Православље у Румунији

[Родитељ Три]

Ко је покрстио људе у Румунији и када?
Којој патријаршији су припадали ако је богослужење било на старосрпском(старословенском)?
Одакле православци у Трансилванији?

Да ли неко зна?

Изгледа да је Румунија била део Кијевске Русије.
Русија им је захвалила хиљаду година касније, променила им језик, и направила од њих Румуне.

 

[Pravi Vlah]

Ко је покрстио људе у Румунији и када?
Којој патријаршији су припадали ако је богослужење било на старосрпском(старословенском)?
Одакле православци у Трансилванији?

Да ли неко зна?

Изгледа да је Румунија била део Кијевске Русије.
Русија им је захвалила хиљаду година касније, променила им језик, и направила од њих Румуне.

Власи су били покрштени за време Римског Царства, то јест од другог до петог века наше ере. Власи су романизовани староседеоци Балкана са каснијим знатним уливом словенског. Падом Римског Царства и повлачењем ромејске тј византијске администрације са Балкана у седмом веку, романизовани староседеоци --Власи-- су чинили део ново створеног Бугарског Царства: Првог и Другог, која су укључавала велики део данашње Румуније, укључујући Трансилванију. Администрација и богослужје у том царству се водило на црквенословенском. Отуда су Власи --данашњи Румуни-- примили богослужје на црквенословенском.

 

[Родитељ Три]

Власи су били покрштени за време Римског Царства, то јест од другог до петог века наше ере. Власи су романизовани староседеоци Балкана са каснијим знатним уливом словенског. Падом Римског Царства и повлачењем ромејске тј византијске администрације са Балкана у седмом веку, романизовани староседеоци --Власи-- су чинили део ново створеног Бугарског Царства: Првог и Другог, која су укључавала велики део данашње Румуније, укључујући Трансилванију. Администрација и богослужје у том царству се водило на црквенословенском. Отуда су Власи --данашњи Румуни-- примили богослужје на црквенословенском.

Нереално је да су примили хришћанство за време Римљана који су само 100 година(можда и мање) тамо били док хришћанство јој није било државно.

Значи да су постали хришћани за време Бугарске, али која је то патријаршија била ако је богослужење на старосрпском(црквенословенском како ти кажеш)?

Којој патријаршији су припадали ти простори кроз векове?

 

[Khal Drogo]

Морам признати да се нисам пуно занимао за историју Румуња. Ту је тек дјело Овидија Печикана "Историја Румуња" (https://www.scribd.com/document/381419072/Овидију-Печикан-Историја-Румуније-docx).
Како год, простор данашње Румуније су у античко доба настањивали Дачани, који су ту формирали доста моћну државу. У периоду од 106. до око 275, потпадају под власт Римљана. Спроведена је романизација, упознали су се разумљиво и са хришћанством већ тада, но хришћанство које још у Риму није била доминантна религија и није могло нешто "пустити коријене".

Повлачењем Римљана (270-275.) повлачи се, значи по поменутом Печикану, и романизовано становништво, и тај простор (Дације, тј данашње Румуније) бива поприлично напуштен, и ту ћемо имати миграције бројних народа, прије свега Визигота, Острогота, сарматских племена Јазига, Роксолана, заправо по Овидију имамо ту (стр.55 поменуте књиге) конгломерат "војних центара моћи" Алана, Острогота, Скита, Херула, Гепида који бејаху под влашћу хунског вође.
И наредних вијекова тим простором су прокрстали Авари, словенска племена, Бугари, Кумани, Татари, нема која мрака није протутњала. Сви ти народи су у некој мјери улествовали у генези касније румуњске нације.

У румуњској историографији доста везе налазе са Власима, међутим у самом поменутом дјелу

сам Овидију оставља ту дилему да ли се термин Власи који се први пута помињу у VIII.вијеку у старту односи на етницитет или има социјално значење.

