
Aktivan član
- Poruka
- 1.781
Među ceremonijalno sahranjenima u Potočarima kod Srebrenice nisu samo agresivni NATO Muslimani iz 28.divizije muslimanske vojske koji su 11.07.1995 pobegli iz bivše NATO vojne baze Srebrenica te poginuli u borbama sa srpskom vojskom na putu za grad Tuzlu nego i agresivni NATO Muslimani koji su zajedno sa agresivnim NATO Šiptarima SVI u uniformama lokalne NATO "islamske države" masovno ubijali i terorisali stanovništvo Sirije arapske nacionalnosti i muslimanske veroispovesti! CCCC
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 12.733
Будалаштина, мој пријатељ га једном устопирао код Осечине и лепо
се испричали до Лознице.
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 12.733
Тако је Ратко размишљао '92-е али се у међувремену нагледао ваших
непочинстава и променио мишљење. Не сери за геноцид, поштедео вам
нејач док ви нашу нисте(никад), то и каже у снимку оном лику из Жепе док
пију кафу.
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 12.733
Они немају ништа друго у својој историји по чему би били чувени,
памте их само по злу. Они ће се држати те приче све до васкрсења,
кад им Срби почну устајати у поточарима.
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 12.733
Зашто је велики злочин? Већина је изгинула у борбама а не мали број
укопаних у Поточарима је донесен из п.м., сахрањивали су ту и умрле
природном смрћу. Још увек пабирче кости по Босни, небитно чије и сахрањују
их тамо.
krinka5
Buduća legenda
- Poruka
- 25.255
Ali naslov ; "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo". Ovo je neka zombi predstava lokalnog karaktera.
- Poruka
- 12.956
ma jebbem im ja svima matere u piicke
Propki
Iskusan
- Poruka
- 5.793
Геноцид је намера да се један народ истреби. Етничко чишћење је намера да једна етничка група нестане са одређене територије. Зато је Хитлер спроводио геноцид а хурвати и браћа им шипци етничко чишћење.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 42.456
de.omnibus.dubitandum
Poznat
- Poruka
- 9.912
Ratko Mladić je tada rekao:
“Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je … to neće … ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.“
“Prema tome, mi ne možemo očistiti, niti možemo imati rešeto da prosijemo da ostanu Srbi ili propadnu Srbi, a ostali da odu. Pa to je … to neće … ja ne znam kako će gospodin Krajišnik i gospodin Karadžić objasniti svijetu. To je, ljudi, genocid.“
Propki
Iskusan
- Poruka
- 5.793
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Reditelj predstave o Srebrenici nakon prijetnji: Struktura mira je i dalje ratna
Autor:
Berina Bahtanović
Podijeli:
Link je kopiran
Izvor: N1
Autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" Zlatko Paković suočava se sa ozbiljnim prijetnjama i uvredama, nakon što je predstava izvedena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju. O prijetnjama, strahu, reakcijama uživo iz Beograda za Novi dan govorio je Zlatko Paković.
"U samoj predstavi ima scena obračuna likova koje ja analiziram. Obračun likova sa autorom pozorišnog dela. Sve što oni kažu, zapravo se ponavlja, kroz kritike, napade i pretnje. Tamo imaju svi slojevi napada, ataka, različite vrste...", rekao je Paković, i dodao da je veći problem od prijetnji, javno izrečenih preko društvenih mreža, zapravo, šutnja institucija, te da to ukazuje na veliki problem u kojem se ovo društvo nalazi.
Suočavanje sa budućnošću
U Srbiji su ga nazvali fašistom, monstrumom, prodanom dušom... Upitali smo ga - da li smatra da je izdao Srbiju, ili društvo nije spremno na suočavanje s prošlošću.
"Mislim da su ljudi koji sve to govore, izdali svoje ideale, koje nikad nisu ni imali. Oni su imali samo određene ciljeve ili su bili u službi ciljeva drugih koji su vrlo profitabilni ciljevi. Ciljevi elite kulturno-političke, i oni su izdajice, ako hoćete republike, i izdajice naroda i nacije. Jer živjeti 30 godina ideje u propagiranju nacionalizma i pričešćivati se u toj ideji, znači izdati sebe kao ljudsko biće. A ako ste to uradili to značli da ste prodana duša. I sa takvima se zna šta očekivati. A očekuje se ili prahijalna sila, ili ignorancija kroz medije - ćutanje. A ćutanje je saučestvovanje u onome svemu što se dešava. Tako je bilo i devedesetih, za vreme ratova, za vreme činjena zločina. I tako je i danas. Nije rat, mir je, ali je struktura mira i dalje ratna. Samo su promenjena sredstva. Retorika je ostala ista", istaknuo je autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo".
