Pravoslavne svetinje u Dalmaciji

[ZabranjeniLegenda]

врло сам свестан како је настало и даље се развијало словенско писмо. но, како је теби на тим латинским штакама, мучениче?

Meni je super, mi Crnogorci pripadamo latinskom svijetu i latinskoj krvi, Eviva

 

[Boris T]

Kakva duhovna kolijevka - svijestan li si da cirilica potice iz Grcke od Grka?

Ако од Словена одузмете религију и писмо, који несумњиво имају грчке корене, њихова једина колевка остаје она коју описује Јорданес: "Словени немају градова, него живе у мочварама и шумама."

 

[Statler and Waldorf]

Meni je super, mi Crnogorci pripadamo latinskom svijetu i latinskoj krvi, Eviva

види јуначину како побеже у множину "ми".. и то на штакама пази да се не сломиш ђе.

 

[ZabranjeniLegenda]

Ако од Словена одузмете религију и писмо, који несумњиво имају грчке корене, њихова једина колевка остаје она коју описује Јорданес: "Словени нису имали градове, него су живели у мочварама и шумама"

Tako je. Ja to nonstop odje govorim - Slovenska kolijevka je mocvara Pripjat. To je narod koji iskonski zna da pliva u rijekama i da dise na trskama. Najdrevniji slovenski obicaj.

види јуначину како побеже у множину "ми".. и то на штакама пази да се не сломиш ђе.

Mi Crnogorci nikad nijesmo bili Sloveni, to su tvrdili svi crnogorski glavari kao i moderna genetika.

 

[Statler and Waldorf]

Ако од Словена одузмете религију и писмо, који несумњиво имају грчке корене, њихова једина колевка остаје она коју описује Јорданес: "Словени немају градова, него живе у мочварама и шумама."

овај "јунак" не мрда из своје мочваре, као крме из каљуге, да парафразирам великог Пјесника.

 

[Ebisclaus]

Možeš li nam objasniti etimologiju imena Lovro/e?
Hvala unaprijed.

Možeš li nam objasniti kako su Srbende od LAVRENTIJA Lovriće napravili? Hvala unaprijed?

 

[Statler and Waldorf]

Mi Crnogorci nikad nijesmo bili Sloveni, to su tvrdili svi crnogorski glavari kao i moderna genetika.

камо среће да ти познајеш латински језик, било би овде неке користи од тебе.

 

[Amelica]

Možeš li nam objasniti kako su Srbende od LAVRENTIJA Lovriće napravili? Hvala unaprijed?

Na pitanje nebi trebalo odgovarati pitanjem.
Tvoja teza je da Lovre ne može nikako biti srpsko ime.
Mene zanima zašto, dakle koja mu je etimologija i što je najbitnije, nisam se pozivao ni na kakvog Lavrentija.
Dakle, ukoliko znaš nešto više o imenu Lovro, ne bi bilo loše da to sa nama podijelis.

 

[Mrkalj]

Živko Trifunović Da, da. Od Lavrentija ste napravili srpsko prezime Lovrić

Ajde ovo Antonije možda i nekako jer je zaista bilo zastupljeno među Srbima. Ali toliko Antića danas? Teško teško s obzirom da ima i Antonijevića masa.

Ali ovo Lavrentije-Lovrić....hit

Ne samo Antića - izguglaj Antović, Antin, Antonijević, Antić, Antonić, Antonović, Andonov, Andonovski, Andonoski.

Lovr- su uglavnom katolici. Ali, opet, Martinovići i Mandići - nisu.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

а словенска писменост? мало ли је.

Ma nije se to odnosilo na ništa, nego ovo o čemu pričamo.

Iznervira me čovek, ali nisam nastavio jer videh da je po 347. put otišao put banovine.

 

[MOST6]

Manastir Krka: Ukras i ponos pravoslavne Dalmacije​

Dalmacija je drevna apostolska zemlja, a u njoj je, prema neupitnim svedočanstvima, istinu Jevanđelja Hristovog proneo apostol Pavle, a kasnije i sveti apostoli Tit i Ermije. Upravo na tim temeljima učvrstila se vera hrišćanska u Dalmaciji, rasla i uzrastala, a nad tim mestima ranohrišćanskih molitvenih mesta ili katakombi nicale su srednjovekovne svetinje, među njima i manastir Krka.
Pogledajte prilog 1583945
ako je crkva u Dalmaciji još od apostolskih vremena, Eparhija dalmatinska je znatno mlađeg datuma. Središte duhovnog života Dalmacije je manastir Krka sagrađen 1345. godine, trudom i ljubavlju Jelene Šubić, sestre cara Dušana. Iz 14. veka su i manastiri Krupa i Dragović.