Иако су се хришћанством упознали раније још у III.вијеку, хришћанизација се спроводи у времену од X до XII. вијека, а свједочење о првом манастиру источне вјере (стр.81)

потиче како стоји из 1002.године.

 

[Pravi Vlah]

Нереално је да су примили хришћанство за време Римљана који су само 100 година(можда и мање) тамо били док хришћанство јој није било државно.

Значи да су постали хришћани за време Бугарске, али која је то патријаршија била ако је богослужење на старосрпском(црквенословенском како ти кажеш)?

Којој патријаршији су припадали ти простори кроз векове?

Реално је да су Власи -- романизовани староседеоци целог Балкана -- примили хришћанство у периоду од првог до четвртог века наше ере. А доказ је у латинској основној хришћанској терминологији која се задржала до данас, упркос хиљаду година богослужја на црквенословенском.

Отворено је питање колики део данашњих Румуна потичу од Балканских Влаха који су населили Румунију после пада Римског Царства и повлачења Византије.

За време Бугарских Царстава, наравно да је патријаршија била бугарска. Јер није било могуће имати царство без патријаршије. Касније Румуни су били под Константинопољом.

 

[Mstislav]

Krsteni za vreme Vizantije razume se. Tad su tu biila i madjarska plemena na teritoriji Rumunije pa je tako jedan od poglavica krsten licno u Konstatinopolju, Bulcsú se zvao i posle njega jos jedan poglavica Gyula.

 

[Pravi Vlah]

Krsteni za vreme Vizantije razume se. Tad su tu biila i madjarska plemena na teritoriji Rumunije pa je tako jedan od poglavica krsten licno u Konstatinopolju, Bulcsú se zvao i posle njega jos jedan poglavica Gyula.

Власи су крштени на латинском језику пре пада Римског Царства. Византија, тачним називом Источно Римско Царство, није постала засебна до неколико векова касније.

 

[radyu5]

Очигледно је да су и тада, као и сада, преовладавали интереси великих сила. Док је Римско царство било моћно, староседеоци су говорили латински. Када је Римско царство "отишло", нека друга сила је староседеоце терала да причају на новом језику итд. Е право је питање зашто и како су успели Румуни да задрже или да направе свој језик после толико векова.

 

[Pravi Vlah]

Очигледно је да су и тада, као и сада, преовладавали интереси великих сила. Док је Римско царство било моћно, староседеоци су говорили латински. Када је Римско царство "отишло", нека друга сила је староседеоце терала да причају на новом језику итд. Е право је питање зашто и како су успели Румуни да задрже или да направе свој језик после толико векова.

Пошто су Румуни генетски блиски осталим Балканцима, укључујући Србe, можемо поставити исто питање у вези са Србима. Како то да Срби говоре словенски језик кад су генетски блискији Румунима и Албанцима него источним и северним Словенима? Другим речима, ко је преузео чији језик?

 

[radyu5]

Пошто су Румуни генетски блиски осталим Балканцима, укључујући Србe, можемо поставити исто питање у вези са Србима. Како то да Срби говоре словенски језик кад су генетски блискији Румунима и Албанцима него источним и северним Словенима? Другим речима, ко је преузео чији језик?

Po mom mišljenju niko nije preuzeo nekome jezik. Svi mi govorimo jezik koji su nam nametnuli. Osnovni razlog je taj što smo tokom istorije bili razjedinjeni. Tako su Rumuni prihvatili latinski, mi slovenski jezik. A naš izvorni jezik ko zna koji je. Možda je to i moralo tako biti. Kao npr. kada je Vuk izvršio reformu jezika i kada su narodi sadašnje 4 zemlje morali da prihvate tu reformu. A realno je Srbija tom reformom izgubila identitet kakav npr. ima neka druga slovenska zemlja ili Bugarska.