Naglasio je da nije ugodno čitati sve te poruke koje neko nepoznat šalje.
"Ne mogu reći da nisam na to navikao. To mi se događa uvijek kad radim. I kad sam radio Krležinu predstavu, predstavu o Papi Franji itd.. Među njima ima ljudi koji su puni predrasuda, oni zbog toga to čine, oni to rade iz neznanja. Ali kulturna elita zna zbog čega to radi i to je već mnogo opasnije", naveo je.
Suočavanje s prošlošću je fraza, tvrdi, koja postoji 30 godina, od kad postoji potreba da se suočimo s lošim djelima, odnosno nedjelima koji su počinjeni u prošlosti, a koji sprečavaju da se pojavi budućnost.
"U predstavama se bavim suočavanjem sa budućnosti, jer stalo mi je do budućnosti ove republike, koje najpre mora da bude u službi građana. Kad institucije šute, one po pozivu moraju da se oglase. Mi te ljude plaćamo. Primaju platu da se oglase. Sva ta udruženja imaju i svoju pravnu službu koja mora da reaguje na takve stvari. Kad svi ćute to je veliki problem", kazao je.
Bez pravde i razuma
Istaknuo je da za sada društvo, tragovi društva, postoje kao ostaci onih elemenata iz socijalizma, te da je to poražavajuće.
Bilo je kolega koje su ga javno podržale. Iz BiH, Hrvatske, Makedonije, ali i iz Srbije. Kako kaže, postoje časni i hrabri ljudi među nama.
"Međutim, teško se udruže jer ne postoje poluge društva koje im omogućuju da se vrlo brzo udruže i deluju. Nemojmo se pitati ni o čemu što je ključno i krucijalno. Nemojmo govoriti o genocidu u Srebrenici, nemojmo govoriti o izgonu Srba iz Hrvatske, i te godine 1995. bavimo se drugim temama, zato što postoji vrlo jaka sprega između ekonomske, političke moći i moći kulture", rekao je naš sugovornik.
Spomenuo je i da je nedavno izašlo saopštenje Srpske radikalne stranke, u kojem su im poručiili da se moraju osjećati tijesno u svojim kožama.
"Svi koji smo učestvovali u predstavi i ja kao autor, da moramo to osetiti na svojoj koži i mora nam biti tesno u našim kožama zbog svega ovoga što smo priredili, a mi smo priredili istinu. Jer bez istine, pravde i razuma, ne možete ništa napraviti. Evo gde se nalazimo sada bez pravde i razuma", zaključio je autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo".
Autor:
Berina Bahtanović
Podijeli:
Link je kopiran
Autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" Zlatko Paković suočava se sa ozbiljnim prijetnjama i uvredama, nakon što je predstava izvedena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju. O prijetnjama, strahu, reakcijama uživo iz Beograda za Novi dan govorio je Zlatko Paković.
"U samoj predstavi ima scena obračuna likova koje ja analiziram. Obračun likova sa autorom pozorišnog dela. Sve što oni kažu, zapravo se ponavlja, kroz kritike, napade i pretnje. Tamo imaju svi slojevi napada, ataka, različite vrste...", rekao je Paković, i dodao da je veći problem od prijetnji, javno izrečenih preko društvenih mreža, zapravo, šutnja institucija, te da to ukazuje na veliki problem u kojem se ovo društvo nalazi.
Suočavanje sa budućnošću
U Srbiji su ga nazvali fašistom, monstrumom, prodanom dušom... Upitali smo ga - da li smatra da je izdao Srbiju, ili društvo nije spremno na suočavanje s prošlošću.
