Председник Вучић сутра се састаје са амбасадором САД Хилом

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
78.137

1656330858031.png



Predsednik Vučić sutra se sastaje sa ambasadorom SAD Hilom

1656330842305.png


27 Jun 2022

Predsednik Vučić sutra se sastaje sa ambasadorom SAD Hilom

Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom.

Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, najavljeno je iz pres službe predsednika Srbije.

link

Од како је Његова екселенција амбасадор Хил у Београду, догодиле су се две важне, а лепе ствари. После 55 година дугог спора, СПЦ је признала Македонску цркву, а Косово и Србија усагласили су се да усвоје Мапу пута за примену енергетских споразума у оквиру Бриселског дијалога. Шта је следеће? Држимо палчеве да то буду санкције злој "Мајчици"!
 

Jugoslav Čvarak

Veoma poznat
Poruka
14.997
sad kad mu Vule zagrmi....................
Ne treba ni zagrmiti, tog ficfirica je dovoljno pogledati.
Sjeti se samo dok je bio potpredsjednik vlade i diljem drzave zatekao opustosene blagajne koje je ostavio DS, u kabinet mu dosli kontrolori leta traziti 13. placu.
Tadasnji potpredsjednik vlade gospodin Aleksandar Vucic istjerao ih napolje, pri tome su pucale kvake, a mozda i reveri.
Da se novinari tamo nisu sasvim slucajno zatekli, nikada se ne bi saznalo sta se dogodilo.


Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić polomio je bravu od vrata na svom kabinetu kada su mu članovi rukovodstva Agencije za kontrolu letenja tražili dozvolu da sebi i radnicima isplate 13. platu! Novinar “Blica” pratio je ovaj događaj iz susedne kancelarije kada mu je pažnju privukla velika buka i galama na drugom spratu Vlade Srbije u Nemanjinoj 11.

"Bando lopovska, marš napolje! Kako vas nije sramota! Napolje da vas nikad više nisam video! Nikad vam nije dosta para, a imate najveće plate u Srbiji... orio se Vučićev bes hodnicima Vlade! Ubrzo je ispred Vučićevog kabineta stigao i domar koji je brzo zamenio bravu na kancelariji. Jedan od saradnika potpredsednika Vlade ispričao nam je šta se dešavalo u Vučićevom kabinetu.

- U danu dok je radio na finaliziranju spiska svih direktora javnih preduzeća koji bi trebalo da budu smenjeni, došli je nekoliko ljudi iz Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Doneli su mu zahtev za isplatu trinaeste plate, a tamo su prosečna primanja oko 300.000 dinara, dok direktor Slobodan Cvijan ima 850.000 dinara. Odmah ih je izbacio napolje i počeo da više na njih - kaže sagovornik “Blica”.

On dodaje da je ministar finansija Lazar Krstić je već dobio nalog da zabrani isplate trinaestih plata u svim javnim preduzećima."
 
Poslednja izmena:

a bre Milun

Elita
Poruka
24.264
Ne treba ni zagrmiti, tog ficfirica je dovoljno pogledati.
Sjeti se samo dok je bio potpredsjednik vlade i diljem drzave zatekao opustosene blagajne koje je ostavio DS, u kabinet mu dosli kontrolori leta traziti 13. placu.
Tadasnji potpredsjednik vlade gospodin Aleksandar Vucic istjerao ih napolje, pri tome su pucale kvake, a mozda i reveri.
Da se novinari tamo nisu sasvim slucajno zatekli, nikada se ne bi saznalo sta se dogodilo.


Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić polimio je bravu od vrata na svom kabinetu kada su mu članovi rukovodstva Agencije za kontrolu letenja tražili dozvolu da sebi i radnicima isplate 13. platu! Novinar “Blica” pratio je ovaj događaj iz susedne kancelarije kada mu je pažnju privukla velika buka i galama na drugom spratu Vlade Srbije u Nemanjinoj 11.

"Bando lopovska, marš napolje! Kako vas nije sramota! Napolje da vas nikad više nisam video! Nikad vam nije dosta para, a imate najveće plate u Srbiji... orio se Vučićev bes hodnicima Vlade! Ubrzo je ispred Vučićevog kabineta stigao i domar koji je brzo zamenio bravu na kancelariji. Jedan od saradnika potpredsednika Vlade ispričao nam je šta se dešavalo u Vučićevom kabinetu.

