Za mene je pojam ega, uveden od Frojda, adekvatniji od duhovnih interpretacija koje ga predstavljaju uzrokom disfunkcionalnosti, neosvešćenosti i zla. Takodje, više se podudara s drevnim religijama i verovanjima od nove, popularne verzije. Neosporno je da u našoj svesti postoje razlike u vidu suprotnih konstruktivnih i destruktivnih nagona, emocija, osećanja i misli. Njihovo različito uskladjivanje i dominacija se odrazi kao drugačija personalnost, karakter i ponašanje.
Dok su neki ljudi plemeniti, empatični, iskreni, pošteni ima i onih koji su bezosećajni, nemoralni, okrutni i zli. Ne ustručavaju se manipulisati, varati i uništiti svakoga ko im stane na put. Masovne ubice pronalaze zadovoljstvo u ubijanju. Poneki u sadističkom iživljavanju i mučenju slabih, nedužnih stvorenja.
Frojd daje fundamentalnije objašnjenje za to id-om. Definisao ga je kao snažan biološki, primitivni nagon u podsvesnom koji je vodjen telesnim potrebama, zadovoljstvima i libidom bez moralnosti. Mada je koristan za telesne funkcije i očuvanje organizma njegovo dejstvo je potencijalno destruktivno usled krajnje individualnosti/sebičnosti, ograničenosti, nerazumnosti i divljaštva.
Ego je svesni, inteligentni deo ličnosti koji sve doživljava, interpretira i donosi odluke o izboru ponašanja i delovanja. Ima veoma važnu funkciju pošto uskladjuje prohteve id-a s moralnim i društveno prihvatljivim normama ponašanja. Jung je, pored podsvesnog i svesnog, ukazao i na postojanje kolektivno nesvesnog. Ono ima karakteristike duhovnog potencijala usled prisustva Sopstva koji objedinjava celu ličnost i omogućava egu pravilan izbor i zdrav, funkcionalan razvoj.
Dakle, ego je samosvesno biće u razvoju i centar svesnog dela ličnosti, ali ne i cele psihe. Centar i svesnog i nesvesnog je Sopstvo/Jastvo. Ono je sama suština svesti ili bitak ega. Ego ga nikada ne može u potpunosti znati, već ga samo delimično spoznaje individuacijom. Mada se ego menja fizičkim i psihičkim rastom ostaje postojan. Uvek imamo isti identitet ili znamo sebe kao sebe. To je neophodno za svesnu funkcionalnost. Ozbiljni mentalni poremećaji i bolesti se javljaju kada dodje do gubitka identiteta kao i podvojene ili višestruke ličnosti sa više identiteta.
Mentalno zdravlje ega je veoma lomno i osetljivo zbog raznih unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka i uticaja. Traumatični dogadjaji menjaju mozak, uzrokuju drugačiju konekciju neurona i preosetljivi nervni sistem, pa se jave disfunkcionalne misli i oteža kontrola emocija. Rana i dugotrajna izloženost okrutnosti, nasilju, nedostatak ljubavi i razumevanja, nepravilno vaspitanje značajno ugrozi razvoj mozga i ega.
Pogotovo kada nagomilane zablude s negativnim iskustvima i osećanjima postanu "druga priroda" koja odvoji od Sopstva ili autentične duhovne suštine. U tom slučaju ego prestaje biti objektivan i ode u krajnji subjektivizam. Ili precenjuje svoju vrednost ili je podcenjuje. Kada se precenjuje postaje arogantan, sebičan, sujetan, ohol itd. Ukoliko se podcenjuje nema lično dostojanstvo. Smatra da je bezvredan, glup, nesposoban, toleriše nedostojan tretman i ostaje u nasilnim vezama.
Jung je naglašavao da individuacija traje čitav život i da nije uvek jednostavna i laka. Osnovni uslov je transformacija nesvesnog u svesno ili rasvetljavanje i razumevanje podsvesnog dela ličnosti, tj. zabluda, kompleksa i potisnutih konflikata preko arhetipova: Senke, Persone, Anime/Animusa i drugih.
