Под утицајем револуционарних научних остварења, неколико деценија уназад католичка теолошка мисао бавила се проблемом интеграције божанског и људског, кроз свакодневну делатност верника, ма на ком се послу налазили. То је и почетна идеја оснивача организације
«Opus Dei».
Када је основан НАТО 1949., папа Пие XII је послао свој «очински благослов».
Историјат тајних контаката између Ватикана и Вашингтона описао је врло детаљно Лофтус, високи службеник америчког Министарства правде, и сам учесник у тој игри. По његовим речима одмах по окончању Другог светског рата оформљен је
«Ватиканско-британско-амерички антикомнистички конзорцијум» који је окупио најокорелије ратне злочинце Осовинских сила и њихових сателита и трансформисао их у «борца за слободу», у нове крсташке ратника.
Запад, што ће рећи САД и земље EU, иза којих су стајала два фактора различито мотивисана : анонимна економија и Ватикан, повели су рат против суверене државе Југославије, члана оснивача Друштва народа и UN, и свих универзалниих међународних организација, против земље са којом су били повезани са десетинама међународних уговора. Стоји чињеница да је Броз, оставио иза себе систем зрео за распад. НОР и револуција губили су од свог сјаја, након сазнања о тешким злочинима почињеним у име идеологије и разоткривања позадине персоналне политике Броза. Из брозовско-кардељевског типа тоталитаризма Југославија је ушла у плуралистички хаос, који се граничио са анархијом. Међутим, треба нагласити да су смртни ударац Југославији задале западне силе и Ватикан [9] .
Кризе као што је ова у коју је упала СФРЈ, разрешавају се, по правилу, путем референдума. Таква могућност постојала је и у СФРЈ. Међутим, Запад и феудални управљачи у СФРЈ били су против, због, како су говорили «опасности од мајоризације», с обзиром на већински српски народ.
Увођењем новог модела асиметричног ратовања, тј. офанзивних дејстава са технолошком супериорношћу против далеко слабијег противника, одбачен је темељни принцип ратног права о нужности васпостављања равнотеже између војних циљева и обзира човечности или хуманости. Његову суштину не чини ни глобална култура, ни глобална цивилизација, нитипак глобални правни поредак, него капитал и тзв. «слободно тржиште» подигнуто на ниво култа кога треба следити, без обзира на социјалне и еколошке последице ([12].
Тај концепт подржан је од стране водећих финансијских кругова, тј. од стране Трилатералне комисије, Бидерберг групе и Савета за иностране послове. У литерстури се понегде назива «Вашингтонски концензус», чешће «Нови светски поредак».
http://www.srpskapolitika.com/Izdvajamo/smilja/smilja-1.html
добро знаш колико имам примедби на верско застрањивање ИПХ... али на екуменисте и папске полтроне имам ЈОШ ВИШЕ примедби..........