- U danu dok je radio na finaliziranju spiska svih direktora javnih preduzeća koji bi trebalo da budu smenjeni, došli je nekoliko ljudi iz Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore. Doneli su mu zahtev za isplatu trinaeste plate, a tamo su prosečna primanja oko 300.000 dinara, dok direktor Slobodan Cvijan ima 850.000 dinara. Odmah ih je izbacio napolje i počeo da više na njih - kaže sagovornik “Blica”.

On dodaje da je ministar finansija Lazar Krstić je već dobio nalog da zabrani isplate trinaestih plata u svim javnim preduzećima."
prevedi ovo na engleski pa daj Hilu da procita.............da zna sta ga ceka.
 

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
78.137

1656396442995.png

Hil: Srbija treba da udvostruči napore i usaglasi se sa EU


1651760812-NMN_3176-750x500.jpg


27. jun. 2022


Ambasador SAD Kristofer Hil izjavio je danas u Nišu da je važno da se tokom "ovog teškog perioda" svi sete i da dobro znaju šta su im ciljevi, dodajući da Srbija treba da udvostruči svoje napore i da se ponovo vrati u zapadne institucije, odnosno da se usaglasi sa Evropskom unijom (EU).

„Srbiju očekuje budućnost u Evropskoj uniji, to je njen cilj i verujem da će tamo stići“, rekao je Hil.

On je kazao da, iako put Srbije u EU izgleda duži nego što se čini i nego što se očekuje, iz toga treba da „crpimo inspiraciju i snagu da njime nastavimo, jer je rezultat na kraju tog puta nešto što je vredno truda“.
 

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
78.137

1656419139407.png

Ambasador SAD u poseti redakciji Danasa



Kristofer Hil foto Aleksandar Roknic


danas 14:18

Ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji Kristofer Hil posetio je danas redakciju Danasa gde je sa novinarima, urednicima i ostalim zaposlenima razgovarao o našem listu, portalu ali i medijskoj sceni u Srbiji.

Hil je u poseti redakciji Danasa razgovarao sa glavnim i odgovornim urednikom Dragoljubom Dražom Petrovićem, urednicom spoljne rubrike Safetom Biševac, novinarkom Jelenom Diković, direktorkom finansija Aleksandrom Mitić i direktorkom digitalnog razvoja Anom Bellotti Družijanić.


Kristofer Hil foto Aleksandar Roknic


Sa ambasadorom SAD bilo je reči o 25 godina lista Danas, njegovoj istoriji i različitim događajima i teškoćama kroz koje je redakcija prošla, naročito tokom turbulentnih devedesetih godina. Hil je sa „delegacijom“ Danasa razgovarao i situaciji o medijima u Srbiji uopšte, kao i o rastu portala Danas.rs koji je prvi put tokom poslednjih nekoliko meseci dospeo među prvih 10 medijskih sajtova u Srbiji.

Kristofer Hil foto Aleksandar Roknic


Nakon razgovora, ambasador Hil obišao je redakciju, a na kraju su novinari sa njim uradili ekskluzivni intervju koji će biti objavljen narednih dana.
 

Mr.Infinity

Buduća legenda
Poruka
26.147

Pogledajte prilog 1177769



Predsednik Vučić sutra se sastaje sa ambasadorom SAD Hilom

Pogledajte prilog 1177767

27 Jun 2022

Predsednik Vučić sutra se sastaje sa ambasadorom SAD Hilom

Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom.

Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, najavljeno je iz pres službe predsednika Srbije.

link

Од како је Његова екселенција амбасадор Хил у Београду, догодиле су се две важне, а лепе ствари. После 55 година дугог спора, СПЦ је признала Македонску цркву, а Косово и Србија усагласили су се да усвоје Мапу пута за примену енергетских споразума у оквиру Бриселског дијалога. Шта је следеће? Држимо палчеве да то буду санкције злој "Мајчици"!
Puste želje komšija.
 

Stojkov Menidjer

Buduća legenda
Poruka
45.915

Pogledajte prilog 1177769



Predsednik Vučić sutra se sastaje sa ambasadorom SAD Hilom

Pogledajte prilog 1177767

27 Jun 2022

Predsednik Vučić sutra se sastaje sa ambasadorom SAD Hilom

Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država Kristoferom Hilom.

