Definitivno najgori predsednik u istoriji.
-
- Popularno:
- Izrael izvršio vazdušni napad; čule su...
- Вилијам Бернс, директор ЦИА: Постоји...
- Руси питају Србе: Хоћете ли у Савезну...
- Kafana: Zvezdane staze
- jel bila skoro..
- Samozadovoljavanje
- Da li je meditacija beg od stvarnosti?
- Dejvid i ja
- Jedna studija je dovela u vezu veličinu...
- Због чега сте на Крсти?
Председниковање Александра Вучића
- Začetnik teme Берекин
- Datum pokretanja
- stanje
radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.063
Da je men rekao da sam blesav opalio bi mu samrcinu da se upisa i usere.
de.omnibus.dubitandum
Poznat
- Poruka
- 9.912
ПУТИН ЗНА КОГА ШАЉЕ У БЕОГРАД: Овај човек ће ставити тачку на Вучићеву "пинг понг политику" између запада и Русије
18-05-2019 09:02 Фокус 2 Србија Политика Видео
Професор Правног факултет Дејан Мировић каже да ће нови руски амбасадор у Србији Александар Боцан Харченко ставити тачку на Вучићеву "пинг понг" спољну политику.
Александар Боцан Харченко (Фото: Јутјуб)
Боцан Харченко је један од најбољих стручњака Русије за регион Балкана, а његови сарадници га описују као врхунског професионалца, благог, сталоженог, али одлучног, са великом радном енергијом. Реч је о каријерном дипломати, који је раније био на дужности специјалног представника руског министарства спољних послова за Балкан и учествовао је у раду Савета за имплементацију мира који је пратио испуњавање Дејтонског споразума.
Био је и шеф Одсека за земље бивше Југославије, а потом и заменик директора у одељењима за Европу. Боцан Харченко је био дугогодишњи представник Русије у Контакт групи и, уз дипломате САД и ЕУ, представник у посредничкој тројци за решавање питања статуса Косова и Метохије.
Књигу “Мрежни ратови” руских геополитичара Александра Дугина и Леонида Савина можете наручити ОВДЕ.
Такође, био је члан руске делегације на Дејтонским мировним преговорима и мировној конференцији о БиХ у Паризу, а учествовао је и на бројним међународним форумима у оквиру Контакт групе и ОЕБС.
Мировић сматра да његов долазак у Србију показује да нам Москва даје на значају. Он каже да са таквим човеком као руским амбасадором у Београду Вучић више неће моћи да један дан глуми руског а други дан западног човека.
- Toм човеку не можете да говорите ми смо патриоте али не можемо сада вашем хуманитарном центру у Нишу да дамо дипломатски статус јер није време. Москва шаље неког ко је верзитан и ко није обичан амбасадор. Видећемо шта то значи – рекао је Мировић током гостовања у емисији продукције “Центар”.
https://www.pravda.rs/2019/5/18/put...u-ping-pong-politiku-izmedju-zapada-i-rusije/
Zar nisu ti ljudi koji su radili za Jelcinja izdajnici a Putin spasitelj? Ili je ipak istina da je Putin samo nasljednik istih struktura?
Joj, *******i, kako ste providni zadnjih dana...
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 104.123
Srbijo ! Sram te bilo !!!
- Poruka
- 333.571
citat iz teksta Dragana Velikića objavljen u Ninu 16.maja
"Ali, nije sve baš tako crno. Nedavno sam bio u Banji Koviljači. Obišao sam obnovljeni kraljevski paviljon i u kur-salonu popio kafu. Na glavnom ulazu stoji tabla na kojoj piše sledeće: "Ovo prelepo zdanje koje je sagrađeno za Aleksandra Karađorđevića Ujedinitelja kompletno je obnovljeno leta gospodnjeg 2018. povodom 160 godina organizovanog lečenja u Banji Koviljači. U to vreme beše Predsednik Republike Aleksandar Vučić, Predsednik Vlade Ana Brnabić, Ministar zdravlja Zlatibor Lončar".
Potpisani su i direktor bolnice, direktor objekta i projektant.
Ne sumnjam u moći Banje Koviljače, međutim, ovo ludilo je neizlečivo."
Ceo tekst pod naslovom Danse Macabre na linku
https://pokretslobodnih.rs/novosti/iz-medija/danse-macabre
"Ali, nije sve baš tako crno. Nedavno sam bio u Banji Koviljači. Obišao sam obnovljeni kraljevski paviljon i u kur-salonu popio kafu. Na glavnom ulazu stoji tabla na kojoj piše sledeće: "Ovo prelepo zdanje koje je sagrađeno za Aleksandra Karađorđevića Ujedinitelja kompletno je obnovljeno leta gospodnjeg 2018. povodom 160 godina organizovanog lečenja u Banji Koviljači. U to vreme beše Predsednik Republike Aleksandar Vučić, Predsednik Vlade Ana Brnabić, Ministar zdravlja Zlatibor Lončar".
Potpisani su i direktor bolnice, direktor objekta i projektant.
Ne sumnjam u moći Banje Koviljače, međutim, ovo ludilo je neizlečivo."
Ceo tekst pod naslovom Danse Macabre na linku
https://pokretslobodnih.rs/novosti/iz-medija/danse-macabre
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.706
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Mali: Neće biti povećanja cene struje, MMF to ne traži
Tanjug | 19. maj 2019.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u nedelju da nema razloga da građani strahuju od povećanja cene električne energije
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u nedelju da nema razloga da građani strahuju od povećanja cene električne energije i da je tokom sastanka sa delegacijom MMF-a koja je u poseti Srbiji jasno stavljeno do znanja da tome nema potrebe da se razgovara.
"To jeste bila tema, ali jasno smo stavili do znanja da o tome ne razgovaramo, niti ima potrebe, tako da je MMF to prihvatio i to će biti saopšteno u utorak na konferenciji za novinare", rekao je Mali gostujući na TV Prva.
On je rekao da je MMF potvdio da je Srbija na stabilnom putu razvoja, rasta i da su sprovedene više nego uspešne reforme.
"Najteže mere su iza nas, pred nama je da vidimo kako još da rastemo", rekao je Mali.
On je rekao da se sva ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu mere milijadama i da je to važno za bolji život građana, ali i dolazak investitora.
Kako je naveo, svaki danar ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu vraća se duplo.
"Osnova naše ekonomske politike je finansijska konsolidacija, vodi se računa o svakom dinaru ali i politici rasta", rekao je Mali.
