Pravoslavni pogled na Ljubav i strast

[Сале]

Ljubav kada se daješ drugom, strast je lično zadovoljstvo.

Aristotel je dao definiciju ljubavi: "kada drugome želimo dobro".
Da li se Pravoslavlje slaže sa Aristotelom?
Strast je veoma snažna emocija prema nekom ili nečemu.
Kako to spajamo u jedno ako su dva suprotna osećaja.
Protojerej Maksim Kozlov kaže i ovo:
Љубав се може показати као трагедија, људска унутрашња драма у случају неузвраћености или у случају страшне болести вољенога, а страст - то је несрећа коју особа доноси у животе других, од које посебно страда тај други, а и он сам у извесној мери.

Po njemu ispada da je i ljubav sebična.

Šta kaže Pravoslavlje, a šta kažete Vi?

 

[Jasna]

U knjizi ''Ljubav sve pobeđuje'', otac Tadej kaže

Poručite svojim čitaocima i svima ostalima, da budu dobri radi
svoga dobra. Da se bave mirnim, tihim mislima. Ako je domaćin
opterećen mislima, ni malo dete neće imati mira ni spokoja od
njih. Gospod se trudi. Neće nas ostaviti ni gladne, ni žedne,
ni gole, ni bose. Jel tako? Zato se i treba potruditi. Mirne misli,
pune dobrote i ljubavi. MI smo neverovatno precizan misleni
aparat, čoveče. Nače misli zbog toga utiču ne samo na
nervni sistem razumnih bića, već i na životinjski i biljni svet.
Svi od nas očekuju pažnju i ljubav. A to je najmanje, to delo,
jer ne shvatamo da su naše misli ogromna snaga. Samo malo
pribranosti treba da bi video da li ti bližnji upućuje misli pune
dobrote i ljubavi ili one druge. Zato treba biti u molitvi

 

[hm337]

Ljubav kada se daješ drugom, strast je lično zadovoljstvo.

Aristotel je dao definiciju ljubavi: "kada drugome želimo dobro".
Da li se Pravoslavlje slaže sa Aristotelom?
Strast je veoma snažna emocija prema nekom ili nečemu.
Kako to spajamo u jedno ako su dva suprotna osećaja.
Protojerej Maksim Kozlov kaže i ovo:
Љубав се може показати као трагедија, људска унутрашња драма у случају неузвраћености или у случају страшне болести вољенога, а страст - то је несрећа коју особа доноси у животе других, од које посебно страда тај други, а и он сам у извесној мери.

Po njemu ispada da je i ljubav sebična.

Šta kaže Pravoslavlje, a šta kažete Vi?

strast u Pravoslavlju ima negativnu konotaciju. S razlogom. Kada nešto radiš iz strasti, to je ego opsesija nekim ili nečim a ne ljubav. Strast je nešto čime kupuješ svoju vrednost. Umesto strasti treba da te vodi viša svrha u smislu da time što radiš želiš da pomogneš nekome osim sebi. Svrha je izraz ljubavi. Strast je izraz egoizma. Ima puno hrišćana naročito ovih iz novokomponovanih ogranaka koje za hrišćanstvo vezuje strast a ne ljubav. Ne razlikuju jedno od drugog.

 

[Antihejter]

Ljubav kada se daješ drugom, strast je lično zadovoljstvo.

Da.

Aristotel je dao definiciju ljubavi: "kada drugome želimo dobro".

Odlično zapazio.

Da li se Pravoslavlje slaže sa Aristotelom?
Strast je veoma snažna emocija prema nekom ili nečemu.
Kako to spajamo u jedno ako su dva suprotna osećaja.
Protojerej Maksim Kozlov kaže i ovo:
Љубав се може показати као трагедија, људска унутрашња драма у случају неузвраћености или у случају страшне болести вољенога, а страст - то је несрећа коју особа доноси у животе других, од које посебно страда тај други, а и он сам у извесној мери.

Po njemu ispada da je i ljubav sebična.

Šta kaže Pravoslavlje, a šta kažete Vi?

Konačno da i ovo neko kaže, i to direktno. Ja sam u rl milion puta rekao da ta famozna "ljubav" uopšte nije pozitivna energija, nije pozitivna emocija, pričao sam i pričao ali niko se nije složio.