Uspešnost toga poduhvata zavisi od konekcije ega sa Sopstvom. Tim konataktom postaje celovit, dopire do mudrosti ili sveobuhvatnog uvida kojim je u stanju da nepristrasno posmatra primitivne, telesne nagone, hedonističke porive, sebične misli i interese zamaskirane samoobmanama i izgovorima da bi izgledali opravdani i prihvatljivi, shvati dejstvo mehanizma samoodbrane i samozaštite koji mu ne dozvoljava da se otkrije iz straha da ne bude povredjen, ismejan i obezvredjen.
Pasivna meditacija, koncentacija na disanje i zaustavljanje mišljenja je korisna kada postoji fizička i psihička napetost i preterana emocionalna uzbudjenost. Pomogne da se opusti telo i umiri um. Ipak, refleksija i kontemplacija koja preispituje uverenja, postavlja teška pitanja i traži iskrene, nepristrasne odgovore je plodonosnija i produktivnija. Medjutim, ne treba misliti o stvarima koje su izvan naše moći i domena uticaja. To vodi u bezizlazni krug mučnih, jalovih misli ili overthinking, negativno utiče na mozak i pogoršava mentalno stanje.
Što se ne može promeniti prihvatiti se i nadje mir u onome što jeste jer uzaludno opiranje nepotrebno produbluje krizu i teškoću. Da bi se sagledalo pravo stanje psihe sve se mora ispoljiti i izneti na videlo. Tek tada se može doneti svesna odluka, odoliti primamljivim, sebičnim strastima, prevazići ih i opredeliti se za plemenito, moralno, pošteno i empatično delovanje.
Ego koji češće bira konstruktivni duhovni potencijal postaje integralniji i mudriji za razliku od ega koji se povodi nepoštenim i nemoralnim užicima. Značajan pomak nastane kada se to shvati i kada se odluči nepokolebljivo slediti duhovna autentičnost. U tome se i sastoji proces osvešćivanja, oplemenjavanja karaktera i očuvanja mentalnog zdravlja. Jer, bez kontakta s duhovnim potencijalom se ne može postići integralnost neophodna za zdrav razvoj ličnosti.
Dok su neki ljudi plemeniti, empatični, iskreni, pošteni ima i onih koji su bezosećajni, nemoralni, okrutni i zli. Ne ustručavaju se manipulisati, varati i uništiti svakoga ko im stane na put. Masovne ubice pronalaze zadovoljstvo u ubijanju. Poneki u sadističkom iživljavanju i mučenju slabih, nedužnih stvorenja.
Frojd daje fundamentalnije objašnjenje za to id-om. Definisao ga je kao snažan biološki, primitivni nagon u podsvesnom koji je vodjen telesnim potrebama, zadovoljstvima i libidom bez moralnosti. Mada je koristan za telesne funkcije i očuvanje organizma njegovo dejstvo je potencijalno destruktivno usled krajnje individualnosti/sebičnosti, ograničenosti, nerazumnosti i divljaštva.
Ego je svesni, inteligentni deo ličnosti koji sve doživljava, interpretira i donosi odluke o izboru ponašanja i delovanja. Ima veoma važnu funkciju pošto uskladjuje prohteve id-a s moralnim i društveno prihvatljivim normama ponašanja. Jung je, pored podsvesnog i svesnog, ukazao i na postojanje kolektivno nesvesnog. Ono ima karakteristike duhovnog potencijala usled prisustva Sopstva koji objedinjava celu ličnost i omogućava egu pravilan izbor i zdrav, funkcionalan razvoj.