Manastir Krka smešten je tri i po kilometra istočno od Kistanja, u kanjonu reke Krke, nazvan po reci koja pored njega protiče. Ovaj drevni manastir podigla je srpska princeza Jelena, sestra cara Dušana, udata za hrvatskog kneza Mladena II Šubića, posvetivši ga Sv. Arhanđelu Mihailu. Bilo je to 1350. godine.

Predanje kaže da su manastir na današnjem mestu osnovali monasi prispeli iz Svete zemlje i to iz manastira Sv. arhistratiga Mihaila, kojeg je tamo podigao kralj Milutin. Njih je na to nagovorio ispovednik princeze Jelene, monah Ruvim.

Manastir Krka, kao i većina pravoslavnih svetinja, bio je izložen stradanju, pokazujući time nepokolebivost istinskog puta pravoslavne crkve, saglasno rečima Hristovim, upućenih hrišćanima svih vremena: „Mene su gonili i vas će goniti“.

Odgovor na pitanje zašto je baš na tom mestu podignut ovaj pravoslavni svetoarhangelski manastir možemo potražiti i u tvrdnji starog istoričara Lucijusa koji govori o propovedima apostola Pavla Dalmatincima u prostoru oko reke Krke. Blizina rimskog vojničkog grada Burnuma i katakombe ispod samog manastira osnažuju tu tvrdnju i navode na zaključak da su osnivači Manastira znali za to pa da su upravo tu i ustanovili ovu svetinju.

Krka je bio i ostao duhovni centar pravoslavnih Srba​

Pedesetak godina kasnije, 1402. godine, kako stoji u zapisu iznad ulaza, manastir je dograđen. Od vremena osnivanja pa do našeg vremena manastir Krka je bio i ostao duhovni centar pravoslavnih dalmatinskih Srba, a i šire. Isto tako nije prestao biti molitveno mesto i jednom broju katolika Hrvata. On je živo svedočanstvo o duhovnom jedinstvu Srba.

Dabrobosanski mitropoliti, kao što su Gavrilo 1578. i kasnije Aksentije i Teodor, administrirali su nad manastirom Krkom. U 17. i 18. veku to su činili i neki crnogorski arhijereji, kao npr. sv. Petar Cetinski, ili mitropolit Sava Petrović. Po blagoslovu patrijarha Pajsija Janjevca i mitropolita Dabrobosanskog Teodora, pri manastiru Krki je 1615. osnovano bogoslovsko učilište. Ono je radilo do 1647. kada su učenici i njihovi nastavnici monasi pred turskom najezdom morali pobeći najvećim delom u Zadar, a jednim delom u Sremske Karlovce. Tamo je kasnije jedan izbegli monah uvezivao knjige, ne bez umetničkog dara i iskustva, očito donesenog iz manastira Krke.
Manastirska bratija se vratila u manastir 1650. godine, a bogoslovija je ponovo otvorena tek 1964. godine.

Posle Karlovačkog mira iz 1699. namesnik Filadelfijskog episkopa, pod čijom je jurisdikcijom bila pravoslavna crkva u Dalmaciji, postao je Nikodim Busović. On je imao iskušenja sa unijom, odolio joj je pa je bio gonjen. Posle izbeglištva i boravka na Svetoj Gori i Palestini, nastanio se u manastiru Krki i tu je po upokojenju bio sahranjen 1707. godine.

Brojni krčki arhimandriti bili su namesnici nadležnih episkopa, što je manastir Krku činilo i formalnim duhovnim sedištem pravoslavnih Dalmatinaca. Da pomenemo samo neke: Nikanor Rajević, Nikanor Bogunović kojima svakako treba pribrojiti potonje nastojatelje krčkog manastira Georgija Miljevića, Makarija Krnetu, Vikentija Kneževića, Jeroteja Kovačevića, Amvrosija Kolundžića i brojne druge.

Ikonostas u manastirskom hramu potiče iz sedamnaestog veka.

Bogata manastirska riznica​

Manastir Krka odavno i nadaleko je poznat po izuzetno bogatoj manastirskoj riznici, ali njeni eksponati, ili bar veći deo njih, danas su izmešteni van manastira zbog dešavanja proteklih decenija.

Manastir Krka broji duge vekove i njihovim tokom se bogatila njegova riznica, pa su u nju prispevale brojne dragocenosti neprocenjive vrednosti ne samo iz srpskih krajeva nego i iz Jerusalima, Svete Gore, Venecije i carske Rusije.

Pomenimo samo epitrahilj sv. Save i Oktoih Božidara Vukovića. Tu su i knjige Vuka Stefanovića Karadžića i Dositeja Obradovića na kojima su oni, kao autori, ispisali svoju posvetu manastiru Krki. Ovome svakako treba pribrojiti i paterik iz 1346. nazvan „bugarski“ na čijim koricama piše: „Sija Knjiga manastira Vilendara“.

