Ovo je jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika jer slavimo sveca koji nije nikad umro, već je živ prenet na nebo.
Obeležila sam ga prilično svečano, ne po spoljašnosti nego duhovno, razmišljajući čitav dan na koga sam makar i malo zbog bilo čega ljuta i odlukom da svu ljutnju, svesno i ciljano, odjednom zauvek otpustim, kao i pretresanjem svog ponašanja-da li sam ikoga povredila, uvredila ili ičim naljutila, pa uz Božiju pomoć, neka i oni otpuste svoje ljutnje prema meni!
Nije po narodnim običajima... ali mi je bilo važno da na jedan ovako poseban dan... tj. posvećen posebnom ljudskom biću uradim nešto što ne radim baš svaki dan, a možda bi trebalo.
amin
