praznina u duši

Дешавало се.
Приметила сам да је то обично кад нисам задовољна собом...
Као да себи дајем "времена" да се средим да бих могла даље.
 
recimo niko vas ne inspirise da volite, ljubite... jednostavno propustate prilike, praznina! :roll:

da li se to desava vama?

Da, mogu reći da sam u tom periodu gde kao da ne želim da volim i ljubim.
Ne što me neka ne inspiriše, nego što sam se ulenjio.
Provodim dane za računarom, kao pričam sa forumašima ali šta se dešava : Blejim u sobi sam, okružen medj' četiri zida. Nigde živog bića. Nigde devojaka. Samo forumaši i ja. Monitor i mi. Jeste da smo iskreni ili barem delimično iskreni, doživljavamo i zaljubljenost i radost i sreću i tugu, a bogami i mržnju preko elektronskog media ali imati snage i sagledati gde se sve odigrava ta životna scena i reći samom sebi : Alo, budalo, čemu sve ovo, a nigde iz sobe nisi mrdnuo, samo si prdnuo i smrdiš samome sebi.
Ali ne možeš znati kakve si i koje prilike propustio jer nigde nisi i išao, pa ne znaš ko sve postoji u tvom okruženju, koji su to muškarci i devojke koji su mogli biti potencijalne prilike, da ih volimo i ljubimo.
A život je nepredvidiv i svakim danim ti govori da je svaki dan u kom smo, najlepši dan.
Iz perspektive sobe, fotelje, monitora, interneta i Krstarice, život je stvarno nepredvidiv : nema zapleta, nema raspleta, nema nežnih pogleda, nema pogleda uopće, nema osmeha, nema prilaza, nema radosti, a nema ni života.
Da, prazna mi je duša ali ne zbog toga što nema nečega u njoj, već zato što ne dopuštam ( ženi ) da mi se približi i dopuni je. Da zaokruži taj životni ciklus u meni, da bih konačno shvatio šta je ljubav.
 
Da, mogu reći da sam u tom periodu gde kao da ne želim da volim i ljubim.
Ne što me neka ne inspiriše, nego što sam se ulenjio.
Provodim dane za računarom, kao pričam sa forumašima ali šta se dešava : Blejim u sobi sam, okružen medj' četiri zida. Nigde živog bića. Nigde devojaka. Samo forumaši i ja. Monitor i mi. Jeste da smo iskreni ili barem delimično iskreni, doživljavamo i zaljubljenost i radost i sreću i tugu, a bogami i mržnju preko elektronskog media ali imati snage i sagledati gde se sve odigrava ta životna scena i reći samom sebi : Alo, budalo, čemu sve ovo, a nigde iz sobe nisi mrdnuo, samo si prdnuo i smrdiš samome sebi.
Ali ne možeš znati kakve si i koje prilike propustio jer nigde nisi i išao, pa ne znaš ko sve postoji u tvom okruženju, koji su to muškarci i devojke koji su mogli biti potencijalne prilike, da ih volimo i ljubimo.
A život je nepredvidiv i svakim danim ti govori da je svaki dan u kom smo, najlepši dan.
Iz perspektive sobe, fotelje, monitora, interneta i Krstarice, život je stvarno nepredvidiv : nema zapleta, nema raspleta, nema nežnih pogleda, nema pogleda uopće, nema osmeha, nema prilaza, nema radosti, a nema ni života.
Da, prazna mi je duša ali ne zbog toga što nema nečega u njoj, već zato što ne dopuštam ( ženi ) da mi se približi i dopuni je. Da zaokruži taj životni ciklus u meni, da bih konačno shvatio šta je ljubav.

Čoveče,kao da si mi bio u glavi:confused:... sve, ali sve što si rekao- je istina do poslednjeg slova....osim što je razlika kod mene u zadnjem pasusu (umesto žene -muškarac)...i nije me sramota da to priznam javno.....usamljenost je možda problem većine nas, koji se silom prilike srećemo ovde:(.........jedna sigurna luka gde krstarica staje i pokupi nas, da se na kratko provozamo,bezbedno.... bez obaveza....u jedan beg od realnosti:neutral:
 

Back
Top