Čak i ljubav roditelja je prepuna uslova.

(Nastaviću).

 

[Antihejter]

Nekada jednostavno reči nisu dovoljne ili nema dovoljno termina za određene stvari pa ispadnu sinonimi iako nisu.

Svi će reći da postoje različite vrste ljubavi, prema baki i deki, prema dečku/devojci, prema roditeljima, prema prijateljima itd.
Ali ja mislim da većina ljudi kada čuje reč "ljubav" momentalno zamisli ljubavni par.

Znači da nam, kao prvo, treba nov termin.Teško je govoriti o ovoj temi jer bi svaki put trebalo da naglašavamo na koju ljubav od svih "vrsta" mislimo.
Nisu nam još jasne ni ove "zemaljske" a kamoli kako Bog vidi ljubav prema svojoj deci.

(Neki ljudi još mešaju strast sa ljubavi između dvoje ljudi, čak zapovest "Ne čini preljubu" se odnosi više na "smiri strasti, nayebaćeš" nego na ljubav sa komšijinom ženom).

Protojerej je u pravu, "ljubav" u najširem smislu te reči se može pokazati kao tragedija a reč "strast" me podseća u ovom trenutku na strastvene kockare, koji od svojih strasti stradaju kad-tad.

 

[Сале]

o braku

СВ. ТАЈНА БРАКА​

Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.
Љубав подразумева жртву, ако тога нема, распашће се заједница. У јеванђељској причи о свадби у Кани Галилејској, која се и чита током венчања, Исус Христос први пут открива себе, открива да није обичан човек. Дакле, на свадби се први пут открива људима и твори своје прво чудо, тиме показује који значај придаје браку. Он ту претвара воду у вино. Вода је симбол пролазног, променљивог, а вино трајног, вечног. То је, уједно, и мисија брака.

https://www.vasilijeostroski.com/св-тајна-брака/

 

[Antihejter]

Dobro, štaviše idealno bi bilo.
Samo bih "ljubav zahteva žrtvu" promenio u "ljubav zahteva kompromis".

(Kompromis je takođe žrtva na neki način ali prosto reč "žrtva" nekako ne ide uz "ljubav").

 

[Сале]

Dobro, štaviše idealno bi bilo.
Samo bih "ljubav zahteva žrtvu" promenio u "ljubav zahteva kompromis".

(Kompromis je takođe žrtva na neki način ali prosto reč "žrtva" nekako ne ide uz "ljubav").

žrtva ne u smislu "sečem vene, utovarim ti ugalj pa me sve živo boli..." već žrtva što više sebi nisi centar. ta neka duhovna ljubav se pokazuje u nekim sitnicama koje čak ni ne registrujemo. a tu su gordost, ponos, egoizam kojima nije mesto u ljubavi.
možda je crkva i u pravu da tom ljubavlju vežbamo ljubav prema bogu u hrišćanskom smislu.

 

[ISTRAZIVAC9]

Ljubav kada se daješ drugom, strast je lično zadovoljstvo.

Aristotel je dao definiciju ljubavi: "kada drugome želimo dobro".
Da li se Pravoslavlje slaže sa Aristotelom?
Strast je veoma snažna emocija prema nekom ili nečemu.
Kako to spajamo u jedno ako su dva suprotna osećaja.
Protojerej Maksim Kozlov kaže i ovo:
Љубав се може показати као трагедија, људска унутрашња драма у случају неузвраћености или у случају страшне болести вољенога, а страст - то је несрећа коју особа доноси у животе других, од које посебно страда тај други, а и он сам у извесној мери.

Po njemu ispada da je i ljubav sebična.

Šta kaže Pravoslavlje, a šta kažete Vi?

Aristotel ucenik Platona je rodjen u 4 veku pre Hrista,a Judejska religija je starija od njega i tvrdi da ako sebi zelimo dobro treba i drugima da zelimo dobro.
Postoje 3 vrste ljubavi: Agape, Eros i Filia a to je ljubav blema drugima. Mrznja je strast koja unistava ljubav. Hriscanstvo uopsteno zastupa sve 3 ljubavi.
Ako je ljubav sebicna to spada u narcisoidnost i egoizam.