 

[Лекизан]

Савиндан постао званични празник у Румунији
Румунски парламент прогласио је празник Светог Саве за званични и законом признати празник у Румунији, наводи се на сајту Српске православне цркве. Иницијатор тог закона је српски посланик у румунској скупштини Славољуб Аднађ.

http://hronograf.net/2019/04/10/sav...qN5e73VA3eJeCSLQ1NnwiOCFyV8hYenBN4pafSQQSPXo8

 

[Esad Dzudo]

Rumunji se vtraju na izvor. Koji je razorio papski sluga Vuk. Koji nas je odvojio od Bugara i Rusa.

 

[Konstantin Veliki]

Rumunji se vtraju na izvor. Koji je razorio papski sluga Vuk. Koji nas je odvojio od Bugara i Rusa.

Ili znas da je Vuk dobrim delom ziveo od ruske penzije!!!!!

 

[Gledston]

Најстарији епиграфски споменик на простору Румуније откривен је 1950. године, и датира из 943. године, где се помиње нешто против Грка године 6451. (= 942/943) у време жупана Димитрија. Следећи документ је амајлија настала између 1250. и 1400. године, са формулом егзорцизма од 184 стиха у српско-словенској редакцији. Најстарији текстови настајали у већем броју су лекционари, који се махом датирају у 13. век.

Румунска ортографска традиција се развила у другој половини 13. века, а базирана је на тзв. средњобугарској ортографији. Док је у старословенском 9. и 10. века слово ѫ имало вредност назалног о ([о̃]), у бугарској редакцији је исто слово врменом постало назални тврди полугласник (ъ са назалним квалитетом), да би на крају исто слово изгубило назални квалитет и постало обични тврди полугласник ъ. Због тога су бугарски текстови после почетка 13. века почели да мешају слова ѫ и ъ, пошто су она представљала исти глас. Румуни су усвојили ова два слова као еквиваленте словима ă и î, где се такође често мешају.

Прихватање словенског језика у румунским земљама се не може прецизно одредити. Верује се да је црква Влашке и Молдавије првобитно била подређена Бугарској патријаршији, и по свој прилици је већ у 10. или 11. веку православна заједница у Добруџи (подређена бугарском епископу Дристре, данашње Силистрије) прихватила словенску литургију. Ипак, чини се да се пре оснивања кнежевина Влашке (1330) и Молдавије (1359) словенска литургија није озбиљно утемељила у румунским земљама. То, чини се, потврђују и наименовања првих митрополита Влашке (1359) и Молдавије (1401) од стране цариградског патријарха. Потврда православља у Ердељу и његовог везивања за Бугарску се види и у Легенди светог Герхарда, где се помиње да је мађарски принц Ахтум, који је владао земљама од Тисе до Баната и од Кереша до Дунава, крштен у Видину почетком 11. века, и то secundum ritum Graecorum, те да је у својој престоници Морисени (= Чанаду) основао манастир Св. Јована Крститеља, довевши тамо грчке монахе.

Извори сведоче да су литургије у Влашкој и Молдавији постојале и пре оснивања речених митрополија, али како у свим сачуваним примерима не постоји ефхаристичка формула, готово је сигурно да су такве литургије служене искључиво у манастирима.

 

[milsu]

Непосредно пре оснивања Румунске Православне Цркве 1864, Румуни су припадали српској Карловачкој Митрополији.

