Не желим темом било кога да вређам, или не дај Боже да имам неке претензије, али мислим да је српски корпус ту у губитку, поготово што су, видели смо то у протеклим ратовима, највећи крвници српског народа били управо они којима није било дозвољено да да буду Срби.
Ово је не само погрешно и изопачено увјерење него и морбидно кроз које се амнестирају крвници над нашим народом а кривица и гријеси пребацзује српском корпусу. Никад ником није било забрањено бити Србином. Никад ником. То што су они који су или чији су преци у једном времену кренули путем конвертитства и расрбљавања, доказивали свој отклон од српства и приврженост новом колективитету, злочињењима над онима који су остали вјерни свом изворипшту, је феномен који смо имали и код других народа и конвертита који би се одродили.
Занима ме у ком смо то тренутку дошли до тога да је Србин = православац и никако другачије.
Никад није то постављено као правило, сад што су околности и процеси такву нужност у неком времену узроковали, други је пар опанака,
Овако ћемо. Људи од памтивијека имају потребу сврставања у колективитете. По етничком, политичком, вјерском, завичајном и ином (културолошком, сталешком итд) основу. Да би неки народ, етницитет дуже кроз историју опстао на неком простору, неиоходно је да има политички ослонац. Политичку творевину, државу, у којој ће бити свој на своме. Ако нема тог политичког ослонца, неопходно је да неко преузме улогу чувара идентитета тог народа. Ако тога нема, тај народ би нестао са историјске позорнице. По колапсу српских земаља у XV вијеку, у временима под страним завојевалима, улогу чувара идентитета српског народа су преузели Српска Црква и светосавље. Да није било тог чувара идентитета, ни Срба данас не би било.
Како кроз даљњу историју, слично је и кроз ближу, у XIX, XX вијеку и данас. На простору поново успостављених српских држава, Срби су сви који се тако осјећају, било које вјере били, или били атеисти, агностици или шта год. На простору мимо српских држава, посебно овог говорног подручја, СПЦ је једини браник у процесу расрбљавања. И данас посебно у Хрватсакој а све више и у Црној Гори. И то је тако.
Кроз објаву сам покушао објаснити како иду ти процеси. Како ће ко схватити, а није реално да они плићег ума који су забраздили у аутошовинизму разумију те стваери, није до мене.