Blues Brothers
Elita
- Poruka
- 21.355
@kapetanmark na ovo pitanje, odgovor ces naci na Informeru, tamo ti je tvoj voljeni Vucic stalni gost.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
ауторска тема
Чули смо званичнасаопштења уса око тобож разлога удара на Иран. Наравно усклађена оправдавању удара на иран. Некада су уса ѕваничници брбоћали мантру приликом напада на ирак 1991 да је ирак на прагу хемијског оружја за уништење света и сличне глупости...
Томас Канtrimен је био бивши заменик америчког државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност (Deputy Assistant Secretary of State for Arms Control and International Security).
То значи да је био високопозиционирани званичник у Стејт департменту, надлежан за:
- преговоре о контроли наоружања (нпр. нуклеарно, хемијско и конвенционално оружје);
- питања међународне безбедности, посебно споразума о разоружавању и надзору;
- стручне процене војних и нуклеарних претњи других држава;
- саветовање америчких председника и дипломатије о питањима безбедности и ризика.
Дакле, његово мишљење о Трамповом удару на Иран има стручну тежину, јер је радио управо на питањима која се односе на нуклеарну претњу и међународно право.
- Политички интерес и популарност – Канtrimен истиче да је пад Трампове популарности и блиске изборе можда подстакао да “треба рат” као начин да одврати пажњу.
- Унутрашње афере – укључујући епштинове фајлове и оптужбе о повезаности са познатим криминалцима , скесусалним рпеступницима .... То је, по Канtrimену, више могући лични мотив него стварна војна претња.
- Надзор саветника – Трамп је слушао саветнике који су му говорили да је режим у Ирану на ивици колапса и да би агресивнији притисак могао довести до промене режима (што Канtrimен сматра мало вероватним).
Канtrimен не спомиње директно шири контекст као што је повезаност Клинтона или Буша са Епстином ( испада да су сви председници уса у скоријој будућности били ЕПСТИНОВА УМНО ПОРЕМЕЋЕНА ЕКИПА ?) или било какве теорије завере. Он остаје у оквиру стручне, дипломатске и правне анализе, фокусирајући се на неоснованост оправдања за рат, ризик од ескалације и унутрашње америчке политичке мотиве.
омас Канtrimен је стручан и релевантан саговорник за ову тему, и његова оцена има значајну тежину из више разлога:
Функција и надлежности - као бивши заменик државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност, Канtrimен је директно надзирао и процењивао:
- нуклеарне и балистичке програме других земаља,
- војне претње према САД и савезницима,
- импликације америчких војних акција у свету.
Стручност и искуство – његова позиција захтевала је дубоко разумевање међународног права, Устава САД, и механизама контроле оружја. То значи да није обичан коментатор или политички противник – он је радио на стварним проценама ризика које је влада користила за стратегију.
- Објективност -када Канtrimен каже да су тврдње Трампа о нуклеарној претњи и интерконтиненталним ракетама нетачне, то није његово мишљење као политичара, већ стручна оцена заснована на подацима и обавештајним анализама.
Дакле, можемо рећи да је његово мишљење веома релевантно и кредибилно, јер је он био на позицији која му је давала директан увид у опасности које би оправдале америчке војне ударе.
Дакле, по Канtrimену, удар није мотивисан стварном претњом нуклеарног наоружања већ је политички и лични инструмент Трампа, а не резултат реалне безбедносне потребе.
реални мотиви трампа...
Трампови “званични разлози” за удар на Иран Канtrimenова стручна процена 1. Иран поново покреће нуклеарни програм са циљем развоја нуклеарног оружја. Лажно – нема доказа да Иран тренутно представља непосредну нуклеарну претњу САД. 2. Иран распоређује интерконтиненталне балистичке ракете које могу угрозити САД. Лажно – Иран није имао ракете способне за непосредно угрожавање америчке територије на начин који би оправдао удар. 3. Иран представља непосредну претњу по америчке и савезничке циљеве у региону. Претња је пренаглашена – иранска ограничена уздржаност у претходним инцидентима показује да није планирао масовне нападе на америчке интересе. 4. Војни удар је неопходан да се промени режим у Техерану и “ослободи ирански народ”. Незаконито и неефикасно – акција је противна Уставу САД, међународном праву, и највероватније неће довести до пада режима. 5. САД нису успеле у дипломатским преговорима. Истина је да су преговори били сложени, али Канtrimen сматра да војна акција није оправдан начин решавања овог питања и само повећава ризик ширег рата. Могући политички/лични мотиви Пад Трампове популарности и афере унутар САД – рат као начин одвраћања пажње и појачавање политичке позиције.