Слободан Јарчевић: Цркве у Румунији су српске

На сајту Велимира Балте је представљен текст из српских новина у Франкфурту – “Новости“, у којем се описује делатност Румунске православне цркве, којом покушава Влахе (Србе) у Источној Србији прогласити припадницима румунске нације, а и Цинцаре (Србе) у Македонији, те цркве и једних и других румуским храмовима. Занимљиво је, да се још нико није појавио из редова Српске православне цркве – да посведочи да су Власи и Цинцари Срби. Њихови преци су у време Римске империје, не знајући добро латински језик, говорили мешавином српског и латинског и тако је настао и влашки и цинцарски језик. Румунски језик је вештачки – стваран је намерно од стране Аустрије, других западноевропских држава и Ватикана, те је скован од 16. до 19. столећа. Становништво данашње Румуније и Молдавије је било српско и православне вере, а све цркве и манастири у ове две данашње државе су припадале Српској православној цркви, о чему наводим објашњење из свог текста о проглашавању српских православних храмова власништвом вештачке Румунске православне цркве, која је створена (проглашена) тек 1864. године. Неке српске православне епархије у Румунији јој се нису желеле приклјучити, па су то учиниле тек 1919. Овај текст сам прочитао на Међународном научном скупу у Санкт Петербургу 2010. године, на којем су учествовали и румунски професори историје и нису се јавили да му оспоре садржај.

Дачани (Румуни и Молдавци) су покрштени на српском језику, јер у време прихватања Хришћанства у Византији (од 4. столећа), није било румунског језика и његове молдавске варијанте. У ове две покрајине, исповедана је вера на српском језику до средине 19. столећа, кад је Српска православна црква имала надлежност над православним црквама у Румунији и Молдавији.

http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/цркве-у-румунији-су-српске

 

[Pravi Vlah]

Непосредно пре оснивања Румунске Православне Цркве 1864, Румуни су припадали српској Карловачкој Митрополији.

Слободан Јарчевић: Цркве у Румунији су српске

На сајту Велимира Балте је представљен текст из српских новина у Франкфурту – “Новости“, у којем се описује делатност Румунске православне цркве, којом покушава Влахе (Србе) у Источној Србији прогласити припадницима румунске нације, а и Цинцаре (Србе) у Македонији, те цркве и једних и других румуским храмовима. Занимљиво је, да се још нико није појавио из редова Српске православне цркве – да посведочи да су Власи и Цинцари Срби. Њихови преци су у време Римске империје, не знајући добро латински језик, говорили мешавином српског и латинског и тако је настао и влашки и цинцарски језик. Румунски језик је вештачки – стваран је намерно од стране Аустрије, других западноевропских држава и Ватикана, те је скован од 16. до 19. столећа. Становништво данашње Румуније и Молдавије је било српско и православне вере, а све цркве и манастири у ове две данашње државе су припадале Српској православној цркви, о чему наводим објашњење из свог текста о проглашавању српских православних храмова власништвом вештачке Румунске православне цркве, која је створена (проглашена) тек 1864. године. Неке српске православне епархије у Румунији јој се нису желеле приклјучити, па су то учиниле тек 1919. Овај текст сам прочитао на Међународном научном скупу у Санкт Петербургу 2010. године, на којем су учествовали и румунски професори историје и нису се јавили да му оспоре садржај.

Дачани (Румуни и Молдавци) су покрштени на српском језику, јер у време прихватања Хришћанства у Византији (од 4. столећа), није било румунског језика и његове молдавске варијанте. У ове две покрајине, исповедана је вера на српском језику до средине 19. столећа, кад је Српска православна црква имала надлежност над православним црквама у Румунији и Молдавији.

http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/цркве-у-румунији-су-српске

Глупости. Једна за другом.

 

[Gledston]

Непосредно пре оснивања Румунске Православне Цркве 1864, Румуни су припадали српској Карловачкој Митрополији.

Слободан Јарчевић: Цркве у Румунији су српске

На сајту Велимира Балте је представљен текст из српских новина у Франкфурту – “Новости“, у којем се описује делатност Румунске православне цркве, којом покушава Влахе (Србе) у Источној Србији прогласити припадницима румунске нације, а и Цинцаре (Србе) у Македонији, те цркве и једних и других румуским храмовима. Занимљиво је, да се још нико није појавио из редова Српске православне цркве – да посведочи да су Власи и Цинцари Срби. Њихови преци су у време Римске империје, не знајући добро латински језик, говорили мешавином српског и латинског и тако је настао и влашки и цинцарски језик. Румунски језик је вештачки – стваран је намерно од стране Аустрије, других западноевропских држава и Ватикана, те је скован од 16. до 19. столећа. Становништво данашње Румуније и Молдавије је било српско и православне вере, а све цркве и манастири у ове две данашње државе су припадале Српској православној цркви, о чему наводим објашњење из свог текста о проглашавању српских православних храмова власништвом вештачке Румунске православне цркве, која је створена (проглашена) тек 1864. године. Неке српске православне епархије у Румунији јој се нису желеле приклјучити, па су то учиниле тек 1919. Овај текст сам прочитао на Међународном научном скупу у Санкт Петербургу 2010. године, на којем су учествовали и румунски професори историје и нису се јавили да му оспоре садржај.