On je naveo da je ove godine u budžetu izdvojeno 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, najviše do sada i da je jedna od tema razgovara sa MMF-om kako da se još više povećaju ta ulaganja.
Novi podaci Eurostata pokazuju stopu rasta 4,3 odsto BDP i po tome je Srbija u prvih deset zemalja u Evropi, podsetio je
ministar.
Mali kaže i da su procene MMF i Svetske banke da će Srbija u naredne cetiri godine bti dominantna ekonomija kada je rast u pitanju i da SB procenjuje da taj rast može biti i sedam odsto.
"MMF će potvrditi da ostajemo pri stopi rasta i projekciji od 3, 5 odsto za ovu godinu, a s druge strane gledamo kako da najbolje iskoristimo novac koji imamo kako bismo josa više investirali i naša ekonomija rasla. Veliki deo novca ići će u investicije, a nastavljamo sa politikom rasterećenja privrede i troškova vezano za poreze na plate. O tome razgovaramo sa MMF i nama je najvažnija tema bila kako pronaći nove izvore rasta", rekao je ministar.
On ističe i da nije dobro drastično povećanje minimalne cene rada koje je aktuleno u nekim zemljama u regionu jer sada kompanije iz tih zemalja zovu i žele da premeste poslovanje u Srbiju.
Kako je rekao, investicije, odnosno investitori ne trpe nepredvidivost u poslovanju i takve šokove.
Mali je rekao da postepeno treba ići na povećanje plata i penzija i dodao da je prošle godine minimalna cena rada u Srbiji povećana za 8, 6 odsto, a stopa rasta ekonomije bila je 4, 3 odsto.
"To je boljitak za zaposlene, a nastavićemo sa tom politikom i ove godne", rekao je Mali.
Ministar finansija rekao je i da rezultati u prva četiri meseca ove godine pokazuju da imamo budžetski suficit od 5, 5 milijardi.
To nam daje za pravo da naredne godine možemo više novca izdvojiti za plate i penzije , poručio je Mali.
MALI: ULAGANjA U INFRASTRUKTURU ZNAČE I BOLjI ŽIVOT GRAĐANA
Autoput na Koridoru 10 koji je završen u Grdeličkoj klisuri ogroman je poduhvat i uspeh srpske građevnske industrije, koji će doprineti kako boljem kvalitetu života građana u tom delu zemlje, tako i dolasku novih investicija, i rastu BDP, ocenio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Mali je istakao da ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu proizilaze iz odgovorne ekonomske politike, čija je osnova finansijska konsolidacija i politika rasta.
Gostujući na televiziji Prva, Mali je rekao da takva ulaganja doprinose većem BDP, što za građane znači bolji životni standard.
"Veoma sam impresioniran završenim auto-putem. Sinoć kasno sam se vratio iz Grdelice, to što je urađeno je veličanstveno. Uradili smo neverovatnu stvar, posle 48 godina uspeli smo da završimo Koridor 10, da kroz Grdeličku klisuru prođe auto-put.
Ponosni smo, to je veliki poduhvat naše građevinske industrije i veliki uspeh", rekao je Mali.
On je dodao da je to ogroman poduhvat naše građevinske industrije, koji će značiti više saobraćaja, i bolju bezbednost.
Ministar je objasnio da je Koridor 10 izuzetno važan, i predstavlja početak jedne lepe budućnosti, i osnov za veće investicije.
"Koridor 10 je važan i to je početak lepše budućnosti za jug zemlje, pogotovo sada možemo tražiti i veći broj investitora u tom delu, kao i da mladi ostaju i grade svoju budućnost na jugu Srbije", rekao je Mali.
On je najavio da će do kraja avgusta biti otvoren i istočni krak Koridora 10, ka Bugarskoj, narednog meseca autoput od Obrenovca do Čačka, a kasnije do kraja godine od Surcina do Obrenovca.
MALI: SRBIJA DO 2023. GODINE DOMINATNA EKONOMIJA U REGIONU
Procene Svetske banke i MMF su da će do 2023. godine Srbija biti dominantna ekonomija u regionu, sa stopom rasta od četiri odsto, a Svetska banka čak predviđa da taj rast može dostići i sedam odsto, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Ministar je za TV Prva rekao da je u prva četiri meseca ostvaren budžetski suficit od pet milijardi dinara, što znači da će biti više novca za plate i penzije i da je cilj da se podigne kvalitet života u Srbiji.
"Videćemo u septembru kakvi će biti rezultati. Veliki deo novca predviđen je za investicije, ali nastavljamo i sa rasterećenjem privrede, smanjenju poreza i doprinosa. Između ostalog, sa MMF i o tome razgovaramo. Najveća tema za nas je kako da pronađemo nove izvore rasta. Sa njima smo potvrdili da ostajemo na stopi rasta od 3,5 odsto, ali neophodno je još više investicija da bi naša ekonomija još više rasla. Upravo ulaganja dižu našu ekonomiju, stvaraju uslove za više novca kako bi rasle plate i penzije", rekao je Mali.
Ministar je istakao da je Eurostat jasno dao pregled stopa rasta u Evropi za 2018. godinm i da je Srbija po tome među top deset zemalja u Evropi.
"Procene su Svetske banke i MMF da će do 2023. godine Srbija biti dominantna ekonomija u regionu i predviđaju stopu rasta od četiri odsto. Svetska banka čak predviđa da možemo dostići i sedam odsto", rekao je Mali.
Ministar je rekao i da će završna konferencija sa MMF-om biti održana u utorak i zaključio da su najteže mere iza nas.
„Sada treba da se radujemo novim pobedama. Nastavićemo sa ovom politikom da bi naša zemlja napredovala. Sve ovo radimo zbog naše dece, da bi nastavili da grade sigurnu budućnost u Srbiji", zaključio je Mali.
Ove godine u budžetu je predviđeno 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, rekao je Mali i dodao da sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) razgovaramo kako da još više povećamo ulaganja, jer se to vraća duplo u naš BDP.
Mali se osvrnuo i na učešće srpske građevinske industrije u izgradnji auto-puteva i drugih kapitalnih investicija u Srbiji.
„Zapošljava se srpska građevinska industrija. Naši građevinari su završili Koridor 10. Takođe, naši radnici rade i u Beogradu na vodi. Upravo kroz angažovanje građevinske industrije, radi celokupna industrija i to doprinosi rastu BDP-a. I kineske kompanije takođe angažuju kao podizvođače srpske firme", rekao je Mali.
