dulesrbenda
Legenda
- Poruka
- 73.457
Немој тако, у почетку си га хвалио.Суманут човек, чим сам са собом прича константно
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Немој тако, у почетку си га хвалио.Суманут човек, чим сам са собом прича константно
Док нисам схватио је је Вартоломејевац... Грчко лупетало...Немој тако, у почетку си га хвалио.
Изгледа да нема савршених овде, попут тебе, Зилоте.Док нисам схватио је је Вартоломејевац... Грчко лупетало...
А ни заједљивих и циничних подлаца, попут тебе незлобиви Дуле...Изгледа да нема савршених овде, попут тебе, Зилоте.
Ја сам свакако грешан. То признајем.А ни заједљивих и циничних подлаца, попут тебе незлобиви Дуле...
То је тзв. Чајкановићем метод - историјски. Проучавање усмене историје и лингвистике у потрази за изгубљеном историјом. Код Влаха и Црногораца још постоји усмено предање.Чак код Влаха (тако кажу) постоје и старе карте на зечјим кожама.Има смисла многе ствари што он говори.
Šta je bilo, prpa da vam ne uzmemo pasivne vernike, a?
Jer vi praznom demagogijom ne možete da ih zadržite u crkvi koju ne razumeju i sa popovima koji ne propovedaju, jedino što vidim da SPC majstorski radi je širenje mržnje i netrpeljivosti među svojim vernicima koji znaju samo da vređaju i nazivaju druge jereticima. SPC nije čak ni pravoslavna nego svetosavska crkva, a Svetosavlje znači mržnja.
Egzarhista bi i o toleranciji, stvarno zanimljivo.Preobratio sam se iz bezbožnika u vernika. Primio sam milost Božju. Od sada na ovom forumu učestvujem samo u religijskim temama, svetovne me ne zanimaju.
Iskreno nisam sve pročitao, predugo mi je to filozofiranje bez poante.Што рекоше паметни људи, "мислити је теже него носити џакове".
Некад резултат и онога што нам се чини као "савршена логика" бива нешто нелогично. Како то - кад смо пошли од реалних претпоставки, и сваки корак смо пратили логику? То се дешава зато што ми више тога не знамо о свету него што знамо. Све је око нас тајна, и зато је то тако. И многе претпоставке и поступци су нам зато - погрешни. Коинциденције проглашавамо за природне законе, а површне везе између појава за правила.
Која је сврха календара ако не - да нас још више приближи Богу, и да нас из привременог времена приведе у вечно време?
Океан људске мудрости стане у кап једну божанске Премудрости. Кад се Бог својим присуством огласи - да је тачно израчунато - божанственим Огњем - на дан Својега Васкрсења, ко је толико дрзак и препотентан да то прогласи - нетачним и да у тачности противстоји - Богу?
Зато је та сва прича око промене календара - наоко интелигентна и паметна - а уствари - чисто безумље.
Шта би тек онда рекао на ово:Iskreno nisam sve pročitao, predugo mi je to filozofiranje bez poante.
Znači ti bi bio onda onaj zadnji, falsifikator, sudeći po tome što si pisao zadnjih dana u vezi kalendara.Шта би тек онда рекао на ово:
Врсте историчара – форумаша (типови 1-7) са којима сам се до сада сретао:
- АХА ИСТОРИЧАР – То је тип човека који се увек слаже са оним шта каже већина, без обзира о чему се ради. На све каже: „АХА“. Јел чињеница да нас поби Павелић? Аха. Јел чињеница да нас НЕ поби Павелић? Аха. Ма .. јел слушаш ти ишта и учествујеш ли, или само климаш главом и потврђујеш? Аха. Људи нас овај „А.И“ (Аха историчар) прави лудим. Прво је потврдио нешто, а онда је потврдио апсолутно супротно томе. Аха – опет би овај Аха историчар, разоружавајући тако и ове, нове противнике. Аха историчар једноставно речено – уопше нема своје мишљење, нити је љубитељ историје, али некад и његов глас уме да превагне у бесплодним дискусијама. То је мали, мали миш, који грицкањем у мраку - гради зид своје тајновите куће у нади да ће избећи сусрет са мачком. Аха историчар је анти-историчар. Његова историја –је ништавило. Карта јела и пића, и недељни распоред чишћења вецеа. То је његова историја.