Sastanak će biti održan u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, najavljeno je iz pres službe predsednika Srbije.

link

Од како је Његова екселенција амбасадор Хил у Београду, догодиле су се две важне, а лепе ствари. После 55 година дугог спора, СПЦ је признала Македонску цркву, а Косово и Србија усагласили су се да усвоје Мапу пута за примену енергетских споразума у оквиру Бриселског дијалога. Шта је следеће? Држимо палчеве да то буду санкције злој "Мајчици"!
ako zagrmi na Svetog Iliju neće biti lešnika
 

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
78.137
1656741867544.png





Prvi razgovor za Danas

„Vučić i ja se ne slažemo po svim pitanjima, ali ćemo nastaviti da razgovaramo“: Kristofer Hil u poseti redakciji Danasa


Vučić i ja se ne slažemo po svim pitanjima, ali ćemo nastaviti da razgovaramo: Kristofer Hil u poseti redakciji Danasa 1


danas 07:42

Sa predsednikom Vučićem imam redovne sastanke na kojima razgovaramo o temama koje nas obojicu brinu, ističe u svom prvom razgovoru za Danas Kristofer Hil, ambasador SAD u Srbiji. Američki ambasador je na početku intervjua čestitao Danasu 25 godina postojanja a potom je govorio o sastanku sa Vučićem koji je obavio u utorak i to pre dolaska u posetu našoj redakciji.

– Sa predsednikom Vučićem sam diskutovao o situaciji u Ukrajini, odnosno ruskoj agresiji na Ukrajinu. Takođe smo razgovarali i o situaciji u regionu i podršci američke administracije regionalnoj saradnji, kao što je inicijativa „Otvoreni Balkan“. Ne slažemo se po svim pitanjima, ali svakako ćemo nastaviti da razgovaramo. Mislim da je veoma važno što imamo priliku da suočimo stavove o mnogim pitanjima – ukazuje Hil.

Danasov sagovornik dodaje da se nedavno vratio iz Vašingtona, gde je, kako je rekao, administraciji predsednika Bajdena predočio šta se dešava u Srbiji i regionu i koje su glavne teme.

Prema svim domaćim i stranim izveštajima, Srbija se više ne nalazi među demokratskim zemljama. Znamo da ste odnedavno ambasador u Beogradu, ali koja je vaša impresija – ima li demokratije u Srbiji?

– Mislim da demokratija nikada nije samo jedno stanje, već ima veze sa postojećim trendovima. Mnogo dobrih stvari se dešava u Srbiji, tako da ne želim da kategorizujem stanje demokratije. Smatram da na srpskom narodu da sam odlučuje o svojim izborima, vladi… Ono što ja mogu jeste da sarađujem sa Vladom Srbije, građanima, ali i sa nezavisnim medijima kao što je Danas.

Bili ste veoma aktivni u ovom regionu tokom devedesetih. Da li možete da uporedite Miloševićev režim sa Vučićevim?

– Teško je porediti… Jasno je da je u Srbiji postojalo postkomunističko vreme i mislim da tada nije bilo jasno šta znače tržišta, na primer, niti jasnog stava i pravca da li Srbija treba da bude deo Zapada ili Istoka. Danas raste konsenzus da je budućnost Srbije na Zapadu, da se poveže sa evroatlantskim sistemima, posebno sa Evropskom unijom. Mislim da bismo svi želeli da vidimo više progresa u tom pravcu. Shvatam da svi građani Srbije nisu spremni da to prihvate, ali moj stav je da u nekom trenutku Srbija mora da odluči koji je najbolji način da se zaštiti od tuđih agresija, da se zaštiti u bezbednosnom smislu. Zemlje se štite na različite načine, ali mislim da je najuspešniji način kroz kolektivnu bezbednost. Mislim da građani Srbije nisu spremni da o tome sada razgovaraju, ali se nadam da će bar razmišljati na ovu temu.

Čini se da su odnosi Srbije i Kosova sve gori i gori. Šta biste poručili predsedniku Vučiću i kosovskom premijeru Kurtiju?