On je podsetio da je privredni rast prošle godine bio 4,3 odsto, što je jedna od najvećihstopa rasta u Evropi.
"Kada pogledate šta doprinosi rastu BDP-a, osim potrošnje i industrije, dominantan je rast građevinske industrije. Svaki vid ulaganja dovodi nove investicije, jer ne zaboravite, nema ulaganja ukoliko nemate dobre puteve. Investitori žele da vide da njihova roba ili sirovine brzo dolaze do fabrika, kao i da njihovi proizvodi brzo mogu da se izvezu iz Srbije. Po tom pitanju uradili smo mnogo, najviše u regionu, to rezultati i pokazuju", izjavio je Mali.
Tanjug | 19. maj 2019.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u nedelju da nema razloga da građani strahuju od povećanja cene električne energije
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u nedelju da nema razloga da građani strahuju od povećanja cene električne energije i da je tokom sastanka sa delegacijom MMF-a koja je u poseti Srbiji jasno stavljeno do znanja da tome nema potrebe da se razgovara.
"To jeste bila tema, ali jasno smo stavili do znanja da o tome ne razgovaramo, niti ima potrebe, tako da je MMF to prihvatio i to će biti saopšteno u utorak na konferenciji za novinare", rekao je Mali gostujući na TV Prva.
On je rekao da je MMF potvdio da je Srbija na stabilnom putu razvoja, rasta i da su sprovedene više nego uspešne reforme.
"Najteže mere su iza nas, pred nama je da vidimo kako još da rastemo", rekao je Mali.
On je rekao da se sva ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu mere milijadama i da je to važno za bolji život građana, ali i dolazak investitora.
Kako je naveo, svaki danar ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu vraća se duplo.
"Osnova naše ekonomske politike je finansijska konsolidacija, vodi se računa o svakom dinaru ali i politici rasta", rekao je Mali.
On je naveo da je ove godine u budžetu izdvojeno 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, najviše do sada i da je jedna od tema razgovara sa MMF-om kako da se još više povećaju ta ulaganja.
Novi podaci Eurostata pokazuju stopu rasta 4,3 odsto BDP i po tome je Srbija u prvih deset zemalja u Evropi, podsetio je
ministar.
Mali kaže i da su procene MMF i Svetske banke da će Srbija u naredne cetiri godine bti dominantna ekonomija kada je rast u pitanju i da SB procenjuje da taj rast može biti i sedam odsto.
"MMF će potvrditi da ostajemo pri stopi rasta i projekciji od 3, 5 odsto za ovu godinu, a s druge strane gledamo kako da najbolje iskoristimo novac koji imamo kako bismo josa više investirali i naša ekonomija rasla. Veliki deo novca ići će u investicije, a nastavljamo sa politikom rasterećenja privrede i troškova vezano za poreze na plate. O tome razgovaramo sa MMF i nama je najvažnija tema bila kako pronaći nove izvore rasta", rekao je ministar.
On ističe i da nije dobro drastično povećanje minimalne cene rada koje je aktuleno u nekim zemljama u regionu jer sada kompanije iz tih zemalja zovu i žele da premeste poslovanje u Srbiju.
Kako je rekao, investicije, odnosno investitori ne trpe nepredvidivost u poslovanju i takve šokove.
Mali je rekao da postepeno treba ići na povećanje plata i penzija i dodao da je prošle godine minimalna cena rada u Srbiji povećana za 8, 6 odsto, a stopa rasta ekonomije bila je 4, 3 odsto.
"To je boljitak za zaposlene, a nastavićemo sa tom politikom i ove godne", rekao je Mali.
Ministar finansija rekao je i da rezultati u prva četiri meseca ove godine pokazuju da imamo budžetski suficit od 5, 5 milijardi.
To nam daje za pravo da naredne godine možemo više novca izdvojiti za plate i penzije , poručio je Mali.
MALI: ULAGANjA U INFRASTRUKTURU ZNAČE I BOLjI ŽIVOT GRAĐANA
Autoput na Koridoru 10 koji je završen u Grdeličkoj klisuri ogroman je poduhvat i uspeh srpske građevnske industrije, koji će doprineti kako boljem kvalitetu života građana u tom delu zemlje, tako i dolasku novih investicija, i rastu BDP, ocenio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Mali je istakao da ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu proizilaze iz odgovorne ekonomske politike, čija je osnova finansijska konsolidacija i politika rasta.
Gostujući na televiziji Prva, Mali je rekao da takva ulaganja doprinose većem BDP, što za građane znači bolji životni standard.
"Veoma sam impresioniran završenim auto-putem. Sinoć kasno sam se vratio iz Grdelice, to što je urađeno je veličanstveno. Uradili smo neverovatnu stvar, posle 48 godina uspeli smo da završimo Koridor 10, da kroz Grdeličku klisuru prođe auto-put.
Ponosni smo, to je veliki poduhvat naše građevinske industrije i veliki uspeh", rekao je Mali.
On je dodao da je to ogroman poduhvat naše građevinske industrije, koji će značiti više saobraćaja, i bolju bezbednost.
Ministar je objasnio da je Koridor 10 izuzetno važan, i predstavlja početak jedne lepe budućnosti, i osnov za veće investicije.
"Koridor 10 je važan i to je početak lepše budućnosti za jug zemlje, pogotovo sada možemo tražiti i veći broj investitora u tom delu, kao i da mladi ostaju i grade svoju budućnost na jugu Srbije", rekao je Mali.
On je najavio da će do kraja avgusta biti otvoren i istočni krak Koridora 10, ka Bugarskoj, narednog meseca autoput od Obrenovca do Čačka, a kasnije do kraja godine od Surcina do Obrenovca.
MALI: SRBIJA DO 2023. GODINE DOMINATNA EKONOMIJA U REGIONU
Procene Svetske banke i MMF su da će do 2023. godine Srbija biti dominantna ekonomija u regionu, sa stopom rasta od četiri odsto, a Svetska banka čak predviđa da taj rast može dostići i sedam odsto, izjavio je danas ministar finansija Siniša Mali.
Ministar je za TV Prva rekao da je u prva četiri meseca ostvaren budžetski suficit od pet milijardi dinara, što znači da će biti više novca za plate i penzije i da je cilj da se podigne kvalitet života u Srbiji.