- КАФАНСКИ ИСТОРИЧАР – То је тип човека који је уствари ратоборна верзија „Аха историчара“. Он такође нема своје мишљење, али уместо „Аха-ништавила“ уме жестоко да брани своје „тренутно“ мишљење, јер он и нема ниједно трајно мишљење, сем високо мишљење о себи, које нема класичну студентску скалу од 0 до 10, него му је скала мегаломанског доживљаја самога себе од 100 до 10.000 (и више). . Док „Аха историчар“ се слаже са другима, без обзира шта мислио и осећао о ономе што се говори, К.И. (Кафански историчар) сваку своју трансформацију мишљења емотивно доживљава и удубљује се – до балчака К.И. је човек још није нашао себе, одузет му је идентитет, и он упорно и упорно трага за њиме. Он жели да има тврдо, непоколебљиво мишљење којим би се поразликовао од свога окружења. Да, ради се о малограђанину који пуца на висок положај у друштву. Отуда и емотивност. Зна да се историја мора знати. Шта му недостаје? Солидно образовање. Духовност. К.И. је обично у својој личној историји и дао данак комунистичком парном ваљку којим се Србима – обрисао идентитет.
- НАПАЉЕНИ ИСТОРИЧАР – ово је тип историчара који је прочитао једну књигу, можда је само прелистао, а можда ни толико. Можда је одгледао пар Теве, или јутјуб емисија, и тамо покупио разноразно „знање“. У појединим моментима у разговору са њим, човек не зна да ли прича са човеком или са укљученим телевизором или јутјуб-подкастом. Он се чак и изражава на начин на који је то речено у емисији, памтећи читаве сентенце, пароле и фразе, бубачки и бескорисно, убеђујући другога у оно што ни сам не зна да протумачи. На подпитања постаје конфузан, нејасан, и мења тему. Агресивније верзије Напаљеног историчара почињу са омаловажавањем саговорника, вређањима и позивом на линч.
- ИСТОРИЧАР ПРОФЕСИОНАЛАЦ – Не дели за џабе своје врло уско и тешком муком стечено мишљење о многим (историјским) темама. Оно је скупо и налази се у књизи која се продаје, или у докторату или есеју за уско-стручну и одабрану публику Стално прикупља референце и информације, али мало тога објављује, у односу на оно што је чуо или чак у односу на оно у шта се и сам уверио. Дуго му трају провере. Такође и процене „јели прави моменат да се сада ово објави?“. Често објави нешто за чим је већ давно престао сваки интерес у публици.
- ХОБИ ИСТОРИЧАР – Човек који се историјом бави колико му допуштају околности. Широк библиографски списак, радо улази у расправу, и углавном јури Историчара бр. 4 (професионалца) да од њега сазна нешто што овај још није до краја проверио, како би имао тему за разговор и да би био „први у друштву“. Подваријанта овог типа историчара је уметник који прави историјски роман, или жанр у коме се рекреира историја, коме историја није основна струка, али уме да приближи време и догађаје некад и верније пуно од историјских сувопарних књига. Он маштом која није само сува фантазија покушава да досегне онај део историје који нам је остао непознат. Добар хоби историчар се понаша слично историчару професионалцу – сужава избор тема, и дуго проверава.
- ПИОНИРИ ИСТОРИЈЕ – ово нису форумаши него су тзв. „зачетници историје“. То су Плиније(а), Клаудије, Тацит, Херодот. Њима је искреност најважнија особина, а бивали су неретко и сами преварени. (Ту је чувена прича о Арабљанима и Херодотовом „цимету“). До одређеног нивоа у времену историчари су се бавили баш тиме да верно забележе догађаје – како су текли, а онда је и ту ђаво умешао своје прсте, да се историја „прави“ односно – с намером - кривотвори. Ми смо нараштај који живи у скоро преко 1.000 година кривотворене историје. Ако је историја, кажу, учитељица живота, онда се учитељица данашњице својски потрудила да нас "политички коректно образује", тј да будемо "скроз незналице" али и "скроз политички коректни".
- ИСТОРИЧАРИ ФАЛСИФИКАТОРИ – они се ретко појављују на форуму, или било где у јавности. Они објављују своја (не)дела, да би они који су им наручили, имали кога да цитирају, да им се не би говорило да лажу. Чак и кад се појаве у јавности, ретко говоре о својим изворима и личним неуспесима и како су дошли до чињеница које наводе у својим (не)делима која су углавном и наручена. Историчари фалсикатори су ђавоље слуге које лажима трују читаве генерације. Одкако се друштво описменило и реч о прошлим временима прешла из уста поштених стараца, по сећању, до младих плаћеника који нити разумеју нити су учествовали у догађајима о којима пишу, одтада је и фалсификатора што свесних, што несвесних (који само преносе даље шта су чули, а без провере чувенога или прочитанога) – енормно нарастао. Историчари фалсификатори имају своју публику („Кафански историчар“, „Напаљени историчар“) па се онда њихова публика – таква – појављује на форуму.
Шта конкретно је, по теби, фалсификовано?Znači ti bi bio onda onaj zadnji, falsifikator, sudeći po tome što si pisao zadnjih dana u vezi kalendara.
Da je Bog pružio ruku i Juliju Cezaru dao kalendar za pravoslavce 1100 godina kasnije.Шта конкретно је, по теби, фалсификовано?