шта можемо очекивати као одмазду или одговор ирана ? оно што брине Кантримена...
Удар на Иран
│
┌────────────────────┼────────────────────┐
│ │ │
Ризик ширег Регионална Последице по
конфликта нестабилности САД и савезнике
│ │ │
- Иран може - Балканизација - Повећан ризик
да одговори или ескалација напада на
масовније у Блиском истоку америчке и
на америчке савезничке
и израелске циљеве
циљеве - Појачана
милитантна
активност
│ │ │
Могући исходи: Могући исходи: Могући исходи:
- већи рат - раст напетости - потреба за
са америчким у региону додатном
снагама - угрозе енергетским одбраном и
- погоршање ресурсима и безбедношћу
односа са трговинским токовима
савезницима
Мотив ?
Реални закључци
Операција је више политички него безбедносно мотивисана.
Реални ризик ширег рата је висок, док је корист за америчку националну безбедност ограничена.
Дипломатски пут је пропуштен; војни удар није најбољи начин решавања нуклеарних и регионалних тензија.
Трампови мотиви личне природе (популарност, афере) указују на коришћење међународне кризе за унутрашње политичке потребе.
Šta će Indusima kopnena veza sa pokojnom Evropom?Прави разлог је омогућавање несметане копнене везе Индије са Европом. Пошто је светска влада одлучила да Индуси преузму свет. Тако је и жена Трамповог потпредседника Венса Индускиња, а он ће вероватно наследити Трампа.
Ne pada mi na kraj pameti da lomim mozak i oči sa nečitljivim tekstom. Ovo nije jedna greška nego 50.tab rece u jednom postu juce na politici
cim ti neko, bilo korisnik ili mod pocne soliti pamet u pravopisu znaj da si u pravu jer nema nists drugo kao argument... tako da... tvoj admin.
eo u kafani rece
dogovorite se.
https://forum.krstarica.com/threads...i-xix-nastavak.1052028/page-169#post-52478629
a sta te zabole ako te ispravlja..vec se zna..onaj ko ostane bez argumenata i ne zna sta da odgovori pocne pricu o pravopisu..onog trenutka kad krene da ti zakera pravopis znaj da si ga dotukla u verbalnoj raspravi i stav sebi +1 poen a tog lika zaboravi![]()
Nemoj da mi brises postove nista nije generisano to je njegova cerka.Ne pada mi na kraj pameti da lomim mozak i oči sa nečitljivim tekstom. Ovo nije jedna greška nego 50.
Ako neko neće da se potrudi barem da napiše smisleno pitanje, neću ni ja da se potrudim da napišem smislen odgovor.
To naravno nema veze sa argumentima jer ih Kapetan retko ima.
Putovanje preko Irana svakako nije bilo nikakav problem.Šta će Indusima kopnena veza sa pokojnom Evropom?
Sve se već preselilo u Aziju.
Ni naftovoda više nema prema Evropi.
Niti ko popravlja.
Nikakva silovanja i izmišljene gluposti, ako može.Nemoj da mi brises postove nista nije generisano to je njegova cerka.
Slike su prave svidjalo se to tebi ili ne i nije niko spominjao silovanja ili sta vec.Nikakva silovanja i izmišljene gluposti, ako može.
Pročitaj Twit koji prenosiš ovde.i nije niko spominjao silovanja ili sta vec.
Putovanje preko Irana svakako nije bilo nikakav problem.
Ali zašto bi to radili kad je pomorski put isplativiji.
Pravi razlog: rekli ovi odozgo
Na momente izgleda kao da Netanjahu kontroliše Trampovu Ameriku...
Nemaju Svinjformer da brani preCednika i (ne)dela.ауторска тема
Чули смо званичнасаопштења уса око тобож разлога удара на Иран. Наравно усклађена оправдавању удара на иран. Некада су уса ѕваничници брбоћали мантру приликом напада на ирак 1991 да је ирак на прагу хемијског оружја за уништење света и сличне глупости...