"Videćemo u septembru kakvi će biti rezultati. Veliki deo novca predviđen je za investicije, ali nastavljamo i sa rasterećenjem privrede, smanjenju poreza i doprinosa. Između ostalog, sa MMF i o tome razgovaramo. Najveća tema za nas je kako da pronađemo nove izvore rasta. Sa njima smo potvrdili da ostajemo na stopi rasta od 3,5 odsto, ali neophodno je još više investicija da bi naša ekonomija još više rasla. Upravo ulaganja dižu našu ekonomiju, stvaraju uslove za više novca kako bi rasle plate i penzije", rekao je Mali.
Ministar je istakao da je Eurostat jasno dao pregled stopa rasta u Evropi za 2018. godinm i da je Srbija po tome među top deset zemalja u Evropi.
"Procene su Svetske banke i MMF da će do 2023. godine Srbija biti dominantna ekonomija u regionu i predviđaju stopu rasta od četiri odsto. Svetska banka čak predviđa da možemo dostići i sedam odsto", rekao je Mali.
Ministar je rekao i da će završna konferencija sa MMF-om biti održana u utorak i zaključio da su najteže mere iza nas.
„Sada treba da se radujemo novim pobedama. Nastavićemo sa ovom politikom da bi naša zemlja napredovala. Sve ovo radimo zbog naše dece, da bi nastavili da grade sigurnu budućnost u Srbiji", zaključio je Mali.
Ove godine u budžetu je predviđeno 220 milijardi dinara za kapitalne investicije, rekao je Mali i dodao da sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) razgovaramo kako da još više povećamo ulaganja, jer se to vraća duplo u naš BDP.
Mali se osvrnuo i na učešće srpske građevinske industrije u izgradnji auto-puteva i drugih kapitalnih investicija u Srbiji.
„Zapošljava se srpska građevinska industrija. Naši građevinari su završili Koridor 10. Takođe, naši radnici rade i u Beogradu na vodi. Upravo kroz angažovanje građevinske industrije, radi celokupna industrija i to doprinosi rastu BDP-a. I kineske kompanije takođe angažuju kao podizvođače srpske firme", rekao je Mali.
On je podsetio da je privredni rast prošle godine bio 4,3 odsto, što je jedna od najvećihstopa rasta u Evropi.
"Kada pogledate šta doprinosi rastu BDP-a, osim potrošnje i industrije, dominantan je rast građevinske industrije. Svaki vid ulaganja dovodi nove investicije, jer ne zaboravite, nema ulaganja ukoliko nemate dobre puteve. Investitori žele da vide da njihova roba ili sirovine brzo dolaze do fabrika, kao i da njihovi proizvodi brzo mogu da se izvezu iz Srbije. Po tom pitanju uradili smo mnogo, najviše u regionu, to rezultati i pokazuju", izjavio je Mali.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.706
lustracija...
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.706
Boris Grušenko
Buduća legenda
- Poruka
- 26.596
Vučić ide na 95%.
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.706
Odlicno lustracija ce biti zestoka.
Boris Grušenko
Buduća legenda
- Poruka
- 26.596
Nesposobnost opozicije je epohalna.
95%!!!
95%!!!
"
EKSLUZIVNOIz RTB "Bor" nestalo 900 kilograma zlata!
Ljubiša TRIFUNOVIĆ | 08. maj 2019. 10:00 | Komentara: 3
"Novosti" imale uvid u izveštaj o navodnoj pljački "Zlatare" od januara 2014. do aprila 2017. Loše vođene knjige, beleške pisane rukom, nije poštovana hronologija... Utvrđen manjak zlata vrednosti oko 37 miliona evra
Foto Ilustracija
..."...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...793307-Iz-RTB-Bor-nestalo-900-kilograma-zlata
EKSLUZIVNOIz RTB "Bor" nestalo 900 kilograma zlata!
Ljubiša TRIFUNOVIĆ | 08. maj 2019. 10:00 | Komentara: 3
"Novosti" imale uvid u izveštaj o navodnoj pljački "Zlatare" od januara 2014. do aprila 2017. Loše vođene knjige, beleške pisane rukom, nije poštovana hronologija... Utvrđen manjak zlata vrednosti oko 37 miliona evra
Foto Ilustracija
..."...
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...793307-Iz-RTB-Bor-nestalo-900-kilograma-zlata
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.706
Teška tragedija je što se vi došli na vlast 1945. Jedna od posledica je Vučićev režim.
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 104.123
Zbog serije nesreća sa beogradskih ulica povučeno 25 novih autobusa VIDEO
Beograd -- Posle serije incidenata na beogradskim ulicama kompanija "Ariva litas" povukla je iz saobraćaja 25 skoro potpuno novih turskih autobusa.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=22&nav_id=1545176&utm_source=Midas&utm_medium=Widget&utm_campaign=Razmjena+prometa
zašto se kupuju turski autobusi ?
Kod normalnih gradskih vlasti gleda se da je javni prevoz jednoobrazan zbog delova i održavanja voznog parka
( gsp ima 5 različitih tipova busa)
Šta je sa IKAR-Busom i mercedesom
Zar ne treba da forsiramo domaću proizvodnju i privredu ?
Beograd -- Posle serije incidenata na beogradskim ulicama kompanija "Ariva litas" povukla je iz saobraćaja 25 skoro potpuno novih turskih autobusa.
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=22&nav_id=1545176&utm_source=Midas&utm_medium=Widget&utm_campaign=Razmjena+prometa
zašto se kupuju turski autobusi ?
Kod normalnih gradskih vlasti gleda se da je javni prevoz jednoobrazan zbog delova i održavanja voznog parka
( gsp ima 5 različitih tipova busa)
Šta je sa IKAR-Busom i mercedesom
Zar ne treba da forsiramo domaću proizvodnju i privredu ?
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.706
Cosmopolite
Zaslužan član
- Poruka
- 105.706
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 25.182
Скот: Оно што је Вучић рекао о Косову је врло интересантно
Интересантно је то што поручују АВ, Могеринијева, Скотина и остали "пријатељи". Изјаве и акције дјелују поприлично синхронизоване:" изгубили смо/сте Косово, горке пилуле, дијалози, реалност, будућност, сарадња..."
Интересантно је то што поручују АВ, Могеринијева, Скотина и остали "пријатељи". Изјаве и акције дјелују поприлично синхронизоване:" изгубили смо/сте Косово, горке пилуле, дијалози, реалност, будућност, сарадња..."
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 90.831
https://gerila.rs/martinovic-smatra-da-je-srbija-trebalo-da-stane-uz-hitlera-i-fasizam/
„Martinović smatra da je Srbija trebalo da stane uz Hitlera i fašizam“!