– Nisam bio u Srbiji 23 godine. Razočaravajuće je to što nije bilo više napretka u odnosima Srbije i Kosova. Dobro je što je Evropska unija preuzela da vodi ovaj proces i dobro je da se vodi dijalog. Međutim, jasno mi je da još dosta progresa treba da se učini. Voleo bih da vidim jaču saradnju, zajedničko razumevanje toga šta znači biti komšija.
Mislite li da je to moguće?
– Treba da razgovaramo o logici stvari. Po meni, logično je za Srbiju da bude deo zajedničke bezbednosti. Mislim i da je logično da se tenzije između Srbije i Kosova smanje i da se pronađe način da obe zemlje krenu napred, pogotovo jer su komšije. Iskreno, obeshrabren sam time kako sve sporo ide.

Verovatno se videli veliki broj murala posvećenim osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću po Beogradu. Glorifikacija ratnih zločinaca je, čini se, najveća upravo u Srbiji. Prema vašem mišljenju, kako je moguće da je nacionalizam ovoliko jak posle 30 godina od ratova?

– Nacionalizam je doprineo brojnim problemima u regionu i dalje je veliki problem. Nacionalizam ima, da tako kažem, saučesnike, poput loše ekonomije, pa se ljudi okrenu nacionalizmu jer nemaju odgovore na ekonomska pitanja. Ideja bavljenja ratnim zločinima bila je da se ovim pitanjima bavimo kao ponašanjem uzrokovanim od strane pojedinaca. Nije fer da se kaže da su čitavi narodi odgovorni za ratne zločine, već je fer da se kaže da su pojedinci učestvovali u ratnim zločinima. Uveren sam da je sudski postupak protiv Mladića bio vrlo ozbiljno pripremljen i veoma je obeshrabrujuće videti kako ljudi od nekoga poput njega naprave primer nacionalnog heroja. To svakako ne pomaže građanima Srbije. Kako ubediti ljude da oni koji su osuđeni za ratne zločine nisu pravi predstavnici jednog naroda je nešto što će građani morati da sami shvate. Važno je znati ko je i šta činio u ime Srbije tokom ratova. Mnogi ratni zločinci govore da su činili nešto zarad opšteg dobra. Ne, nisu, činili su to zarad sebe i potrebno je da preuzmu ličnu odgovornost zbog toga. Oni koji ratne zločince glorifikuju ne čine dobro svojoj naciji.

Preko puta zgrade naše redakcije je Mladićev mural, a blizu je i Putinov. Čini mi se da sankcije Zapada protiv Rusije ne daju rezultate. Verovatno ne onako brzo kako su očekivali, ali Rusi osvajaju velike delove istočne Ukrajine. Šta očekujete kada će se i kojim rezultatom rat u Ukrajini završiti?

– Svi želimo da se taj rat završi juče. To je zaista jedna od velikih tragedija naše ere. Tragično je što je u Ukrajini počinjeno toliko zločina u ime Rusije i Rusa, a Rusija je velika civilizacija. Ruska književnost, poezija, muzika, balet… Toliko toga su dali svetu, a sada su uvučeni u strašne zločine i vodi ih neko ko je zemlju odveo u haos. Zbog toga normalizacija odnosa sa Rusijom neće biti moguća neko vreme. Zločine u Ukrajini svi treba da osude jer vide šta se dešava, uništenje gradova, ubijanje civila, poslali su kriminalce iz Čečenije da čine zločine. Sve što smo mislili o Rusiji više ne važi. Nije to više ona Rusija kakvu smo znali. Želeo bih da se rat što pre završi i da Ukrajinci počnu da grade svoje živote. Iskreno, želim to i Rusima, da i oni grade svoje živote. Ratovi su velike tragedije, ali pokušaji da se ruska agresija na Ukrajinu opravda bilo čime nema logike.

Mnogi u Srbiji pominju američke ratove, Irak, Avganistan… Ima li sličnosti sa Ukrajinom?

– Ratovi su uvek strašni. Mnogi ratovi imaju sličnosti, ali verujem da sve što su Amerikanci radili bilo gde u svetu nema sličnosti sa onim u Ukrajini. Čak i da ljudi misle da ima, što je pogrešno, nije razlog da bilo ko podržava ratne zločine u Ukrajini.