Томас Канtrimен је био бивши заменик америчког државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност (Deputy Assistant Secretary of State for Arms Control and International Security).
То значи да је био високопозиционирани званичник у Стејт департменту, надлежан за:
- преговоре о контроли наоружања (нпр. нуклеарно, хемијско и конвенционално оружје);
- питања међународне безбедности, посебно споразума о разоружавању и надзору;
- стручне процене војних и нуклеарних претњи других држава;
- саветовање америчких председника и дипломатије о питањима безбедности и ризика.
Дакле, његово мишљење о Трамповом удару на Иран има стручну тежину, јер је радио управо на питањима која се односе на нуклеарну претњу и међународно право.
- Политички интерес и популарност – Канtrimен истиче да је пад Трампове популарности и блиске изборе можда подстакао да “треба рат” као начин да одврати пажњу.
- Унутрашње афере – укључујући епштинове фајлове и оптужбе о повезаности са познатим криминалцима , скесусалним рпеступницима .... То је, по Канtrimену, више могући лични мотив него стварна војна претња.
- Надзор саветника – Трамп је слушао саветнике који су му говорили да је режим у Ирану на ивици колапса и да би агресивнији притисак могао довести до промене режима (што Канtrimен сматра мало вероватним).
Канtrimен не спомиње директно шири контекст као што је повезаност Клинтона или Буша са Епстином ( испада да су сви председници уса у скоријој будућности били ЕПСТИНОВА УМНО ПОРЕМЕЋЕНА ЕКИПА ?) или било какве теорије завере. Он остаје у оквиру стручне, дипломатске и правне анализе, фокусирајући се на неоснованост оправдања за рат, ризик од ескалације и унутрашње америчке политичке мотиве.
омас Канtrimен је стручан и релевантан саговорник за ову тему, и његова оцена има значајну тежину из више разлога:
Функција и надлежности - као бивши заменик државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност, Канtrimен је директно надзирао и процењивао:
- нуклеарне и балистичке програме других земаља,
- војне претње према САД и савезницима,
- импликације америчких војних акција у свету.
Стручност и искуство – његова позиција захтевала је дубоко разумевање међународног права, Устава САД, и механизама контроле оружја. То значи да није обичан коментатор или политички противник – он је радио на стварним проценама ризика које је влада користила за стратегију.
- Објективност -када Канtrimен каже да су тврдње Трампа о нуклеарној претњи и интерконтиненталним ракетама нетачне, то није његово мишљење као политичара, већ стручна оцена заснована на подацима и обавештајним анализама.
Дакле, можемо рећи да је његово мишљење веома релевантно и кредибилно, јер је он био на позицији која му је давала директан увид у опасности које би оправдале америчке војне ударе.
Дакле, по Канtrimену, удар није мотивисан стварном претњом нуклеарног наоружања већ је политички и лични инструмент Трампа, а не резултат реалне безбедносне потребе.
реални мотиви трампа...
Трампови “званични разлози” за удар на Иран Канtrimenова стручна процена 1. Иран поново покреће нуклеарни програм са циљем развоја нуклеарног оружја. Лажно – нема доказа да Иран тренутно представља непосредну нуклеарну претњу САД. 2. Иран распоређује интерконтиненталне балистичке ракете које могу угрозити САД. Лажно – Иран није имао ракете способне за непосредно угрожавање америчке територије на начин који би оправдао удар. 3. Иран представља непосредну претњу по америчке и савезничке циљеве у региону. Претња је пренаглашена – иранска ограничена уздржаност у претходним инцидентима показује да није планирао масовне нападе на америчке интересе. 4. Војни удар је неопходан да се промени режим у Техерану и “ослободи ирански народ”. Незаконито и неефикасно – акција је противна Уставу САД, међународном праву, и највероватније неће довести до пада режима. 5. САД нису успеле у дипломатским преговорима. Истина је да су преговори били сложени, али Канtrimen сматра да војна акција није оправдан начин решавања овог питања и само повећава ризик ширег рата. Могући политички/лични мотиви Пад Трампове популарности и афере унутар САД – рат као начин одвраћања пажње и појачавање политичке позиције.
шта можемо очекивати као одмазду или одговор ирана ? оно што брине Кантримена...
