Да, али смешан је Теша, како се задубио у књигу, још каже ,,Да, овде имате и доста слика".
Немају они појма ни о српству ни о словенству. Него оно.. српско-комунистичка верзија хрватско-комунистичке историјско-религиозне фантазије. Покушавају да себи створе религију по мери комунистичке транзиције. Зато траже адекватног идола.
Стари Срби су имали тотема - дрво. А друга племена старосрпска (из прошлости Европе) друге тотеме. Религија била слична оној коју данас имају афричка племена и северно-амерички индијанци.
Ево један кратак увид у древну историју Европе из Српског угла.
У древно време (време кад је свуда била шума) д(е)ревно ("дрвено", кад су свуда биле непрегледне шуме, тај период историчари из неког разлога зову "камено доба". У каменом добу, српски народ је био на коњима и наоружан - гвожђем. О томе говори археолошко налазиште код Плочника. Тамо је пронађен рударско-топионичарски басен по значају за светску привреду тада, као данашњи такви комплекси у Кини. Дуго се чекало на одобрење светске научне заједнице, на крају рекласификован у "бронзано доба". Још један научни пораз домаће историографије која се не бори за своју културу и историјско наслеђе.
У старо време Јудеји су имали Бога и од њега - Божанску Премудрост. Међутим, остали народи, па и древни Срби нису то имали, него су гледали свет око себе, и доносили закључке, својом памећу. Индијске "веде" јесу "књиге прикупљеног знања" по старо-српском "вести" - "знати" и "скупљати". И дан-данас тако кажу Словенци за знати - "вести". (Јаз вем, ти веш, он-он-оно-ве (једнина), ми2 вема, ви2 веста, они2 вета (двојина), ми вемо, ви вести и они вејо (множина)). "вет" накупнина, оно што је скупљено.
Гледајући у природу стари Срби су се учили мудрости. Имена животиња и биљака су по ономе шта чине и по чему су добре. Нпр. "вук" - животиња која вуче (одвуче) овцу. "медвед" - животиња која зна где има меда (у шуми). "Јела" (дрво) - јело. "Бор" - исто значи јело, у другом дијалекту старосрпског. Оба дрвета су јестива током целе године. Не треба то мешати са дрветом "смрчом" јер.. само име каже.. не једе се.. (више од једном)... Гуска (гузка) по ономе за шта гризе човека. "Јелен" - исто једно време у шуми био главно јело. "Пас" животиња која "пази" (чува). Такође животиња која је нон-стоп на опрезу (пажњи). "Печурке" ("пец, пец..." пази да се не опечеш)
Гледајући у то како се пчеле друштвено организују, тако су се и они организовали. Древно име за пчелу је "улија". Размак између два саћа у кошници се зове: "улица" (пчелиње). Ограде свој простор, и на врата ставе стражаре.
Главна, краљевска животиња старих Срба је била - мачка. Одатле и оно "мачевање". Име "цара" је скраћено од "цезар". Оно цезар од "ка(т)есар", или "ка(т)езар" (светлост мачке). Са појавом организованог друштва у Срба јавља се и писменост. Дрвени правопис је повезан са мачјим животом. Нпр. знакови интерпункције. "," (зарез - мацина канџа). Кад неког мачка огребе, он изненађен удахне ваздух. То је суштина зареза, као предаха (да се удахне ваздух) у реченици. Крај реченице је тачка. Крај територије мисли. Мачка (доминантна само, мужјак) обележава крај своје територије стављајући на њен крај своју каку. Дакле "тачка", симболички обележава "мачји граничник". Знак узвика је мацин реп. Мачка кад је узбуђена тако показује своје велико узбуђење. Знак питања .. мачка тако баш постави свој реп кад се пита нешто.
Мачка је тајанствена животиња и дан-данас, и по њој је у Египту у Гизи приказана скулптура "Краља Мачке" (Ка(т)езара). Само оно срце што се свуда црта, то је врх мациног носа. Срце као орган има другачији изглед. Кад мачка неког воли, она му то показује на тај начин, што се трља врхом носа о врх носа.
Игре за децу које знамо данас, су све игре које и мачке играју између себе.
Хрвати кажу за горњи спрат "кат" (мачка). И угао "кут" (исто мачка, пристојна животиња која не тражи много, зна своје неупадљиво место (кут)). Варијанте ових речи постоје у европским језицима и значе: "мачку". Мачка је чиста животиња, па и изведенице из "кат" значи "чист, бити чист".
Некад су људи живели са мачкама па су им "горњу галерију" уступали, тако да је горња галерија брвнаре добили назив: "кат" (мачије).
Што сам се оволико расписао о мачкама? Па то је животиња која је била, чини се, тотем саме владарске породице, и чак.. власног племена. Тако се племе Власи и Готи ("мачкари") користи у историји - синонимно.
Ко су Власи? Власи су српско - власно - племе. Племе које се бави безбедношћу и администрацијом у држави. ("чини вла(х)ст"). Одатле и име "вла(х)" у српској речи "вла(х)ст".
"Стари Рас"="Стари Влах"
Овим је готов први део (извињавам се што је збрда-здола). У наредном ћу написати - појединачне тотеме, разних племена, и главну организаију старосрпског друштва, и објашњење многих европских "чудних" топонима.