29/05/2019
DJB je u saopštenju pozvao predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića da se „javno i glasno ogradi i osudi neodgovornu izjavu“ šefa poslanika naprednjaka u Skupštini Srbije.
Pokret je ocenio i da su poslanici SNS tokom skupštinske sednice o Kosovu i Metohiji „veličali današnju Nemačku“ i „išli tako daleko da dovode u pitanje čak i antifašističku prošlost Srbije.“
„Politika Berlina u vezi sa Кosovom i Metohijom je da Srbija dobrovoljno potpiše ‘pravno-obavezujući sporazum’ sa Prištinom, po osnovu koga bi se Srbija odrekla Кosova i Metohije. Da li predsednik SNS-a poručuje gradjanima Srbije da sluša Berlin i da je spreman da prati njihovu politiku“, upitao je DJB.
Pokret je ocenio da Srbija treba da vodi politiku poštovanja Rezolucije 1244 i očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje.
PROČITAJTE JOŠ: SRBIJI VRLO LOŠA OCENA O STANJU DEMOKRATIJE
„Status Кosova i Metohije rešen je Rezolucijom SB UN 1244, baš kao što je i status Bosne i Hercegovine rešen Dejtonskim sporazumom. Ova rešenja nisu idealna, ni jedna strana nije zadovoljna njima, ali su ih svi prihvatili i oni predstavljaju garanciju mira. Svaki pokušaj da se ovo promeni agresivnim pritiscima vodi u destabilizaciju regiona“, stoji u saopštenju.
(izvor: beogradski-glas.rs)
„Martinović smatra da je Srbija trebalo da stane uz Hitlera i fašizam“!
29/05/2019
DJB je u saopštenju pozvao predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića da se „javno i glasno ogradi i osudi neodgovornu izjavu“ šefa poslanika naprednjaka u Skupštini Srbije.
Pokret je ocenio i da su poslanici SNS tokom skupštinske sednice o Kosovu i Metohiji „veličali današnju Nemačku“ i „išli tako daleko da dovode u pitanje čak i antifašističku prošlost Srbije.“
„Politika Berlina u vezi sa Кosovom i Metohijom je da Srbija dobrovoljno potpiše ‘pravno-obavezujući sporazum’ sa Prištinom, po osnovu koga bi se Srbija odrekla Кosova i Metohije. Da li predsednik SNS-a poručuje gradjanima Srbije da sluša Berlin i da je spreman da prati njihovu politiku“, upitao je DJB.
Pokret je ocenio da Srbija treba da vodi politiku poštovanja Rezolucije 1244 i očuvanja teritorijalnog integriteta zemlje.
PROČITAJTE JOŠ: SRBIJI VRLO LOŠA OCENA O STANJU DEMOKRATIJE
„Status Кosova i Metohije rešen je Rezolucijom SB UN 1244, baš kao što je i status Bosne i Hercegovine rešen Dejtonskim sporazumom. Ova rešenja nisu idealna, ni jedna strana nije zadovoljna njima, ali su ih svi prihvatili i oni predstavljaju garanciju mira. Svaki pokušaj da se ovo promeni agresivnim pritiscima vodi u destabilizaciju regiona“, stoji u saopštenju.
(izvor: beogradski-glas.rs)
- Poruka
- 77.061
DJB se oglasi samo kad se Njemačka spomene. Radule opsednut Njemačkom.
"
Dejan Mirovic (2015) "Formiranje ZSO kao aneks Briselskog sporazuma - pravna pozadina i posledice.
Nakon pregovora održanih u Briselu 25. avgusta 2015. premijer Vučić je čestitao je srpskom narodu formiranje ZSO. Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, otišao je korak dalje tvrdnjom da je izvojevana pobeda od ''5 prema 0''.
Međutim, kada se analiziraju ove euforične i neprikladne izjave, postavlja se pitanje da li se prava srpskog naroda na KiM mogu štititi na osnovu međunarodnog sporazuma? Preciznije, ZSO je formiran na osnovu Briselskog sporazuma, koji je - nema sumnje - međunarodni ugovor. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, pod uslov da se delovi srpskog naroda nalaze u drugoj državi. U suprotnom, ova materija bi se uređivala nacionalnim zakonodavstvom.
Preciznije, Srbija je prvo 2013. godine zaključila osnovni međunarodni sporazum (Briselski) kojim predaje deo svoje teritorije i suverenosti drugoj ugovornoj strani. Zatim je zaključila aneks istog ugovora (ZSO, telekomunikacije, energetika, most na Ibru), kojim se daju određena prava srpskoj manjini, ali u okviru Briselskog sporazuma.
To je pravna suština sporazuma potpisanih 25. avgusta 2015. u Briselu između Vučića i Mustafe.
Da je ova teza tačna, pokazuje tumačenje Briselskog ugovora (prema opšteprihvaćenim kriterijumima koji je definisao još član Komisije UN za međunarodno pravo akademik Milan Bartoš).[1]
1. Briselski sporazum je međunarodni ugovor jer ga tako tumači većina ugovornih strana. Srpske vlasti tvrde da je reč o ugovoru koji potpada pod srpsko zakonodavstvo. Za EU i Kosovo je to međunarodni ugovor i on između njih ima pravnu snagu. Srpsko tumačenje ugovora je interno i ne obavezuje Brisel i Prištinu. U slučaju spora oko podeljenog tumačenja ugovora, prema međunarodnom pravu, nadležan je Međunarodni sud pravde.
Presude u slučajevima BiH protiv Srbije, kada je naša država osuđena jer ''nije sprečila genocid'', SRJ protiv NATO država, kada je MSP odbio nadležnost i savetodavno mišljenje povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, u kojem je MSP utvrdio da Rezolucija 1244 ne garantuje suvernitet Srbije (?!), jasno pokazuju kakvo bi bilo tumačenje Briselskog sporazuma od strane MSP.
2. Prećutno tumačenje takođe pokazuje da je Briselski sporazum međunarodni ugovor. Preciznije, Srbija je dopustila opšte izbore u junu 2014. iako to nije bilo izričito navedeno u Briselskom sporazumu po kosovskim zakonima na teritoriji severa pokrajine. Na osnovu tih izvora, srpski predstavnici su zauzeli mesta u kosovskom parlementu i vladi. Dakle, u parlamentu i vladi koji ne priznaju suvernitet Srbije i smatraju Kosovo samostalnom državom.[2]
3. Ako je volja ili namera ugovornih strana bila različita kod ugovora, onda se tumače pripremni radovi ili pregovori. Priština i Brisel za vreme pregovora nisu nikada krili da je njihova namera bila da dobiju apsolutnu nezavisnost Kosova od Srbije. Postoji nebrojeno izjava koje to potvrđuju od strane prištinskih i briselskih zvaničnika, uključujući i poslednje Mogerinijeve i Tačijeve povodom potpisivanja sporazuma o ZSO ( ''Značajno dostignuće u procesu normalizacije odnosa '' i ''Srbija potpisivanje sporazuma priznala Kosovo kao nezavisnu državu'').