Дачани (Румуни и Молдавци) су покрштени на српском језику, јер у време прихватања Хришћанства у Византији (од 4. столећа), није било румунског језика и његове молдавске варијанте. У ове две покрајине, исповедана је вера на српском језику до средине 19. столећа, кад је Српска православна црква имала надлежност над православним црквама у Румунији и Молдавији.

http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/цркве-у-румунији-су-српске

Под администрацијом Српске патријаршије (касније Карловачке митрополије) налазили су се само румунски православци на територији некадашње Угарске. Православци у Влашкој и Молдавији су припадали Цариградској патријашији, са изузетком периода 1718-1739, када су београдски митрополити добили под јурисдикцију и Олтенију у Влашкој.

Карловачка и Београдска митрополија 1730:

Карловачка митрополија 1910:

 

[Старо Браничево]

Непосредно пре оснивања Румунске Православне Цркве 1864, Румуни су припадали српској Карловачкој Митрополији.

Слободан Јарчевић: Цркве у Румунији су српске

На сајту Велимира Балте је представљен текст из српских новина у Франкфурту – “Новости“, у којем се описује делатност Румунске православне цркве, којом покушава Влахе (Србе) у Источној Србији прогласити припадницима румунске нације, а и Цинцаре (Србе) у Македонији, те цркве и једних и других румуским храмовима. Занимљиво је, да се још нико није појавио из редова Српске православне цркве – да посведочи да су Власи и Цинцари Срби. Њихови преци су у време Римске империје, не знајући добро латински језик, говорили мешавином српског и латинског и тако је настао и влашки и цинцарски језик. Румунски језик је вештачки – стваран је намерно од стране Аустрије, других западноевропских држава и Ватикана, те је скован од 16. до 19. столећа. Становништво данашње Румуније и Молдавије је било српско и православне вере, а све цркве и манастири у ове две данашње државе су припадале Српској православној цркви, о чему наводим објашњење из свог текста о проглашавању српских православних храмова власништвом вештачке Румунске православне цркве, која је створена (проглашена) тек 1864. године. Неке српске православне епархије у Румунији јој се нису желеле приклјучити, па су то учиниле тек 1919. Овај текст сам прочитао на Међународном научном скупу у Санкт Петербургу 2010. године, на којем су учествовали и румунски професори историје и нису се јавили да му оспоре садржај.

Дачани (Румуни и Молдавци) су покрштени на српском језику, јер у време прихватања Хришћанства у Византији (од 4. столећа), није било румунског језика и његове молдавске варијанте. У ове две покрајине, исповедана је вера на српском језику до средине 19. столећа, кад је Српска православна црква имала надлежност над православним црквама у Румунији и Молдавији.

http://www.cirilica-beograd.rs/насловна/цркве-у-румунији-су-српске

Када се данас каже да је на територији данашње Румуније био у употреби црквенословенски језик, шта то значи? А да видимо из историјских извора за коју су то једину словенску народност јужно од Дунава, преци данашњих Румуна знали кроз цео XV, XVI, XVII и XVIII век? И како су звали тај фамозни "средњебугарски" језик? Звали су га Србешти!