"Mislim da su ljudi koji sve to govore, izdali svoje ideale, koje nikad nisu ni imali. Oni su imali samo određene ciljeve ili su bili u službi ciljeva drugih koji su vrlo profitabilni ciljevi. Ciljevi elite kulturno-političke, i oni su izdajice, ako hoćete republike, i izdajice naroda i nacije. Jer živjeti 30 godina ideje u propagiranju nacionalizma i pričešćivati se u toj ideji, znači izdati sebe kao ljudsko biće. A ako ste to uradili to značli da ste prodana duša. I sa takvima se zna šta očekivati. A očekuje se ili prahijalna sila, ili ignorancija kroz medije - ćutanje. A ćutanje je saučestvovanje u onome svemu što se dešava. Tako je bilo i devedesetih, za vreme ratova, za vreme činjena zločina. I tako je i danas. Nije rat, mir je, ali je struktura mira i dalje ratna. Samo su promenjena sredstva. Retorika je ostala ista", istaknuo je autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo".
Naglasio je da nije ugodno čitati sve te poruke koje neko nepoznat šalje.
"Ne mogu reći da nisam na to navikao. To mi se događa uvijek kad radim. I kad sam radio Krležinu predstavu, predstavu o Papi Franji itd.. Među njima ima ljudi koji su puni predrasuda, oni zbog toga to čine, oni to rade iz neznanja. Ali kulturna elita zna zbog čega to radi i to je već mnogo opasnije", naveo je.
Suočavanje s prošlošću je fraza, tvrdi, koja postoji 30 godina, od kad postoji potreba da se suočimo s lošim djelima, odnosno nedjelima koji su počinjeni u prošlosti, a koji sprečavaju da se pojavi budućnost.
"U predstavama se bavim suočavanjem sa budućnosti, jer stalo mi je do budućnosti ove republike, koje najpre mora da bude u službi građana. Kad institucije šute, one po pozivu moraju da se oglase. Mi te ljude plaćamo. Primaju platu da se oglase. Sva ta udruženja imaju i svoju pravnu službu koja mora da reaguje na takve stvari. Kad svi ćute to je veliki problem", kazao je.
Bez pravde i razuma
Istaknuo je da za sada društvo, tragovi društva, postoje kao ostaci onih elemenata iz socijalizma, te da je to poražavajuće.
Bilo je kolega koje su ga javno podržale. Iz BiH, Hrvatske, Makedonije, ali i iz Srbije. Kako kaže, postoje časni i hrabri ljudi među nama.
"Međutim, teško se udruže jer ne postoje poluge društva koje im omogućuju da se vrlo brzo udruže i deluju. Nemojmo se pitati ni o čemu što je ključno i krucijalno. Nemojmo govoriti o genocidu u Srebrenici, nemojmo govoriti o izgonu Srba iz Hrvatske, i te godine 1995. bavimo se drugim temama, zato što postoji vrlo jaka sprega između ekonomske, političke moći i moći kulture", rekao je naš sugovornik.
Spomenuo je i da je nedavno izašlo saopštenje Srpske radikalne stranke, u kojem su im poručiili da se moraju osjećati tijesno u svojim kožama.
"Svi koji smo učestvovali u predstavi i ja kao autor, da moramo to osetiti na svojoj koži i mora nam biti tesno u našim kožama zbog svega ovoga što smo priredili, a mi smo priredili istinu. Jer bez istine, pravde i razuma, ne možete ništa napraviti. Evo gde se nalazimo sada bez pravde i razuma", zaključio je autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo".
dragon x
Buduća legenda
- Poruka
- 49.209
Ne prdi nesrećniče, nikakvog genocida nije ni bilo.
U naslovu treba stajati "kad mi mrtvi ustanemo i odemo na izbore da glasamo"
mirni dragutin
Ističe se
- Poruka
- 2.067
a jel vazi to i za jasenovac?
dragon x
Buduća legenda
- Poruka
- 49.209
Ne važi, kažu da tada nije bilo kvalifikacije genocida pa se nije ni desio.
U Jasenovcu je ubijeno 100 Srebrenica pa ga niko ne pominje. Kao da Srbi nisu ljudi.
To sve govori o kakvoj se manipulaciji radi.
brundoje
Primećen član
- Poruka
- 870
Оваквим наступима и активностима само удаљавате мирне и нормалне људе од било каквог саосећања.