4. Teleološko tumačenje pokazuje kakav je cilj ugovornih strana. Prema međunarodnom pravu, ako nije bio jasan prilikom sastavljanja ugovora, onda se razmatra njegovo dejstvo nakon potpisivanja. U tom kontekstu, nesumnjivo je da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma ojačana kosovska nezavisnost. Ukinuto je srpsko pravosuđe i policija na KiM, kosovski parlament i vlada su prvi put dobili određen legitimitet ulaskom srpskih predstavnika, administrativna granica između Srbije i Kosova je skoro u potpunosti transformisana u državnu. Dakle, cilj ugovora je postao jasan tokom vremena, to je kosovska nezavisnost od Srbije.
5. Kada postoji više tumačenja jednog ugovora, onda se uzima u obzir ono koje je najefikasnije za primenu tog ugovora. Nema sumnje, efikasnost primene odredbi koje jačaju kosovski suvernitet u poslednje dve godine pokazuje da je cilj Briselskog ugovora bila nezavisnost Kosova. Sa druge strane, tek posle dve i pod godine od potpisivanja Briselskog sporazuma, Srbija je uspela da u dnevni red primene ugovora ubaci Zajednicu srpskih opština (inače, ZSO tek treba u naredna četiri meseca da dobije statut). [3]
6. Kada postoji nedoumica u tumačenju ugovora, onda se oni u međunarodnom pravu tumače uz pomoć povezanih ugovora. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, Kosovo je u oktobru 2014. parafiralo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Pitanje je vremena (očekivalo se to već u junu ove godine) kada će SSP biti i svečano potpisan. Opštepoznato je da EU zaključuje SSP samo sa državama. Dakle, jasno je da povezani ugovor sa Briselskim tretira Kosovo kao državu. (Zato je bila potpuna deplasirana tvrdnja Ustavnog suda Republike Srbije, kada je branio stav da Briselski sporazum nije međunarodni ugovor jer se Kosovo može upoređivati sa Grenlandom, a Srbija sa Danskom).
7. Čuveni sudija MSP Maks Huber je tvrdio da je tekst ugovora uvek važniji od namere ugovornica. U tekstu Briselskog sporazuma nema nijednog pozivanja na osnov srpskog pravnog suverniteta na KiM, Rezoluciju 1244 SB UN. Možda je namera Beograda prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma zaista bila da očuva suvernitet Srbije na severu KiM. Međutim, toga nema u tekstu Briselskog sporazuma (čak ni čuvene fusnote Borka Stefanovića).
8. Argumentum e contrario pokazuje da kosovski suvernitet isključuje srpski i obrnuto. Ne mogu postojati dva tumačenja Briselskog sporazuma koja se međusobno isključuju. Ne mogu postojati dva ravnopravna suverniteta na istoj teritoriji (na primer nad imovinom operativnog distributivnog sistema EPS kao što to piše u sporazumu od 25.8.2015 prema rečima premijera).[4] To je neodrživo čak i na kraći rok.
Dakle, samo jedno tumačenje je tačno. Ono Brisela i Prištine da je Kosovo prema Briselskom sporazumu nezavisna država, ili srpsko da je Kosovo deo Srbije. Događaji nakon potpisivanja Briselskog sporazuma ukazuju da je tačnije ono Prištine i Brisela.
9. Argumentum ab absurdo pokazuje da u sukobu dva tumačenja treba odbaciti ono koje vodi ''apsurdnim, besmislenim i nelogičnim rezultatima''.[5] Tačnije, apsurdno je, nelogično i besmisleno tvrditi da je Srbija sačuvala svoj suvernitet na KiM tako što je predala Prištini policiju, pravosuđe, administrativnu granicu i naterala Srbe da učestvuju u parlamentu i vladi Kosova. Sporazumi od 25. avgusta 2015. ne menjaju ove činjenice, posebno ako se ima u vidu da se Srbija obavezala tog dana da Kosovu preda pozivni broj, otvori most na Ibru, a predsednika ZSO podredi Prištini.[6]
10. Naravno, srpske vlasti mogu uvek da iznesu nekoliko jakih argumenata u korist svog tumačenja da je Briselski sporazum deo unutrašnjeg prava Republike Srbije. Briselski sporazum nikada nije ratifikovan kao međunarodni ugovor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. (Usvojen je kao Odluka 26. aprila 2013., u Narodnoj skupštini.) [7]
Međutim, u međunarodnom pravu su poznati slučajevi i kada su međunarodni ugovori usvajani deklaracijama. U međunarodnom pravu se to naziva ''prećutna ratifikacija''. (Poznati su i slučaji kada se zbog ucena i pritisaka nadmoćnijeg ugovornog partnera nije bila predviđena ratifikacija. Na primer, tako je Hitler naterao Češku da potpiše ugovor o sopstvenom raspračavanju 1939. godine. Da li je tako bilo u odnosima između EU i Srbije prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, pitanje je na koje mogu da odgovore samo rukovodioci Republike Srbije koji su učestvovali po sopstvenom priznanju u ''filigranskim'' pregovorima sa EU.)
Vlasti u Beogradu mogu da iznesu argument da Briselski sporazum nije registrovan kao međunarodni ugovor u sekretarijatu UN. Međutim, ima mnogo primera međunarodnih ugovora koji nisu godinama registrovani u sekretarijatu UN.[8]
Konačno, uredbe i podzakonski akti koje vlada donosi na osnovu Briselskog sporazuma takođe predstavljaju jednu vrstu primene međunarodnog ugovora. Tako je postupalo Savezno izvršno veće u SFRJ prilikom primene međunarodnih ugovora koji nisu bili ratifikovani u Skupštini. Zato nema mesta euforiji koja prati potpisivanje sporazuma o ZSO. Preciznije, ZSO se može definisati kao grčeviti pokušaj da se sačuvaju ostaci srpskog suverniteta na KiM, katastrofalno narušeni olakim potpisivanjem Briselskog sporazuma. To što su isti akteri potpisali Briselski sporazum i njegov aneks o ZSO ne menja ovu činjenicu i njihovu odgovornost za nezavidnu pravnu situaciju u kojoj se našao srpski narod na KiM nakon potpisivanja tog ugovora 2013. i njegovog aneksa 2015.