Nedavno ste izjavili da verujete da su građani Srbije odlučili da im je budućnost na Zapadu. U to ste sigurni? Videli ste proruske proteste, primetili proruske sentimente. Sudeći po nedavnom Samitu, čini se da EU ne želi ni Srbiju ni Zapadni Balkan.

– Građani Srbije ne stoje ispred dva puta sa znacima – jedan za Istok, drugi za Zapad. Put za Istok je zatvoren na duže vreme i moraće da se rade popravke. Ali postoji otvoren put za Zapad. To je put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide. Na srpskim građanima je da naprave izbor. Ja u to verujem, a na njima je da odluče. Ako pogledamo istoriju, videćemo da su mnogi uspešni Srbi bili deo zapadne civilizacije. Što se drugog dela pitanja tiče, EU, voleo bih da sve ide brže, da poglavlja u pregovorima o članstvu brže budu otvarana.

Mislim da je EU učinila puno za Evropu i Srbiju, pre svega u infrastrukturnim projektima, ali izgleda da se plaši da bi Zapadni Balkan doneo svoje probleme i terete u Uniju. Neki u EU vide da između ovdašnjih država ima bilateralnih problema i ne žele da njihovi problemi budu preneti u EU. Postoji i otpor prema širenju EU možda ne toliko u vladama već u javnosti. Mislim da zato na Zapadnom Balkanu treba još više raditi na regionalnim integracijama. Zato podržavam „Otvoreni Balkan“. Između Albanije i Srbije je došlo do važnog približavanja i možemo da govorimo ne samo o dobrim odnosima premijera Rame i predsednika Vučića, već je došlo do poboljšanja odnosa u svim oblastima. To je inspiracija za sve. Nadam se da i Evropljani to vide. Nisam bio u regionu 23 godine i vidim veliku razliku u odnosima između Tirane i Beograda tada i sada. Lako je meni da kažem da ljudi moraju da imaju više strpljenja. Ne tražim više strpljenja, ali kada Srbija uđe u EU, videće zašto je bio potreban tako dug proces i zašto treba da bude nastavljen.

SAD su uvek smatrane za lidera slobodnog, demokratskog sveta. Da li ste to i dalje, s obzirom na presudu Vrhovnog suda o abortusu, upadu u Kongres, bivšem predsedniku, slučaju Asanž?

– Pošteno je pitati to jednog Amerikanca. Mnogi Amerikanci, među kojima i ja, bili su šokirani kada su gledali šta se dešava 6. januara 2021. prilikom upada u Kongres, što je očito bio napad na naš demokratski sistem. Mnogi Amerikanci su uzrujani zbog odluke Vrhovnog suda da pravo na prekid trudnoće nije ustavno pravo već da pripada saveznim državama. Predsednik Bajden se o tome jasno odredio, navodeći da će nastaviti da podržava reproduktivno pravo žena i da tu neće biti promena. Pošteno je pitati šta se dešava sa mojom zemljom. Optimista sam u mnogim stvarima, a svakako sam optimista kada je moja zemlja u pitanju. Na jačanju demokratije i prava moramo da radimo svaki dan i mi u Americi i vi u Srbiji. Ne možemo demokratiju i naša prava da smatramo za sigurnu stvar. Moja zemlja ima tri veka demokratije, verujem da ćemo dugoročno, na kraju uraditi ispravnu stvar. Volim da citiram Čerčila, koji je znao šta govori o Americi pošto mu je majka bila Amerikanka „Uvek možete računati da će Amerikanci uraditi pravu stvar – nakon što su pokušali sve ostalo“.
 

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
78.137
1656743614961.png





Četvrt veka od izbacivanja iz stana zemunskih Hrvata, porodice Barbalić



Četvrt veka od izbacivanja iz stana zemunskih Hrvata, porodice Barbalić


Autor Beta 01.07.2022.


Inicijativa mladih podsetila je da je danas 25 godina od izbacivanja porodice Barbalić iz njihovog stana u Zemunu, koje je organizovala Srpska radikalna stranka, koja je tada imala vlast u Zemunu.

"Tri generacije porodica Barbalić živele su u dvosobnom stanu u Ulici Radiča Petrovića, dok u njega, iskoristivši njihovo odsustvo, nije provalila razbojnička banda pripadnika Srpske radikalne stranke, sa nalogom Vojislava Šešelja da zaposedne tuđi dom i opljačka sve iz njega", navela je Inicijativa mladih u saopštenju za javnost.

