Predstava "Mislim da treba da razgovaramo"

[Soradze]

Ova pozorišna priča Gradskog pozorišta iz Podgorice "Mislim da treba da razgovaramo" je nastala
inspiracijom čuvenog Bergmanovog filma i serije "Prizori iz bračnog života", govori o ljudskosti,
intimi i smislu života... Pruža otpor otuđenju, odljuđenju i ide u susret potrebi da se ispliva sa dna,
gde je čovek najmanja jedinica mere...

Glumci sa totalnim umećem svog zanata, dokazuju da je smisao sam život, umetnost, deca i ljubav...


Da li ste primetili da svaka porodica miriše drugačije?

A sve počne jednim zaljubljivanjem.
Jednim stanjem poput emotivnog gripa.
Strast.
Još strasti.
I - još...

Pa prođe... i odraste u ljubav...

Pa se iz ljubavi desi dete, ili deca.
Pa dete dobije grip, a strast zameni zabrinutost.
Požudu počinju da dave boginje, zauške i jedinice.

Bračni krevet postaje sve tiše mesto.
Nekadašnji vrisci od orgazma postaju tihe noći, pa onda i orkestar hrkanja...
Pogledaš na sat i vidiš da je već prošla decenija.

Tek ponekad, sređenog za odlazak na neki party, partnera vidiš očima požude.
Ono, kao nekad.
"Na brzaka", dok je mala u WC-u.

Kreću svađe.
Pa još svađa.

Kad decenija zvanično proleti, počinješ da se zvanično pitaš:
"Je li to to?
Je li to sve što ću dobiti od života?"

Kriv ti je on.
Kriva ti je ona.
Razvod.
Slomljeno srce.
Dugi i hronični grip duše.
Patnja.

A, vrata je jednostavno nemoguće samo zalupit i pobeći.
Dete vas zauvek veže.
Vikend kod tate.
Praznici kod mame.

Bude ti malo bolje, a onda te njen/njegov novi partner podseti koliko je lepa/lep.
Šta si izgubio/izgubila, budalo jedna?!
"Šta sam to uradio/uradila"?

Sumnje, krivica, ljubomora.
Grip mozga.
Neizlečiv.

Distanca provocira privlačnost.
Privlačnost provocira strast.
Onu... od onda...

Vikendom vraćaš pospano dete u taj stan, hram vašeg nekadašnjeg carstva.

Sutra - škola.
Na vratima su i dalje recke deteta...
Ono - kako je raslo, pa...

Na rastanku, nakon malo vina i koje "bezobrazne" rečenice, na tim istim vratima - desi se...
Tako dobar seks!
Strast!

Na početku si.
Taman kad si mislila/mislio da si konačno dobro!

I tako dalje... U nedogled...

Uvek je bivša/bivši privlačnija/privlačniji kad su tuđi.

Iako je to opšte, gotovo svačije iskusvo, ipak - sve porodice mirišu drugačije...

Sve se sruši jednom rečenicom.
Obično to bude: "Mislim da treba da razgovaramo."

Gledati ili ne?

DA! Preporika od

 

[UltraBasic]

ako je to opšte, gotovo svačije iskusvo, ipak - sve porodice mirišu drugačije...

Volela bih da gledam ovu predstavu, ali sam mimo velikog grada i mimo sveta gde može da se gleda. Oslikava goruće probleme, a možda bi nekom i kresnula neka lampica u glavi pre nego što je kasno, a ono... stvarno, u životu nije nikad kasno... Pa...
Želim da mnogi pogledaju predstavu, pa neka nam je daju i preko malih ekrana malo kasnije!!!

 

[Soradze]

Volela bih da gledam ovu predstavu, ali sam mimo velikog grada i mimo sveta gde može da se gleda. Oslikava goruće probleme, a možda bi nekom i kresnula neka lampica u glavi pre nego što je kasno, a ono... stvarno, u životu nije nikad kasno... Pa...
Želim da mnogi pogledaju predstavu, pa neka nam je daju i preko malih ekrana malo kasnije!!!

Ovo je baš aktualna predstava, jer upozorava mlađu generaciju kako lako brak može da sklizne u razvod.
Mislim da ova Bergmanova tema nije bila u beogradskim pozorištima, a verujem da će uskoro biti.
Inače, predstava traje tačno 2 sata, a drži gledaoce "prikovane" za sedišta. Scene se brzo menjaju, veoma
je dinamično i interesantno... Vrhunski izvedeno...