 

[ISTRAZIVAC9]

U knjizi ''Ljubav sve pobeđuje'', otac Tadej kaže

Poručite svojim čitaocima i svima ostalima, da budu dobri radi
svoga dobra. Da se bave mirnim, tihim mislima. Ako je domaćin
opterećen mislima, ni malo dete neće imati mira ni spokoja od
njih. Gospod se trudi. Neće nas ostaviti ni gladne, ni žedne,
ni gole, ni bose. Jel tako? Zato se i treba potruditi. Mirne misli,
pune dobrote i ljubavi. MI smo neverovatno precizan misleni
aparat, čoveče. Nače misli zbog toga utiču ne samo na
nervni sistem razumnih bića, već i na životinjski i biljni svet.
Svi od nas očekuju pažnju i ljubav. A to je najmanje, to delo,
jer ne shvatamo da su naše misli ogromna snaga. Samo malo
pribranosti treba da bi video da li ti bližnji upućuje misli pune
dobrote i ljubavi ili one druge. Zato treba biti u molitvi

I sta su tebi pomogle misli u zivotu, s obzirom da tvrdis da imaju ogromnu snagu,

 

[ISTRAZIVAC9]

strast u Pravoslavlju ima negativnu konotaciju. S razlogom. Kada nešto radiš iz strasti, to je ego opsesija nekim ili nečim a ne ljubav. Strast je nešto čime kupuješ svoju vrednost. Umesto strasti treba da te vodi viša svrha u smislu da time što radiš želiš da pomogneš nekome osim sebi. Svrha je izraz ljubavi. Strast je izraz egoizma. Ima puno hrišćana naročito ovih iz novokomponovanih ogranaka koje za hrišćanstvo vezuje strast a ne ljubav. Ne razlikuju jedno od drugog.

Otkada to u hriscanstvu ima novokompovani ogranci,

 

[deda tripko]

svaka religija koja ogranicava coveka na jednu zenu je bolest

 

[ISTRAZIVAC9]

Dobro, štaviše idealno bi bilo.
Samo bih "ljubav zahteva žrtvu" promenio u "ljubav zahteva kompromis".

(Kompromis je takođe žrtva na neki način ali prosto reč "žrtva" nekako ne ide uz "ljubav").

O kojoj vrsti ljubavi pises,

 

[ISTRAZIVAC9]

o braku

СВ. ТАЈНА БРАКА​

Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.
Љубав подразумева жртву, ако тога нема, распашће се заједница. У јеванђељској причи о свадби у Кани Галилејској, која се и чита током венчања, Исус Христос први пут открива себе, открива да није обичан човек. Дакле, на свадби се први пут открива људима и твори своје прво чудо, тиме показује који значај придаје браку. Он ту претвара воду у вино. Вода је симбол пролазног, променљивог, а вино трајног, вечног. То је, уједно, и мисија брака.

https://www.vasilijeostroski.com/св-тајна-брака/

A u koje cudo spada kada Hrist je nahranio hiljade ljudi ribom i hlebom,

 

[ISTRAZIVAC9]

Nekada jednostavno reči nisu dovoljne ili nema dovoljno termina za određene stvari pa ispadnu sinonimi iako nisu.

Svi će reći da postoje različite vrste ljubavi, prema baki i deki, prema dečku/devojci, prema roditeljima, prema prijateljima itd.
Ali ja mislim da većina ljudi kada čuje reč "ljubav" momentalno zamisli ljubavni par.

Znači da nam, kao prvo, treba nov termin.Teško je govoriti o ovoj temi jer bi svaki put trebalo da naglašavamo na koju ljubav od svih "vrsta" mislimo.
Nisu nam još jasne ni ove "zemaljske" a kamoli kako Bog vidi ljubav prema svojoj deci.

(Neki ljudi još mešaju strast sa ljubavi između dvoje ljudi, čak zapovest "Ne čini preljubu" se odnosi više na "smiri strasti, nayebaćeš" nego na ljubav sa komšijinom ženom).

Protojerej je u pravu, "ljubav" u najširem smislu te reči se može pokazati kao tragedija a reč "strast" me podseća u ovom trenutku na strastvene kockare, koji od svojih strasti stradaju kad-tad.