Али то вам је и циљ. Једино у амбијенту у ком Срби и Бошњаци скачу једни другима за врат, ви можете да изигравате помиритеље. Ја вас све позивам, кад сте толико поштени и толики хуманитарци, да јавно, под пуним именом и презименом, изјавите да је масовни ратни злочин стрељања ратних заробљеника био геноцид над Бошњацима, и да се лично појавите у Сребреници, клекнете и поспете се пепелом од стида и да замолите Бошњаке да вам опросте због тога што су Срби као ратни циљ имали да побију све Бошњаке без обзира на старост, пол и друштвени статус. А не да трчите и друге вучете за рукав да "признају" геноцид.
Да верујем да су Срби над неком нацијом водили политику геноцида и спровели је, ја бих то урадио и јавно бих се о томе изјаснио, па макар ме убили, јер част, поштење и чист образ немају цену. Тако се понаша поштен човек и миротворац, али ваш проблем је у томе што сте свесни да лажете и да вам циљ није никаква правда, да нема никаквог геноцида, него вам је једини циљ доминација ваше проклете и подлачке идеологије.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Тај тзв.Центар за културну деконтеминацију основала је (сада покојна) Борка Павићевић - антисрпска комунистичка Црногорка која се мувала овде по Београду...и они сада покушавају да наставе њену антисрпску "традицију" - надам се да ће добити оно што заслужују - а заслужују мотку.........Reditelj predstave o Srebrenici nakon prijetnji: Struktura mira je i dalje ratna
Autor:
Berina Bahtanović
Podijeli:
Link je kopiran
Izvor: N1
Autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" Zlatko Paković suočava se sa ozbiljnim prijetnjama i uvredama, nakon što je predstava izvedena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju. O prijetnjama, strahu, reakcijama uživo iz Beograda za Novi dan govorio je Zlatko Paković.
"U samoj predstavi ima scena obračuna likova koje ja analiziram. Obračun likova sa autorom pozorišnog dela. Sve što oni kažu, zapravo se ponavlja, kroz kritike, napade i pretnje. Tamo imaju svi slojevi napada, ataka, različite vrste...", rekao je Paković, i dodao da je veći problem od prijetnji, javno izrečenih preko društvenih mreža, zapravo, šutnja institucija, te da to ukazuje na veliki problem u kojem se ovo društvo nalazi.
Suočavanje sa budućnošću
U Srbiji su ga nazvali fašistom, monstrumom, prodanom dušom... Upitali smo ga - da li smatra da je izdao Srbiju, ili društvo nije spremno na suočavanje s prošlošću.
"Mislim da su ljudi koji sve to govore, izdali svoje ideale, koje nikad nisu ni imali. Oni su imali samo određene ciljeve ili su bili u službi ciljeva drugih koji su vrlo profitabilni ciljevi. Ciljevi elite kulturno-političke, i oni su izdajice, ako hoćete republike, i izdajice naroda i nacije. Jer živjeti 30 godina ideje u propagiranju nacionalizma i pričešćivati se u toj ideji, znači izdati sebe kao ljudsko biće. A ako ste to uradili to značli da ste prodana duša. I sa takvima se zna šta očekivati. A očekuje se ili prahijalna sila, ili ignorancija kroz medije - ćutanje. A ćutanje je saučestvovanje u onome svemu što se dešava. Tako je bilo i devedesetih, za vreme ratova, za vreme činjena zločina. I tako je i danas. Nije rat, mir je, ali je struktura mira i dalje ratna. Samo su promenjena sredstva. Retorika je ostala ista", istaknuo je autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo".
Naglasio je da nije ugodno čitati sve te poruke koje neko nepoznat šalje.
"Ne mogu reći da nisam na to navikao. To mi se događa uvijek kad radim. I kad sam radio Krležinu predstavu, predstavu o Papi Franji itd.. Među njima ima ljudi koji su puni predrasuda, oni zbog toga to čine, oni to rade iz neznanja. Ali kulturna elita zna zbog čega to radi i to je već mnogo opasnije", naveo je.
Suočavanje s prošlošću je fraza, tvrdi, koja postoji 30 godina, od kad postoji potreba da se suočimo s lošim djelima, odnosno nedjelima koji su počinjeni u prošlosti, a koji sprečavaju da se pojavi budućnost.