"...
“Prema Bruxelleskom sporazumu, Srbija je dobrovoljno, jednostrano i u miru raspustila svoje policijske, pravosudne, sigurnosne i civilne agencije za zaštitu na Kosovu, što također znači i sjever. Do tog trenutka Albanci nisu imali pristup sjeveru. Čak i za vrijeme nacističke okupacije Srbije tijekom Drugog svjetskog rata, ni Nijemci ni Talijani nisu se usudili uzeti sjever Kosova od Srbije. Prvi put od ujedinjenja Kosova i sa Srbijom nakon dva balkanska rata početkom XX stoljeća, sjever Kosova je izgubljen. Aleksandar Vučić je to učinio”, kazala je Filimonova.
Prema riječima stručnjaka, svi krugovi pregovora s Prištinom nakon potpisivanja Bruxelleskog sporazuma su Beogradu dali vrlo sumnjive koristi, iako predsjednik Vučić i srpski ministar vanjskih poslova Ivica Dačić to pokušavaju predstaviti kao diplomatski uspjeh Srbije za pregovaračkim stolom..."...
https://www.logicno.com/vijesti/ana...-situacija-na-kosovu-su-prijetnja-rusiji.html
Dejan Mirovic (2015) "Formiranje ZSO kao aneks Briselskog sporazuma - pravna pozadina i posledice.
Nakon pregovora održanih u Briselu 25. avgusta 2015. premijer Vučić je čestitao je srpskom narodu formiranje ZSO. Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, otišao je korak dalje tvrdnjom da je izvojevana pobeda od ''5 prema 0''.
Međutim, kada se analiziraju ove euforične i neprikladne izjave, postavlja se pitanje da li se prava srpskog naroda na KiM mogu štititi na osnovu međunarodnog sporazuma? Preciznije, ZSO je formiran na osnovu Briselskog sporazuma, koji je - nema sumnje - međunarodni ugovor. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, pod uslov da se delovi srpskog naroda nalaze u drugoj državi. U suprotnom, ova materija bi se uređivala nacionalnim zakonodavstvom.
Preciznije, Srbija je prvo 2013. godine zaključila osnovni međunarodni sporazum (Briselski) kojim predaje deo svoje teritorije i suverenosti drugoj ugovornoj strani. Zatim je zaključila aneks istog ugovora (ZSO, telekomunikacije, energetika, most na Ibru), kojim se daju određena prava srpskoj manjini, ali u okviru Briselskog sporazuma.
To je pravna suština sporazuma potpisanih 25. avgusta 2015. u Briselu između Vučića i Mustafe.
Da je ova teza tačna, pokazuje tumačenje Briselskog ugovora (prema opšteprihvaćenim kriterijumima koji je definisao još član Komisije UN za međunarodno pravo akademik Milan Bartoš).[1]
1. Briselski sporazum je međunarodni ugovor jer ga tako tumači većina ugovornih strana. Srpske vlasti tvrde da je reč o ugovoru koji potpada pod srpsko zakonodavstvo. Za EU i Kosovo je to međunarodni ugovor i on između njih ima pravnu snagu. Srpsko tumačenje ugovora je interno i ne obavezuje Brisel i Prištinu. U slučaju spora oko podeljenog tumačenja ugovora, prema međunarodnom pravu, nadležan je Međunarodni sud pravde.
Presude u slučajevima BiH protiv Srbije, kada je naša država osuđena jer ''nije sprečila genocid'', SRJ protiv NATO država, kada je MSP odbio nadležnost i savetodavno mišljenje povodom proglašenja nezavisnosti Kosova, u kojem je MSP utvrdio da Rezolucija 1244 ne garantuje suvernitet Srbije (?!), jasno pokazuju kakvo bi bilo tumačenje Briselskog sporazuma od strane MSP.
2. Prećutno tumačenje takođe pokazuje da je Briselski sporazum međunarodni ugovor. Preciznije, Srbija je dopustila opšte izbore u junu 2014. iako to nije bilo izričito navedeno u Briselskom sporazumu po kosovskim zakonima na teritoriji severa pokrajine. Na osnovu tih izvora, srpski predstavnici su zauzeli mesta u kosovskom parlementu i vladi. Dakle, u parlamentu i vladi koji ne priznaju suvernitet Srbije i smatraju Kosovo samostalnom državom.[2]
3. Ako je volja ili namera ugovornih strana bila različita kod ugovora, onda se tumače pripremni radovi ili pregovori. Priština i Brisel za vreme pregovora nisu nikada krili da je njihova namera bila da dobiju apsolutnu nezavisnost Kosova od Srbije. Postoji nebrojeno izjava koje to potvrđuju od strane prištinskih i briselskih zvaničnika, uključujući i poslednje Mogerinijeve i Tačijeve povodom potpisivanja sporazuma o ZSO ( ''Značajno dostignuće u procesu normalizacije odnosa '' i ''Srbija potpisivanje sporazuma priznala Kosovo kao nezavisnu državu'').
4. Teleološko tumačenje pokazuje kakav je cilj ugovornih strana. Prema međunarodnom pravu, ako nije bio jasan prilikom sastavljanja ugovora, onda se razmatra njegovo dejstvo nakon potpisivanja. U tom kontekstu, nesumnjivo je da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma ojačana kosovska nezavisnost. Ukinuto je srpsko pravosuđe i policija na KiM, kosovski parlament i vlada su prvi put dobili određen legitimitet ulaskom srpskih predstavnika, administrativna granica između Srbije i Kosova je skoro u potpunosti transformisana u državnu. Dakle, cilj ugovora je postao jasan tokom vremena, to je kosovska nezavisnost od Srbije.