Па то и јесте фалсификат, зато што је то твој закључак, који је погрешан.Da je Bog pružio ruku i Juliju Cezaru dao kalendar za pravoslavce 1100 godina kasnije.
Tvoje riječiПа то и јесте фалсификат, зато што је то твој закључак, који је погрешан.
И? Шта још кажу "кумровачко-школци"? Шта им се још јавља - каква је "ситуација на терену"? Јел им се јавља њин "број један" из своје "цвијећарнице?Pored toga što trpi najveće verske progone u savremenoj istoriji, Ukrajinska pravoslavna crkva će izgleda morati da vodi računa i o unijaćenju, odnosno spajanju sa katoličkom crkvom. O ovom i drugim gorućim pitanjima koja muče pravoslavne vernike razgovaralo se na naučnoj konferenciji u Beogradu, a jedan od učesnika bio je i mitropolit zaporoški Luka.
Učesnici međunarodnog skupa koji se održao danas postavili su sebi za cilj da rasvetle jedan jako bitan aspekt crkvene krize u Ukrajini, a to je uticaj Vaseljenske patrijaršije na procese i deo tragedije ukrajinskog naroda koji se tiče pravoslavlja.
Sada Ukrajina, posle Srbija
Prvi govornik na tribini koja se održala u Centru za ruske studije pri Fakultetu političkih nauka bio je mitropolit zaporoški i melitopoljski Luka. On nije fizički mogao da prisustvuje, ali je svoj doprinos konferenciji dao poslavši naučni rad „Ukrajina kao poligon za novu Uniju – pretnje i načini prevazilaženja“ gde se, između ostalog, osvrnuo i na probleme koje Srpska pravoslavna crkva ima sa nekanonskom Crnogorskom pravoslavnom crkvom.
U njegovom radu se navodi da događaje vezane za nekanonsko mešanje carigradskog patrijarha Vartolomeja i njegovog Sinoda u ukrajinsku crkvenu krizu i stvaranje Pravoslavne crkve Ukrajine mnogi pravoslavni jerarsi smatraju delom projekta većih razmera, koji za cilj ima ujedinjenje hrišćanskog sveta pod rukovodstvom Vatikana i pape, a uz učešće Fanara.
Naučna konferencija ,,Uticaj Carigradske patrijaršije na sudbinu pravoslavlja u Ukrajini"
© Sputnik / Milica Trklja / Naučna konferencija ,,Uticaj Carigradske patrijaršije na sudbinu pravoslavlja u Ukrajini"
Na primeru Ukrajine, nastavlja mitropolit Luka, Fanar ostvaruje strategiju ujedinjenja koja kasnije može biti primenjena na širem nivou. Formiranje Unije između Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU) i Ukrajinske grkokatoličke crkve (UGKC) bi kasnije poslužilo kao „ukrajinski presedan“ za ujedinjenje pravoslavaca i katolika, i to bez promene dogme.
Ukrajina u ovoj strategiji predstavlja glavni pilot-projekat, a sledeći ciljevi mogu postati Moldavija, Belorusija i kanonska teritorija Srpske Crkve u kojoj se planira stvaranje pojedinačnih „crkava“ po ugledu na PCU, navodi se u radu mitropolita Luke.
Mitropolit je istakao da niko ne može garantovati da se sa Srpskom pravoslavnom crkvom neće postupiti na isti način i da ona neće zapasti u sličnu krizu, a kao primer je dao Fanarovu podršku lažnoj i samoproglašenoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.
Optužbe za jeres i progon Moskovske patrijaršije
Profesor sa FPN-a Zoran Kinđić izneo je svoj rad koji se bavio optužbama na račun ruskog sveta za jeres. On smatra da ideja o ruskoj jeresi uopšte nije osnovana i da se koristi isključivo kao oružje protiv Rusije. Budući da takve tvrdnje jednostavno nije bilo moguće odbraniti, prešlo se na optuživanje Ruske pravoslavne crkve i patrijarha Kirila za ratno huškanje.
Zoran Čvorović, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu bavio se temom progona Moskovske patrijaršije koji po njemu za krajnji cilj ima relativizaciju istine kroz relativizaciju normi.
Profesor Zoran Milošević je govorio o kontinuitetu antiruskog delovanja Carigradske patrijaršije, profesor Oleg Soldat se na konferenciju uključio iz Banjaluke, misionar pravoslavnog evropskog Zapada Bernar Le Karo javio se iz Francuske, a dr Vladimir Dimitrijević iz Čačka. Među učesnicima naučnog skupa bio je i prof. dr Darko Ristov Đogo, protojerej SPC. On je govorio o istoriji crkve u Rusiji i pretenzijama Fanara na redefiniciju svoje uloge među pomesnim pravoslavnim crkvama.