Podsetili su da se u stan porodice Barbalić uselila Ljiljana Mioković, tada službenica zemunskog Poslovnog prostora, docnije u dva mandata radikalska poslanica u Skupštini Srbije.

"Ona sada u njemu živi sa suprugom Ognjenom Mihajlovićam, urednikom radikalske Velike Srbije i knjiga Vojislava Šešelja", navela je Inicijativa mladih.

Dodali su da su nasilnu grupu koja je sprečila izvršenje privremene mere, vraćanje porodice Barbalić u njihov stan, predvodili tadašnji visoki funkcioneri SRS Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, kasnije predsednici Srbije.

Inicijativa mladih je podsetila da su se građani Zemuna i Beograda okupljali na protestima svake večeri, a organizatori okupljanja bili su izloženi pretnjama, pa je jednom od njih bačena bomba u fotokopirnicu.

"Posle pada Slobodana Miloševića s vlasti, zemunske opštinske vlasti nastavile su pravosudnu lakrdiju i nastojanje da opravdaju postupke radikalskih razbojnika. O žalbi porodice, nakon iscpljenih pravnih lekova u Srbiji, konačnu odluku treba da donese Evropski sud za ljudska prava u Strazburu", navodi se u saopštenju za javnost.

Dodaje se da je slučaj Barbalić nesumnjivo manifestacija ogoljenog nasilja prema građanima nesrpske nacionalnosti, te "pojavni oblik fašizma" koji su od 1992. godine i progona Hrvata iz Vojvodine, demonstrirali Vojislav Šešelj i njegovi sledbenici.

Šešelj je pred Haškim tribunalom osuđen na deset godina robije zbog proterivanja Hrvata iz Vojvodine.

Inicijativa mladih je zahtevala od Skupštine opštine Zemun da uputi izvinjenje porodici Barbalić.

"Od vlasti Srbije tražimo da priznaju počinjeno bezakonje i hitno obeštete porodicu Barbalić, ne čekajući odluku Evropskog suda. Time bi država pokazala nameru da poštuje vladavinu prava, evropske i uopšte elementarne civilizacijske norme i stvara atmosferu bezbednosti građana i njihove imovine", poručila je Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji.
 

комшија

Stara legenda
Banovan
Poruka
78.137

1656845825363.png

"PUT ZA ISTOK JE ZATVOREN NA DUŽE VREME" Ambasador SAD: Srbija će u nekom trenutku morati da odluči, na građanima je da NAPRAVE IZBOR


Za građane Srbije postoji otvoren put za Zapad, kaže ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, uz ocenu da je to put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide, ali i da je na srpskim građanima da naprave izbor.

1656845781150.png


02.07.2022.

- Građani Srbije ne stoje ispred dva puta sa znacima - jedan za Istok, drugi za Zapad. Put za Istok je zatvoren na duže vreme i moraće da se rade popravke. Ali postoji otvoren put za Zapad, to je put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide - rekao je Hil.



Američki ambasador je naveo da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ima redovne sastanke na kojima, kako kaže, razgovaraju o temama koje ih obojicu brinu.

Kaže da je sa njim diskutovao i o situaciji u Ukrajini, odnosno ruskoj agresiji na Ukrajinu, situaciji u regionu i podršci američke administracije regionalnoj saradnji, kao što je inicijativa "Otvoreni Balkan".

Pročitajte još

DA LI SE SEDENJU NA DVE STOLICE BLIŽI KRAJ? Vlast i opozicija za "Blic" o izjavi američkog ambasadora: Dobronameran savet ili ultimatum spakovan u diplomatske oblande?

"SRBIJA DA RAZMISLI GDE JE NJENA BUDUĆNOST" Hil: Pozicija SAD je dobro poznata, morate sami da nađete odgovore

- Ne slažemo se po svim pitanjima, ali svakako ćemo nastaviti da razgovaramo. Mislim da je veoma važno što imamo priliku da suočimo stavove o mnogim pitanjima - rekao je Hil u intervjuu za "Danas".