"U predstavama se bavim suočavanjem sa budućnosti, jer stalo mi je do budućnosti ove republike, koje najpre mora da bude u službi građana. Kad institucije šute, one po pozivu moraju da se oglase. Mi te ljude plaćamo. Primaju platu da se oglase. Sva ta udruženja imaju i svoju pravnu službu koja mora da reaguje na takve stvari. Kad svi ćute to je veliki problem", kazao je.
Bez pravde i razuma
Istaknuo je da za sada društvo, tragovi društva, postoje kao ostaci onih elemenata iz socijalizma, te da je to poražavajuće.
Bilo je kolega koje su ga javno podržale. Iz BiH, Hrvatske, Makedonije, ali i iz Srbije. Kako kaže, postoje časni i hrabri ljudi među nama.
"Međutim, teško se udruže jer ne postoje poluge društva koje im omogućuju da se vrlo brzo udruže i deluju. Nemojmo se pitati ni o čemu što je ključno i krucijalno. Nemojmo govoriti o genocidu u Srebrenici, nemojmo govoriti o izgonu Srba iz Hrvatske, i te godine 1995. bavimo se drugim temama, zato što postoji vrlo jaka sprega između ekonomske, političke moći i moći kulture", rekao je naš sugovornik.
Spomenuo je i da je nedavno izašlo saopštenje Srpske radikalne stranke, u kojem su im poručiili da se moraju osjećati tijesno u svojim kožama.
"Svi koji smo učestvovali u predstavi i ja kao autor, da moramo to osetiti na svojoj koži i mora nam biti tesno u našim kožama zbog svega ovoga što smo priredili, a mi smo priredili istinu. Jer bez istine, pravde i razuma, ne možete ništa napraviti. Evo gde se nalazimo sada bez pravde i razuma", zaključio je autor i reditelj predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo".
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 95.396
Paković o pretnjama nakon predstave o Srebrenici: U Srbiji društvo ne postoji
Zlatko Paković, reditelj predstave "Srebrenica. Kada mi mrtvi ustanemo"
8. oktobar/listopad, 2020.
„Ni jedno pozorište nije htelo ovu predstavu. I dan danas je neće. Niti jedno pozorište u Srbiji ne želi da vidi ovu predstavu kao gostujuću na svojoj sceni“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zlatko Paković, reditelj predstave „Srebrenica. Kada mi mrtvi ustanemo“, koja je 24. septembra premijerno izvedena u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD).
„Suočavam se s ogromnom količinom, vrlo agresivnom količinom predrasuda, neznanja i ignorancije. Te tri stvari, predrasude, neznanje, ignorancija, što sve nekako jedno s drugim vrlo lepo ide“, kaže Paković o reakcijama koje su usledile nakon premijere, a koje se kreću od ignorisanja od strane kulturne elite, preko hajke u tabloidima koji predstavu karakterišu „antisrpskom“ do brutalnih pretnji i gnusnih uvreda kojima su i on i glumci izloženi na društvenim mrežama.
„Ta brutalna sila, brahijalna, to je sad taj osnovni sloj. Ali, to su najmanje svesni ljudi, od svega, oni prosto ne znaju ni u čemu učestvuju. Oni imaju srdžbu, oni imaju bes. Njima je neko pokazao neprijatelja, pokazao je gde je zec i da oni treba da oštre zube i da ga jure. Dakle, uopšte ne razmišljaju u čemu učestvuju“, rekao je Paković za RSE povodom pretnji.
On ističe i da mu je bilo važno da se predstava razume i da se pomoću nje „shvati da naš svakodnevni život oblikuju problemi koje nismo rešili“.
„U tome je stvar“, kaže Zlatko Paković, autor predstave čije su i javno čitanje, neku vrstu generalne, javne probe koja je održana 12. jula prošle godine na Kolarcu u Beogradu, pokušali da prekinu desničari.
Pročitajte i ovo: Desničari izazvali incident na performansu posvećenom žrtvama genocida
Zbog pretnji koje Paković dobija danas, producent predstave o Srebrenici, nevladina organizacija Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji od nadležnih traži da reaguju, a od kritičke javnosti, pozorišta i drugih institucija kulture da osude ovakve reakcije na pokušaj da se progovori o zločinu.