Strasti ima u razlicitim zanrovima,

 

[Jasna]

I sta su tebi pomogle misli u zivotu, s obzirom da tvrdis da imaju ogromnu snagu,

Citirala sam oca Tadeja, ako nisi primetio.
Dalje, poenta nije u tome da ti misli pomognu, nego da ne dozvoliš
da ti odmognu.

 

[RIA77]

Citirala sam oca Tadeja, ako nisi primetio.
Dalje, poenta nije u tome da ti misli pomognu, nego da ne dozvoliš
da ti odmognu.

За оца Тадеја се много ствари подразумева - молитва, пост, причешће, Литургија, тако да само мисли у целој причи су део једног великог мозаика.

 

[Jasna]

За оца Тадеја се много ствари подразумева - молитва, пост, причешће, Литургија, тако да само мисли у целој причи су део једног великог мозаика.

Pa jel se ljudi pitaju nekada kako da dođu do toga o čemu on priča?
Eto, čuju savet, probaju i vide da ne mogu da ga primene. Jel onda
kažu da on priča o nečem što je nemoguće ili traže način?

 

[RIA77]

Pa jel se ljudi pitaju nekada kako da dođu do toga o čemu on priča?
Eto, čuju savet, probaju i vide da ne mogu da ga primene. Jel onda
kažu da on priča o nečem što je nemoguće ili traže način?

Узели су само парче слагалице, не може то да делује као аутотренинг или нека модерна техника за самопомоћ. Промена мисли не функционише без осталих ствари.

 

[Сале]

A u koje cudo spada kada Hrist je nahranio hiljade ljudi ribom i hlebom,

Пет хлебова​

‘‘А они му рекоше: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.’‘ (Мт. 14,17)
У Недељу осму по Духовима, Црква нам благовести јеванђелску приповест о Христовом чуду умножења хлебова и риба, хране којом се нахранило преко пет хиљада људи. Ова прича, у низу Господњих чуда и догађаја, наизглед има своје једноставно значење – Христос је нахранио гладне људе. Међутим, од најранијих времена Цркве, овај догађај је тумачен и протумачен у свом најдубљем смислу и символици.
У време настајања и прогона, када је Црква своју веру и учење изражавала простим и знаковним приказима, један од најранијих символа Евхаристије и Хришћанства уопште, била је слика пет малих хлебова покрај две рибе. Овај приказ из 2. века и данас можемо да видимо у римским катакомбама. Овим символима није изражаван само конкретни догађај умножења хлебова из Матејевог Јеванђеља, већ сам центар и срце живота првих Хришћана, а то је Литургија тј. Евхаристија. Оваквим тумачењем једног конкретног Христовог чуда, даје му алегоријски смисао и говори нам о евхаристијском смислу самог догађаја али и најаву настанка и пројаве Цркве кроз литургијско сабрање и ломљење хлеба као саме Евхаристије. Јасније јевађелске слике Тајне вечере у Сионској горници и евхаристијски догађај из Емауса након Васкрсења, са Луком и Клеопом, само потврђују смисао Христовог умножења хлебова. И овом приликом, као и у друге две касније, Христос благосиља хлеб, ломи га и даје ученицима, а они гладном народу.
На тај начин, ова прича не говори о пуком физичком и телесном храњењу оних који су гладни стомаком. Већ храњењу оних који су дошли да се исцељују и слушају Христову проповед, гадних и жедних Живога Бога. Гладних и жедних вечног живота. Из тог разлога, хлеб и рибе, као символи самога Христа, јесу Евхаристија у пуном смислу. У литургијском развитку касније Цркве, исти јеванђелски смисао имају и просфоре које се приносе током проскомидије на Литургији.
Христос – Хлеб Живота, је храна непресушна, Који Даје и Који се Раздаје, за живот света и спасење свих и свега.
Протонамесник Александар Вучај
https://crkvauobrenovcu.rs/Misija/pet-hlebova-2018

 

[Jasna]

Узели су само парче слагалице, не може то да делује као аутотренинг или нека модерна техника за самопомоћ. Промена мисли не функционише без осталих ствари.