"EU učinila puno za Srbiju"​




Kada je reč o evropskom putu Srbije, Hil ističe da bi voleo da sve ide brže, da poglavlja u pregovorima o članstvu budu brže otvarana, uz ocenu da je EU učinila puno za Evropu i Srbiju, pre svega u infrastrukturnim projektima.

Hil je konstatovao da postoji i otpor prema širenju EU, možda ne toliko u vladama već u javnosti, i da zato na Zapadnom Balkanu treba još više raditi na regionalnim integracijama.

"PRITISAK NA SRBIJU JE TEK POČEO" Nikola Lunić, direktor Saveta za strateške politike o posledicama (ne)uvođenja sankcija Rusiji i priznanju Kosova

Na pitanje ima li demokratije u Srbiji, Hil je rekao da se mnogo dobrih stvari dešava u Srbiji i da ne želi da kategorizuje stanje demokratije, kao i da je na srpskom narodu da sam odlučuje o svojim izborima, vladi...

Kazao je da raste konsenzus da je budućnost Srbije na Zapadu, da se poveže sa evroatlantskim sistemima, posebno sa EU.

- Mislim da bismo svi želeli da vidimo više progresa u tom pravcu. Shvatam da svi građani Srbije nisu spremni da to prihvate, ali moj stav je da u nekom trenutku Srbija mora da odluči koji je najbolji način da se zaštiti od tuđih agresija, da se zaštiti u bezbednosnom smislu. Mislim da je najuspešniji način kroz kolektivnu bezbednost - naveo je Hil.

Priština

Priština

Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Hil je kazao da je razočaravajuće to što nije bilo više napretka u odnosima.

Smatra da je ''logično" da se tenzije između Beograda i Prištine smanje i da se pronađe način da obe strane krenu napred, ali da je obeshrabren time kako sve sporo ide. Kaže i da je dobro što je EU preuzela da vodi taj proces i da je dobro da se vodi dijalog.

- Međutim, jasno mi je da još dosta progresa treba da se učini. Voleo bih da vidim jaču saradnju, zajedničko razumevanje toga šta znači biti komšija - naveo je Hil.

"Svi žele da se rat završi juče"​


Govoreći o ratu u Ukrajini, Hil je kazao da "svi žele da se taj rat završi juče" i da je tragično što je, kako kaže, u Ukrajini počinjeno toliko zločina u ime Rusije i Rusa, a Rusija je velika civilizacija.

- Toliko toga su dali svetu, a sada su uvučeni u strašne zločine i vodi ih neko ko je zemlju odveo u haos - ističe Hil.

Dodao je da normalizacija odnosa sa Rusijom neće biti moguća neko vreme naglasiviši da zlocine u Ukrajini svi treba da osude.

Na konstataciju da u Srbiji pominju američke ratove, Irak, Avganistan i pitanje ima li sličnosti sa Ukrajinom, Hil je kazao da mnogi ratovi imaju sličnosti, ali da veruje da sve što su Amerikanci radili bilo gde u svetu nema sličnosti sa onim u Ukrajini.

O pravu na abortus​


Komentarišuhi presudu Vrhovnog suda SAD o abortusu, Hil je naveo da su mnogi Amerikanci uzrujani zbog odluke da pravo na prekid trudnoće nije ustavno pravo već da pripada saveznim državama.

Podsetio je da se predsednik Dožef Bajden o tome jasno odredio, navodeći da će nastaviti da podržava reproduktivno pravo žena i da tu neće biti promena.

Kako kaže, na jačanju demokratije i prava mora da se radi svaki dan i u Americi i u Srbiji.
 

subliminalni

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
318
Poruka
24.981

subliminalni

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
318

Prijem u Ambasadi SAD, Hil poručuje: Želimo da budemo prijatelji Srbiji​

SAD žele da budu prijatelji i partneri i, u zavisnosti od opredeljenja Srbije u budućnosti - saveznici, poručio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil na prijemu povodom Dana nezavisnosti SAD.
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/4869509/ambasada-sad-4.-jul-prijem.html
Pogledajte prilog 1181081
Pogledajte prilog 1181082
Pogledajte prilog 1181083
Kako Vucic kaze - Amerikanci su najmanje bahati.
jes nezno su nas i sa ljubavlju bombardovali nekoliko puta
 
Da biste mogli da otvarate nove teme i trajno koristite svoje ime - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.