Pakovića međutim do trenutka kada se ovaj intervju vodi, do utorka 6. oktobra, još niko nije kontaktirao, a ni osude hajke kojoj je izložen nisu vidljivije u većoj meri. „Mislim da nadležni po dužnosti već treba da rade određene stvari“, kaže nam reditelj predstave o Srebrenici ovim povodom.
RSE: Zato sam vas i pitao da li vas je neko kontaktirao. Pretnjama ste praktično izloženi od premijere, dakle već gotovo dve nedelje…
Paković: Dobar deo nadležnih je, naravno, deo nadležne vlasti. Ja ne sumnjam da među ljudima koji rade u policiji, u tužilaštvu postoje časni ljudi koji obavljaju svoj posao. Ne sumnjam u to. Ja i ne želim da mi se neko obrati, još mi samo to fali. Ja želim isključivo jednu stvar - da se podstakne javnost i da ljudi reaguju. Da reaguje društvo, da se konstituiše određeni diskurs. Međutim, toga nema.
RSE: A da li ste od nekoga dobili podršku?
Paković: Dakle, nema saopštenja Udruženja dramskih umetnika Srbije, nema saopštenja nijednog selektora festivala pozorišta, nema nijednog upravnika pozorišta ili ansambla pozorišta. To ne postoji. Mi sada potpuno jasno vidimo ono o čemu ja govorim već deceniju, dve decenije, da društvo ne postoji. Postoje samo pojedinci koji se jave, tu i tamo i naravno, daju vam podršku, najčešće privatno, napišu vam SMS ili vas pozovu, što nije malo. Ali, znate, bitno je i u javnoj sferi. Ima i takvih koji na svom fejsbuk profilu nešto napišu, podrže vas, to je mnogo više, naravno, jer je javno, jer se i sami izlažu mogućnosti da ih neko zbog toga proziva. I tim ljudima svaka čast.
Ali, društva nema, jer nemate nijednu organizaciju. Ako vam je društvo dalo mogućnost da imate određenu poziciju moći u društvu, morate raspolagati tom pozicijom moći, odnosno adekvatno odgovoriti na izazove. Niko do sada, nijedna organizacija, nijedno društvo nije dalo saopštenje, naravno osim Helsinškog odbora za ljudska prava, koji je producent, a i inače Helsinški to čini i kada su druge stvari u pitanju. Zato i jeste producent ove predstave koju niko nije hteo.
Molim Vas, nijedno pozorište nije htelo ovu predstavu. I dan danas neće. Mi ne možemo nijedno pozorište u Srbiji – moram izuzeti Mađarsko pozorište u Subotici, ali ne ovo Mađarsko narodno, nego pozorište koje vodi Andraš Urban – izuzev Andraša Urbana i izuzev pozorišta Deže Kostolanji, koje je manjinsko pozorište, mađarsko, nijedno drugo pozorište u Srbiji ne želi da vidi ovu predstavu kao gostujuću, na svojoj sceni. Nijedan selektor festivala nije došao. I to je već decenijama.
Pročitajte i ovo: NUNS traži reakciju nadležnih na napade na reditelja i glumce predstave o Srebrenici
RSE: Pa šta Vas drži da ne odustanete?
Paković: Ja se ne žalim iz ličnih razloga. Meni to ne smeta. Ja i dalje radim, to mi čak ojačava poziciju nezavisnosti od svih njih, jer su jako korumpirani. Korumpirani su do srži. Ali prosto, oni ne rade ni svoj posao. Ja o tome govorim. Dakle, imate društvene funkcije koje su upražnjene iako na njima stoje nekakvi ljudi.
Tragedije koje ignorišemo
RSE: Vratio bih se sad Vašoj predstavi za koju kažete da je niko neće, a nosi važnu poruku…
Paković: Ima ljudi koji je žele, naravno. Publika je želi. Ja nikad nisam imao problema s publikom. Nikada. Ostajali su ljudi izvan, nisu mogli da gledaju zbog ovih epidemioloških mera i ostalog, ali nije to prvi put. I na predstavi 'Bojte se Allaha' u Novom Pazaru, 200 ljudi je ostalo ispred, nisu mogli da uđu. Dakle, nema problema, ima želje, ljudi žele da vide ovako nešto i žele da razgovaraju o ključnim problemima ovog društva jer shvataju da rešenjem tih problema rešiće se i tegobe njihovog vlastitog društvenog, javnog, porodičnog i kako god hoćete, života. Jer smo ogrezli u probleme.