 

[Старо Браничево]

Под администрацијом Српске патријаршије (касније Карловачке митрополије) налазили су се само румунски православци на територији некадашње Угарске. Православци у Влашкој и Молдавији су припадали Цариградској патријашији, са изузетком периода 1718-1739, када су београдски митрополити добили под јурисдикцију и Олтенију у Влашкој.

Карловачка и Београдска митрополија 1730:

Pogledajte prilog 561778

Карловачка митрополија 1910:

Pogledajte prilog 561779

А и ово је упитно, тј. да није граница ишла дубље у румунску територију?

 

[Старо Браничево]

Варлаам
митрополит молдавски и оршавски (1649)

Митрополит Варлаам заузимао је катедру "ћаура области Молдове, Ршаве и њиховог подручја". Пешкеш је платио 4. јула 1649. С обзиром да је његов наследник Василије био надлежан и за области Вршца и Панчева, то је Варлаам морао бити и митрополит вршачки и панчевачки.

Сава Вуковић, Српски јерарси од IX до XX века, страна 50.

Василије
Митрополит молдавски, оршавски, вршачки и панчевачки (1654)

Исто страна 58.

Овде имамо двојицу чија се канонска надлежност простире од Панчева до Кишињева, другом речима од Тамиша до Дњестра.

 

[Старо Браничево]

Григорије
митрополит себешки
друга половина XVI века.

Исто страна 139.

Дионисије
епископ јенопољски (1479)!!!

Исто страна 166.

Јован
епископ јановски (јенопољски) пре 1687

Исто страна 243.

Климент
митрополит римнички
1737-1740!!!

Исто страна 280.

Мојсије (Станојевић)
епископ себешко-вршачки (1713-1724)

Исто страна 338.

 

[Старо Браничево]

А и ово је упитно, тј. да није граница ишла дубље у румунску територију?

Има и ту неких ситница, рецимо рукоположење молдавског митрополита Теоктиста 1457. године од стране пећког патријарха Никодима II који је под својом влашћу накратко објединио и Охридску архиепископију!

 

[Старо Браничево]

Савиндан постао званични празник у Румунији
Румунски парламент прогласио је празник Светог Саве за званични и законом признати празник у Румунији, наводи се на сајту Српске православне цркве. Иницијатор тог закона је српски посланик у румунској скупштини Славољуб Аднађ.
Pogledajte prilog 542303
http://hronograf.net/2019/04/10/sav...qN5e73VA3eJeCSLQ1NnwiOCFyV8hYenBN4pafSQQSPXo8

Култ Светог Саве је дубоко укорењен у румунском (влашком) народу северно од Дунава. Има то и неке везе са претхришћанским веровањима, о томе пише и Веселин Чајкановић, али то што Румуни славе Светог Саву, не би требало тумачити као неки уступак српској националној мањини, које има све мање и мање нажалост. Али у сваком случају изненадили би сте се колико су Румуни у својој традицији већи Срби од нас понекада. Рецимо, код њих је Свети Сава нерадан дан, а код нас се ради.

 

[Старо Браничево]

Румуни и дан данас за Литургију кажу служба (slujba) и никада нису знали ни за једну другу реч. А ми инсистирамо на грчкој речи Литургија, безвезе!

 

[qvey]

Interesantno Bugari stalno nesto pricaju da su svima na ovom Balkanu doneli pravoslavlje..dobro hajde neko od njih da mi objasni kako i otkud toliki latinizmi ili cak cisto Latinski izrazi kod Srba u crkvenom zivotu..napr Porta..Bosiljak..Ulje..Oltar..itd..itd..naveo sam samo neke..otkud nema Helenizama..Bugarizama nego samo Latinizmi..bice da je prvo Hriscanstvo primljeno kod Srba negde u Primorju u dodiru sa Romanskim stanovnishtvom iz primorskih gradova daleko prije misije Cirila i Metodija..ono se izgleda nije nesto rasirilo i odrzalo..ali brojni Latinizmi ma i iskvareni su se itekako odrzali u crkvenom zivotu..