U manastirskoj crkvi se čuvaju čestice nekolicine svetiteljskih moštiju kao što su sv. Trifuna, sv. Nikole, sv. Antipe, sv. Haralampija, sv. Vlasija i drugih. Brojna su imena srpskih velikana koji su posećivali manastir Krku ili bili u čvrstoj vezi s njim. Uz Dositeja Obradovića i Gerasima Zelića bili su to Simo Matavulj, Nikola Tesla, Mirko Korolija, Miloš Crnjanski, Vladan Desnica i drugi. Pri samom kraju 20. veka u manastiru je radila i likovna kolonija, gde su svoj stvaralački trag ostavili brojni srpski umetnici.

Manastir Krka stradao nekoliko puta​

Manastir Krka stradao je i u poslednjem ratu. Po ko zna koji put, u istoriji Krke, ali i celokupne pravoslavne Dalmacije, nastupio je period obnove. Uporedo sa obnovom manastirskog hrama i manastirskih konaka, valjalo je obnoviti i rad Bogoslovije „Sveta Tri Jerarha“, bez koje je život manastira, u poslednja četiri veka, nezamisliv.

U toku poslednjeg rata 1991.-1995. tj. odmah iza njega, manastir je poharan, ali ne bitnije, jer su ga hrvatske vlasti zaštitile od vandalizma. Bio je zapustio od 1995. do 1998. godine. Bogoslovija koja je postojala pri njemu od 1964. premeštena je najpre na Divčibare, a potom u Srbinje, nekadašnju Foču.

Obnovljena je nastojanjem episkopa Dalmatinskog Fotija 2001. godine. Inače u zapusteli manastir Krku krajem 1998. najpre je došao mladi monah Gerasim, postrižnik ovog manastira, a potom i otac Dositej kao i otac Mihailo. Sa njima je manastir propojao i postao opet kao što je bio kroz vekove duhovno središte pravoslavnih Dalmatinaca.

Manastir Krka, u svojoj gotovo sedmovekovnoj istoriji, bio je rasadnik mnogobrojnih sveštenika, učitelja, monaha, igumana i episkopa, ali i sabiralište vernog naroda, njegov oslonac i utočište čak i u najtežim vremenima.

Manastir Krka i dalje će nastaviti svoju duhovnu misiju, svedočeći Jevanđelje Hristovo, bratsku ljubav, ali i nacionalni identitet, čuvajući svoju prebogatu istoriju. Krka je bila i ostala simbol pravoslavnih u Dalmaciji, mesto sabiranja, ali i crkvene prosvete. Sve dok bude Krke, a biće je, preostali dalmatinski Srbi imaće štit i ponos, nadu i utočište, kome da pođu i ko da ih dočeka, jer Krka je bila i ostala, mesto sveto, mesto tiho, ukras i ponos pravoslavne Dalmacije.

Srbi/HR

​

Priča o tome da je manastir Krku utemeljila srpska princeza Jelena, supruga hrvatskog kneza Mladena III. (a ne Mladena II.!) Bribirskog iz roda Šubića je upravo to, samo priča. Ne postoje povijesni izvori i potvrde o tome da je manastir zaista tada bio utemeljen. Postoji samo dvojbena predaja o utemeljenju. Arheološki nalazi sugeriraju da je manastir utemeljen cijelo stoljeće kasnije.

Znam da je citat, ali ti epiteti o "pravoslavnoj" Dalmaciji su smiješni. Pravoslavci u Dalmaciji su bili manjina, u postotku nisu nikada činili više od 15-20% od ukupnog broja stanovnika. Religijski karakter Dalmacije je većinski i izrazito katolički pa bi prije pristajao epitet - Katolička Dalmacija, samo nitko s druge strane nije toliko iskompleksiran da ga koristi.

 

[MOST6]

"U 14. Veku srpski narod gradi svoja kulturna, istorijska i duhovna zdanja na prostoru Dalmacije, manastire Krupu, Krku i Dragović."

Ovo je naravno laž. Ne postoji apsolutno ništa što bi potvrdilo gradnju pravoslavnih manastira Krka, Krupa, Dragović u 14. stoljeću osim usmene predaje i falsificirane povijesti poznatog falsifikatora Nikodima Milaša. Dakle klasična izmišljotina.

Ovo je točno. Svi ti "napjevi" o osnivanju manastira su utemeljeni isključivo u predaji.

 

[Statler and Waldorf]

тема је добро постављена, али је одмах и сасвим погрешно развијана кроз схватање да је православље у Доњој Далмацији везано искључиво за присуство Срба на том простору, што није тачно.