Međutim, postoje oni koji blokiraju to, tu mogućnost publike da dođe do sadržaja koji se nje tiče. To je to. A plasiraju se sadržaji koji se nikoga ne tiču. Molim Vas, pogledajte, pogledajte uglavnom festivale, pogledajte repertoare, videćete da se tu igraju predstave koje se nikoga ne tiču, a puna su usta svima angažovanog pozorišta, političkog pozorišta, Brehta i ostalog...
Pročitajte i ovo: Srebrenica: Svaka fotografija je neispričana priča
RSE: Ako je u Srbiji 11. juli, što se političke elite tiče, dan kao svaki drugi, odnosno Srebrenica se zvanično niti pominje niti obeležava, da li je onda za očekivati od kulturne, intelektualne elite da posmatra drugačije? Ili pak upravo suprotno? Koje je Vaše viđenje?
Paković: Pa, vidite o čemu se radi – vi ako radite na RTS-u (Radio televiziji Srbije) i ako ste novinar kulturne redakcije, pa vi morate reći: 'Imamo kulturni događaj, imamo kulturni događaj od izuzetnog interesovanja publike i javnosti, i to moramo da idemo da snimimo, mi moramo nešto o tome da kažemo’. Šta će da kažu, u to ne ulazim, ali prosto tolika ignorancija, kao da se ništa nije desilo. Ovde se ljudi prave da ono što se događa, da se ne događa, a izmišljaju događaje. Novine su pune izmišljenih stvari. To što se zove novine, naravno. A ono što se istinski događa, toga nema.
Zato jedan od glavnih likova u mojoj predstavi, koji je i pisac, kaže: 'Ja se bavim sada, pišem knjigu o onome što se moglo dogoditi tragično, a nije se dogodilo.'. Eh, to je to. Oni izmišljaju događaje, a mi imamo tragedije koje ignorišemo. Nema tu pomoći dok ne budemo imali mehanizme udruživanja ljudi, jasne, koji mogu imati moć prevrata, u kulturnoj sferi, u ekonomskoj sferi, u političkoj sferi.
’Rasparčavanje odgovornosti’
RSE: Srž predstave 'Srebrenica, kad mi mrtvi ustanemo' je suočavanje sa prošlošću. Ono ovde u Srbiji ide dosta sporo i dosta teško. I reč genocid je teško izgovoriti. Zašto je to tako?
Paković: To je zato što su predrasude ogromne, a kulturna elita, i ne samo kulturna, i politička i ekonomska elita, ali pre svega kulturno vrelo koje je isto od osamdesetih godina do danas, i svetonazor nacionalistički, oni su prebacili odgovornost, vlastitu odgovornost, rasparčali su vlastitu odgovornost, raspodelili su vlastitu odgovornost i krivicu za zločine koje su proizveli, koje su inspirisali, koje su izvršili, o kojima ćute, na celokupno građanstvo. Dakle, treba da bude svaki građanin odgovoran za sve to što se desilo.
Ukoliko je svaki građanin odgovoran, osam miliona ljudi, sedam i po miliona ljudi, šest miliona i osamsto hiljada ljudi, nebitno trenutno koliko nas ima, građana i građanki u Srbiji, onda je utoliko umanjenija njihova krivica. A onda će svako od njih biti samo jedan od tih sedam miliona ljudi. A ne radi se o tome. Milioni ljudi, pet, šest, sedam i po miliona ljudi nisu odgovorni za to što se desilo.
Odgovorna je jedna elita, odgovoran je jedan režim, odgovorni su svi ti ešaloni. Imate ubice, imate nalogodavce, imate organizatore, ali imate i inspiratore o kojima ja govorim sve vreme. O inspiratorima zločina. Bez njih ne bi bilo tih zločina. Ne bi bilo ljudi koji su spremni da ubijaju zarad takozvanih viših ciljeva. Jer, ova intelektualna elita ih je ubedila da su to viši ciljevi.
E, zato se to ne pominje, zato se ne govori genocid, jer ljudi misle ako to izgovorimo, ako to prihvatimo, prihvatićemo vlastitu krivicu i odgovornost, ne samo moralnu nego i krivičnu, kad se to već desilo, da smo mi krivi, ne shvatajući da preuzimaju krivicu koja nije njihova, koja je krivica kulturne elite.