Ne znam zbog čega ponavljaš jedno te isto. Ni moderna tehnika za
samopomoć neće delovati, kao što ni njegovi saveti ne mogu da
se primene, ili mogu tek ponekad u nekim retkim situacijama.
Pa sad ti možeš da se sabereš i objasniš ostalo, a i ne moraš.
Možeš na primer i samo da osuđuješ. Šta biraš? Imaš li mogućnost
da izabereš?

 

[RIA77]

Ne znam zbog čega ponavljaš jedno te isto.

Зато што имамо другачије мишљење, исто као што и ти понављаш једно исто, не видим ту никакав проблем.
Ниси одговорила на питање, како побољшање мисли може да функционише без Литургије, молитве, поста и причешћа ?

 

[Jasna]

Зато што имамо другачије мишљење, исто као што и ти понављаш једно исто, не видим ту никакав проблем.
Ниси одговорила на питање, како побољшање мисли може да функционише без Литургије, молитве, поста и причешћа ?

Znači biraš da se raspravljaš.

Tema je pravoslavlje, pa ja moje načine neću ovde da objašnjavam,
nego očekujem da ti malo detaljni je to objasniš od običnog nabrajanja.
To je sve.

Nemamo drugačije mišljenje. Uopšte nisam rekla to što mi ti učitavaš.
I sada kada vidiš da iz tebe predrasude govore i da zapravo zamišljaš
da sam ja rekla nešto oko čega bi ti mogao da se raspravljaš, šta
radiš? Šta dalje biraš?

 

[ISTRAZIVAC9]

Пет хлебова​

‘‘А они му рекоше: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.’‘ (Мт. 14,17)
У Недељу осму по Духовима, Црква нам благовести јеванђелску приповест о Христовом чуду умножења хлебова и риба, хране којом се нахранило преко пет хиљада људи. Ова прича, у низу Господњих чуда и догађаја, наизглед има своје једноставно значење – Христос је нахранио гладне људе. Међутим, од најранијих времена Цркве, овај догађај је тумачен и протумачен у свом најдубљем смислу и символици.
У време настајања и прогона, када је Црква своју веру и учење изражавала простим и знаковним приказима, један од најранијих символа Евхаристије и Хришћанства уопште, била је слика пет малих хлебова покрај две рибе. Овај приказ из 2. века и данас можемо да видимо у римским катакомбама. Овим символима није изражаван само конкретни догађај умножења хлебова из Матејевог Јеванђеља, већ сам центар и срце живота првих Хришћана, а то је Литургија тј. Евхаристија. Оваквим тумачењем једног конкретног Христовог чуда, даје му алегоријски смисао и говори нам о евхаристијском смислу самог догађаја али и најаву настанка и пројаве Цркве кроз литургијско сабрање и ломљење хлеба као саме Евхаристије. Јасније јевађелске слике Тајне вечере у Сионској горници и евхаристијски догађај из Емауса након Васкрсења, са Луком и Клеопом, само потврђују смисао Христовог умножења хлебова. И овом приликом, као и у друге две касније, Христос благосиља хлеб, ломи га и даје ученицима, а они гладном народу.
На тај начин, ова прича не говори о пуком физичком и телесном храњењу оних који су гладни стомаком. Већ храњењу оних који су дошли да се исцељују и слушају Христову проповед, гадних и жедних Живога Бога. Гладних и жедних вечног живота. Из тог разлога, хлеб и рибе, као символи самога Христа, јесу Евхаристија у пуном смислу. У литургијском развитку касније Цркве, исти јеванђелски смисао имају и просфоре које се приносе током проскомидије на Литургији.
Христос – Хлеб Живота, је храна непресушна, Који Даје и Који се Раздаје, за живот света и спасење свих и свега.
Протонамесник Александар Вучај
https://crkvauobrenovcu.rs/Misija/pet-hlebova-2018

Znaci za tebe je biblijski tekst alegorija ,

 

[ISTRAZIVAC9]

Citirala sam oca Tadeja, ako nisi primetio.
Dalje, poenta nije u tome da ti misli pomognu, nego da ne dozvoliš
da ti odmognu.

PODsvest, Svest i NADsvest, rastumaci sebi ovo !