ако (у контексту Илирика) православно хришћанство схватимо у светлу верског учења и богослужбене праксе која је Словенима предата кроз мисију Ћирила и Методија и њихових ученика (источни обред, богослужење на словенском језику, исповедање вере утврђене догматима 7 васељенски сабора), онда је православље на простору Доње и Горње Далмације присутно већ од краја 9. века.

 

[Statler and Waldorf]

колико је био дуготрајан и жилав отпор православних становника Доње Далмације наметању римског модела црквеног обреда и латинског богослужења, као и канонских прописа Западне Цркве, види се из оног што нам је као сведочанство оставио Тома Архиђакон, у делу где описује прогон припадника "Методијеве јереси" (средина 11. столећа).

 

[Statler and Waldorf]

овде бискуп Миле Боговић тврди:
1. да су Хрвати примили хришћанство преко Бизанта
2. да су пре 11. столећа Хрвати били хришћани источног обреда
3. да су тад (почев од 11. столећа) под притисцима Рима Хрвати накнадно преведени на западно кршћанство.

шта имају на то рећи колеге
@MOST6 @Ebisclaus

 

[Q. in perpetuum hibernum]

овде бискуп Миле Боговић тврди:
1. да су Хрвати примили хришћанство преко Бизанта
2. да су пре 11. столећа Хрвати били хришћани источног обреда
3. да су тад (почев од 11. столећа) под притисцима Рима Хрвати накнадно преведени на западно кршћанство.

шта имају на то рећи колеге
@MOST6 @Ebisclaus

Pa je li pogrešio.

 

[Statler and Waldorf]

бискуп Боговић дословно тврди да су Хрвати покатоличени. каже да је Рим био принуђен да направи јединствен уступак у повести Западне Цркве- да прихвати словенски језик и писмо у богослужењу, а да Хрвати заузврат пређу на западни обред. иначе би, каже бискуп, сви Хрвати огрезли у православље. ауууу

 

[Statler and Waldorf]

Pa je li pogrešio.

не знам.. чекам да се огласе колеге које сам позвао да дају суд о изјави свог уваженог бискупа.

 

[Amelica]

Biskup Lemi razotkrio hrvatske mitove.
Mada, imenovani je iz okoline Slunja, moguće da je u pitanju stanovita šizmatička podvala.

 

[Statler and Waldorf]

Biskup Lemi razotkrio hrvatske mitove.
Mada, imenovani je iz okoline Slunja, moguće da je u pitanju stanovita šizmatička podvala.

цењени бискуп је докторирао црквену повијест, што значи да је изјаву дао са становишта знанственик сазнања. ако је Никодим Милаш кривотворио изворе, овај католички бискуп са столицом у Лици засигурно није. мада постоји могућност да је и он дио тренуточне уроте талијанских кардинала и академика САНУ противу "Цркве у Хрвата" и честитог пука.

 

[Ebisclaus]

овде бискуп Миле Боговић тврди:
1. да су Хрвати примили хришћанство преко Бизанта
2. да су пре 11. столећа Хрвати били хришћани источног обреда
3. да су тад (почев од 11. столећа) под притисцима Рима Хрвати накнадно преведени на западно кршћанство.

шта имају на то рећи колеге
@MOST6 @Ebisclaus

El reka da su bili Srbi?

 

[Statler and Waldorf]

El reka da su bili Srbi?

није. он говори само о Хрватима и тврди да су под притисцима Рима покатоличени, у времену од 11-13 стољећа. тврди да су Хрвати кршћанство примили преко Бизанта, што повијест православља у Доњој Далмацији помера стољећима пре граница које је поставио Милаш, нестручно. то су изнимно драгоцјени подаци из открића сувремене хрвацке црквеноповијесне знаности.

 

[Statler and Waldorf]

што би о овоме могао рећи штовани колега @darinko

 

[Ebisclaus]

није. он говори само о Хрватима и тврди да су под притисцима Рима покатоличени, у времену од 11-13 стољећа. тврди да су Хрвати кршћанство примили преко Бизанта, што повијест православља у Доњој Далмацији помера стољећима пре граница које је поставио Милаш, нестручно. то су изнимно драгоцјени подаци из открића сувремене хрвацке црквеноповијесне знаности.

Brajo Q je rekao da je gledao cijeli snimak pa ja neću ni trošiti vrijeme na to. Dosta mi je Deretićevaca ovdje, ne trebaju mi još i hrvatski.

Milaša ne trebaš spominjati. Za njega je pravoslavlje=srpstvo. Da je lažov, falsifikator i lopov valjda ne treba po 100× put ponavljati.

 

[darinko]

што би о овоме могао рећи штовани колега @darinko

Mile Bogović je crkveni povjesničar, i to kvalitetan. A ovo što navodiš ne znam kakve veze ima sa hrvatskom historiografijom koja to tumači onako kako tumači. Sigurno ne kao Bogović.