To je jedna neverovatna hipnoza – mi smo ravnopravni u zlu koje nismo počinili, ali zato nismo ravnopravni u raspodeli dobara. To je toliko evidentno. Srbija je društvo u kojem su socijalne razlike najveće u Evropi, trenutno. I to je ključ problema, takođe.
Dakle, ja se ne suočavam sa prošlošću, tek. Ja se zapravo suočavam s budućnošću ovog društva. Ukoliko mi ovo ne rešimo sada, onda nas čeka budućnost koja je gora od ove izuzetno rđave sadašnjosti.
RSE: Osetljivim temama bavili ste se i ranije, pre svega u Srbiji, ali i regionu. U Bosni i Hercegovini, recimo, niste izvodili predstavu o Srebrenici, ali jeste temu koja je osetljiva kada je u pitanju religija. Kakva su iskustva u zemljama regije? Kolika je njihova spremnost ili nespremnost da prihvate ovako nešto?
Paković: Slično je, jako je slično sa ovom situacijom u Srbiji. Naravno, različiti su povremeno intenziteti, u zavisnosti od teme kojom se bavite, ali uvek postoji ignorancija i postoje i ove poruke koje vam šalju. Moj mesindžer (Facebook Messenger) je pun (pretećih, uvredljivih, dod.aut) poruka, i u Hrvatskoj kad radim određene teme. Onda me naravno prozivaju na nacionalnoj osnovi itd. Ali potpuno je isto. Vi kad zamenite samo prideve i imenice, vi dobijate iste fraze, iste rečenice. Zapravo isti mozak to radi, na svim stranama.
- Infografika - Srebrenica: Dokumentovani genocid
Pozorište na svojim počecima je bilo dotirano, ono je bilo dotirano od polisa, da bi svi u njemu mogli da učestvuju, da bi došli u njega i robovi i žene koji su tada bili obespravljeni. Ono je pokazivalo kako treba da izgleda jedno društvo i u sebi je prevazilazilo mehanizme opčinjavanja na kojima je samo društvo osnovano u to vreme. Tako da, ako to sve znate, onda ne možete ići ispod vlastitog zadatka i vlastitog poziva. Ja govorim samo o tome šta je priroda posla kojim se bavim.
Priroda ovog poziva je to da uz institucije koje postoje u društvu postoji i institucija koja se zove pozorište, a ona je jedina institucija imaginacije i onda ona može da se suočava sa budućnošću tog društva.
Fotogalerija Beogradska premijera predstave 'Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo'
RSE: A kada ćemo biti spremni da predstave o mračnom delu sopstvene prošlosti gledamo u pozorištu, bez prisustva policije i bez tenzija koje te događaje prate ili ovakvih reakcija kakve su usledile nakon beogradske premijere predstave o Srebrenici?
Paković: Ja Vam kažem - građani i građanke Srbije, kao i građani i građanke Hrvatske i građani i građanke Bosne i Hercegovine i (Severne) Makedonije i svih tih republika jugoslovenskih u kojima sam radio i u kojima ću raditi, žele da se suočavaju, žele to u pozorištu i raduje ih, pogotovo stoga što su moje predstave optimistične. Ja ne želim ljude da ubijam u pojam, kako su nemoćni i kako ne mogu ništa da naprave, nego naprotiv, da se pokaže da su ljudi moćni, da publika može eksperimentalno da se pokaže kao javnost i da shvati kolika je njena moć, da ljudi mogu da upravljaju svojim životima. To je bitno.
I ponavljam, po ko zna koji put – publika nije problem, publika želi to da gleda, ali postoje blokade. To radi elita, kulturna elita, pozorišna elita, koja ne dozvoljava da se pozorište bavi temama koje su krucijalne, da se pozorište zapravo bavi svojim pozivom, da bude provokacija koja budi vokaciju građanina u publici, da čovek koji dođe da gleda predstavu preispituje šta je njegov poziv kao građanina i građanke. To je suština.
- https://www.slobodnaevropa.org/author/ognjen-zoric/mrtmv
Ognjen Zorić
Novinar biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 95.396