5. Kada postoji više tumačenja jednog ugovora, onda se uzima u obzir ono koje je najefikasnije za primenu tog ugovora. Nema sumnje, efikasnost primene odredbi koje jačaju kosovski suvernitet u poslednje dve godine pokazuje da je cilj Briselskog ugovora bila nezavisnost Kosova. Sa druge strane, tek posle dve i pod godine od potpisivanja Briselskog sporazuma, Srbija je uspela da u dnevni red primene ugovora ubaci Zajednicu srpskih opština (inače, ZSO tek treba u naredna četiri meseca da dobije statut). [3]
6. Kada postoji nedoumica u tumačenju ugovora, onda se oni u međunarodnom pravu tumače uz pomoć povezanih ugovora. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, Kosovo je u oktobru 2014. parafiralo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Pitanje je vremena (očekivalo se to već u junu ove godine) kada će SSP biti i svečano potpisan. Opštepoznato je da EU zaključuje SSP samo sa državama. Dakle, jasno je da povezani ugovor sa Briselskim tretira Kosovo kao državu. (Zato je bila potpuna deplasirana tvrdnja Ustavnog suda Republike Srbije, kada je branio stav da Briselski sporazum nije međunarodni ugovor jer se Kosovo može upoređivati sa Grenlandom, a Srbija sa Danskom).
7. Čuveni sudija MSP Maks Huber je tvrdio da je tekst ugovora uvek važniji od namere ugovornica. U tekstu Briselskog sporazuma nema nijednog pozivanja na osnov srpskog pravnog suverniteta na KiM, Rezoluciju 1244 SB UN. Možda je namera Beograda prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma zaista bila da očuva suvernitet Srbije na severu KiM. Međutim, toga nema u tekstu Briselskog sporazuma (čak ni čuvene fusnote Borka Stefanovića).
8. Argumentum e contrario pokazuje da kosovski suvernitet isključuje srpski i obrnuto. Ne mogu postojati dva tumačenja Briselskog sporazuma koja se međusobno isključuju. Ne mogu postojati dva ravnopravna suverniteta na istoj teritoriji (na primer nad imovinom operativnog distributivnog sistema EPS kao što to piše u sporazumu od 25.8.2015 prema rečima premijera).[4] To je neodrživo čak i na kraći rok.
Dakle, samo jedno tumačenje je tačno. Ono Brisela i Prištine da je Kosovo prema Briselskom sporazumu nezavisna država, ili srpsko da je Kosovo deo Srbije. Događaji nakon potpisivanja Briselskog sporazuma ukazuju da je tačnije ono Prištine i Brisela.
9. Argumentum ab absurdo pokazuje da u sukobu dva tumačenja treba odbaciti ono koje vodi ''apsurdnim, besmislenim i nelogičnim rezultatima''.[5] Tačnije, apsurdno je, nelogično i besmisleno tvrditi da je Srbija sačuvala svoj suvernitet na KiM tako što je predala Prištini policiju, pravosuđe, administrativnu granicu i naterala Srbe da učestvuju u parlamentu i vladi Kosova. Sporazumi od 25. avgusta 2015. ne menjaju ove činjenice, posebno ako se ima u vidu da se Srbija obavezala tog dana da Kosovu preda pozivni broj, otvori most na Ibru, a predsednika ZSO podredi Prištini.[6]
10. Naravno, srpske vlasti mogu uvek da iznesu nekoliko jakih argumenata u korist svog tumačenja da je Briselski sporazum deo unutrašnjeg prava Republike Srbije. Briselski sporazum nikada nije ratifikovan kao međunarodni ugovor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. (Usvojen je kao Odluka 26. aprila 2013., u Narodnoj skupštini.) [7]
Međutim, u međunarodnom pravu su poznati slučajevi i kada su međunarodni ugovori usvajani deklaracijama. U međunarodnom pravu se to naziva ''prećutna ratifikacija''. (Poznati su i slučaji kada se zbog ucena i pritisaka nadmoćnijeg ugovornog partnera nije bila predviđena ratifikacija. Na primer, tako je Hitler naterao Češku da potpiše ugovor o sopstvenom raspračavanju 1939. godine. Da li je tako bilo u odnosima između EU i Srbije prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, pitanje je na koje mogu da odgovore samo rukovodioci Republike Srbije koji su učestvovali po sopstvenom priznanju u ''filigranskim'' pregovorima sa EU.)
Vlasti u Beogradu mogu da iznesu argument da Briselski sporazum nije registrovan kao međunarodni ugovor u sekretarijatu UN. Međutim, ima mnogo primera međunarodnih ugovora koji nisu godinama registrovani u sekretarijatu UN.[8]
Konačno, uredbe i podzakonski akti koje vlada donosi na osnovu Briselskog sporazuma takođe predstavljaju jednu vrstu primene međunarodnog ugovora. Tako je postupalo Savezno izvršno veće u SFRJ prilikom primene međunarodnih ugovora koji nisu bili ratifikovani u Skupštini. Zato nema mesta euforiji koja prati potpisivanje sporazuma o ZSO. Preciznije, ZSO se može definisati kao grčeviti pokušaj da se sačuvaju ostaci srpskog suverniteta na KiM, katastrofalno narušeni olakim potpisivanjem Briselskog sporazuma. To što su isti akteri potpisali Briselski sporazum i njegov aneks o ZSO ne menja ovu činjenicu i njihovu odgovornost za nezavidnu pravnu situaciju u kojoj se našao srpski narod na KiM nakon potpisivanja tog ugovora 2013. i njegovog aneksa 2015.
"...
“Prema Bruxelleskom sporazumu, Srbija je dobrovoljno, jednostrano i u miru raspustila svoje policijske, pravosudne, sigurnosne i civilne agencije za zaštitu na Kosovu, što također znači i sjever. Do tog trenutka Albanci nisu imali pristup sjeveru. Čak i za vrijeme nacističke okupacije Srbije tijekom Drugog svjetskog rata, ni Nijemci ni Talijani nisu se usudili uzeti sjever Kosova od Srbije. Prvi put od ujedinjenja Kosova i sa Srbijom nakon dva balkanska rata početkom XX stoljeća, sjever Kosova je izgubljen. Aleksandar Vučić je to učinio”, kazala je Filimonova.
Prema riječima stručnjaka, svi krugovi pregovora s Prištinom nakon potpisivanja Bruxelleskog sporazuma su Beogradu dali vrlo sumnjive koristi, iako predsjednik Vučić i srpski ministar vanjskih poslova Ivica Dačić to pokušavaju predstaviti kao diplomatski uspjeh Srbije za pregovaračkim stolom..."...
https://www.logicno.com/vijesti/ana...-situacija-na-kosovu-su-prijetnja-rusiji.html
Tenkre
Buduća legenda
- Poruka
- 25.345
Rejting se ne maže na hleb.I da ima 100% ,jadan bio-jadan osto.I on i svi vi,njegovi slepi i jeftino kupljeni pratioci
- stanje
Slične teme