Dakle, ego je samosvesno biće u razvoju i centar svesnog dela ličnosti, ali ne i cele psihe. Centar i svesnog i nesvesnog je Sopstvo/Jastvo. Ono je sama suština svesti ili bitak ega. Ego ga nikada ne može u potpunosti znati, već ga samo delimično spoznaje individuacijom. Mada se ego menja fizičkim i psihičkim rastom ostaje postojan. Uvek imamo isti identitet ili znamo sebe kao sebe. To je neophodno za svesnu funkcionalnost. Ozbiljni mentalni poremećaji i bolesti se javljaju kada dodje do gubitka identiteta kao i podvojene ili višestruke ličnosti sa više identiteta.
Mentalno zdravlje ega je veoma lomno i osetljivo zbog raznih unutrašnjih i spoljašnjih pritisaka i uticaja. Traumatični dogadjaji menjaju mozak, uzrokuju drugačiju konekciju neurona i preosetljivi nervni sistem, pa se jave disfunkcionalne misli i oteža kontrola emocija. Rana i dugotrajna izloženost okrutnosti, nasilju, nedostatak ljubavi i razumevanja, nepravilno vaspitanje značajno ugrozi razvoj mozga i ega.
Pogotovo kada nagomilane zablude s negativnim iskustvima i osećanjima postanu "druga priroda" koja odvoji od Sopstva ili autentične duhovne suštine. U tom slučaju ego prestaje biti objektivan i ode u krajnji subjektivizam. Ili precenjuje svoju vrednost ili je podcenjuje. Kada se precenjuje postaje arogantan, sebičan, sujetan, ohol itd. Ukoliko se podcenjuje nema lično dostojanstvo. Smatra da je bezvredan, glup, nesposoban, toleriše nedostojan tretman i ostaje u nasilnim vezama.
Jung je naglašavao da individuacija traje čitav život i da nije uvek jednostavna i laka. Osnovni uslov je transformacija nesvesnog u svesno ili rasvetljavanje i razumevanje podsvesnog dela ličnosti, tj. zabluda, kompleksa i potisnutih konflikata preko arhetipova: Senke, Persone, Anime/Animusa i drugih.
Uspešnost toga poduhvata zavisi od konekcije ega sa Sopstvom. Tim konataktom postaje celovit, dopire do mudrosti ili sveobuhvatnog uvida kojim je u stanju da nepristrasno posmatra primitivne, telesne nagone, hedonističke porive, sebične misli i interese zamaskirane samoobmanama i izgovorima da bi izgledali opravdani i prihvatljivi, shvati dejstvo mehanizma samoodbrane i samozaštite koji mu ne dozvoljava da se otkrije iz straha da ne bude povredjen, ismejan i obezvredjen.
Pasivna meditacija, koncentacija na disanje i zaustavljanje mišljenja je korisna kada postoji fizička i psihička napetost i preterana emocionalna uzbudjenost. Pomogne da se opusti telo i umiri um. Ipak, refleksija i kontemplacija koja preispituje uverenja, postavlja teška pitanja i traži iskrene, nepristrasne odgovore je plodonosnija i produktivnija. Medjutim, ne treba misliti o stvarima koje su izvan naše moći i domena uticaja. To vodi u bezizlazni krug mučnih, jalovih misli ili overthinking, negativno utiče na mozak i pogoršava mentalno stanje.
Što se ne može promeniti prihvatiti se i nadje mir u onome što jeste jer uzaludno opiranje nepotrebno produbluje krizu i teškoću. Da bi se sagledalo pravo stanje psihe sve se mora ispoljiti i izneti na videlo. Tek tada se može doneti svesna odluka, odoliti primamljivim, sebičnim strastima, prevazići ih i opredeliti se za plemenito, moralno, pošteno i empatično delovanje.
Ego koji češće bira konstruktivni duhovni potencijal postaje integralniji i mudriji za razliku od ega koji se povodi nepoštenim i nemoralnim užicima. Značajan pomak nastane kada se to shvati i kada se odluči nepokolebljivo slediti duhovna autentičnost. U tome se i sastoji proces osvešćivanja, oplemenjavanja karaktera i očuvanja mentalnog zdravlja. Jer, bez kontakta s duhovnim potencijalom se ne može postići integralnost neophodna za zdrav razvoj ličnosti.