To je jako ružno.
Inače, više volim da se oslonim na svoje snage. Pomoć tražim kada je baš neophodna i kada realno vidim da to neće opteretiti osobu koju pitam. I pitam osobe za koje znam da se neće libiti da me odbiju ako trenutno ne mogu da mi izađu u susret (jer to je daleko bolja varijanta nego da mi neko na silu čini uslugu, pa mi posle nabija na nos svoju žrtvu).
Imala sam ranije negativna iskustva da mi neko nešto "čini" a da to nisam ni tražila, niti mi je trebalo, pa da posle padne pokušaj prebacivanja, ali tu gledam da odmah stvari postavim na svoje mesto. Ako neko istinski ne oseća potrebu da ti nešto učini, bolje da to ne uradi. Samo tada nema nikakve štete.
A sad i druga strana medalje; dešavalo mi se da kada nekom učinim nešto/pomognem, da ta osoba reaguje drugačije ubuduće nego kako sam mislila da će reagovati, ali ipak je to njeno pravo i uvek polazim od toga da me niko nije terao da to radim/pomažem, pa stoga i nemam pravo ništa da očekujem.
Zato se treba čuvati te "trgovine", tipa "ja ću tebi ovo uraditi, a zauzvrat očekujem to i to". Takav stav nikad
ne izađe na dobro, posebno što ljudi nisu skloni da otvoreno razgovaraju o tome kakva imaju očekivanja i stavove.
, ali i tu postoji granica. Verovatno prilicno visoka, ali kad je dosegnu, ni jedan "omeksivac" vise ne pomaze 
.
) obavezno servirala i recenicu: "Blago tebi kakva si srecnica. Eee da je meni moja svekrva dala ovoliku kucu kao ja tebi kakav bi mi lep zivot bio. Ja sve morala sama." Nije zlonamerna, samo joj je nedostajalo necije hvala u tim godinama klimaksa.