Удар на Иран
│
┌────────────────────┼────────────────────┐
│ │ │
Ризик ширег Регионална Последице по
конфликта нестабилности САД и савезнике
│ │ │
- Иран може - Балканизација - Повећан ризик
да одговори или ескалација напада на
масовније у Блиском истоку америчке и
на америчке савезничке
и израелске циљеве
циљеве - Појачана
милитантна
активност
│ │ │
Могући исходи: Могући исходи: Могући исходи:
- већи рат - раст напетости - потреба за
са америчким у региону додатном
снагама - угрозе енергетским одбраном и
- погоршање ресурсима и безбедношћу
односа са трговинским токовима
савезницима
Мотив ?
Реални закључци
Операција је више политички него безбедносно мотивисана.
Реални ризик ширег рата је висок, док је корист за америчку националну безбедност ограничена.
Дипломатски пут је пропуштен; војни удар није најбољи начин решавања нуклеарних и регионалних тензија.
Трампови мотиви личне природе (популарност, афере) указују на коришћење међународне кризе за унутрашње политичке потребе.
manise spamovanja i toboz pravljenja neprijateljima svojih bliskih drugara po sluzbi ...@kapetanmark na ovo pitanje, odgovor ces naci na Informeru, tamo ti je tvoj voljeni Vucic stalni gost.
Ne valja mu taktika. Prvog dana napada su stradala mahom maloletna lica, tj. deca.ауторска тема
Чули смо званичнасаопштења уса око тобож разлога удара на Иран. Наравно усклађена оправдавању удара на иран. Некада су уса ѕваничници брбоћали мантру приликом напада на ирак 1991 да је ирак на прагу хемијског оружја за уништење света и сличне глупости...
Томас Канtrimен је био бивши заменик америчког државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност (Deputy Assistant Secretary of State for Arms Control and International Security).
То значи да је био високопозиционирани званичник у Стејт департменту, надлежан за:
- преговоре о контроли наоружања (нпр. нуклеарно, хемијско и конвенционално оружје);
- питања међународне безбедности, посебно споразума о разоружавању и надзору;
- стручне процене војних и нуклеарних претњи других држава;
- саветовање америчких председника и дипломатије о питањима безбедности и ризика.
Дакле, његово мишљење о Трамповом удару на Иран има стручну тежину, јер је радио управо на питањима која се односе на нуклеарну претњу и међународно право.
- Политички интерес и популарност – Канtrimен истиче да је пад Трампове популарности и блиске изборе можда подстакао да “треба рат” као начин да одврати пажњу.
- Унутрашње афере – укључујући епштинове фајлове и оптужбе о повезаности са познатим криминалцима , скесусалним рпеступницима .... То је, по Канtrimену, више могући лични мотив него стварна војна претња.
- Надзор саветника – Трамп је слушао саветнике који су му говорили да је режим у Ирану на ивици колапса и да би агресивнији притисак могао довести до промене режима (што Канtrimен сматра мало вероватним).
Канtrimен не спомиње директно шири контекст као што је повезаност Клинтона или Буша са Епстином ( испада да су сви председници уса у скоријој будућности били ЕПСТИНОВА УМНО ПОРЕМЕЋЕНА ЕКИПА ?) или било какве теорије завере. Он остаје у оквиру стручне, дипломатске и правне анализе, фокусирајући се на неоснованост оправдања за рат, ризик од ескалације и унутрашње америчке политичке мотиве.
омас Канtrimен је стручан и релевантан саговорник за ову тему, и његова оцена има значајну тежину из више разлога:
Функција и надлежности - као бивши заменик државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност, Канtrimен је директно надзирао и процењивао:
- нуклеарне и балистичке програме других земаља,
- војне претње према САД и савезницима,
- импликације америчких војних акција у свету.
Стручност и искуство – његова позиција захтевала је дубоко разумевање међународног права, Устава САД, и механизама контроле оружја. То значи да није обичан коментатор или политички противник – он је радио на стварним проценама ризика које је влада користила за стратегију.
- Објективност -када Канtrimен каже да су тврдње Трампа о нуклеарној претњи и интерконтиненталним ракетама нетачне, то није његово мишљење као политичара, већ стручна оцена заснована на подацима и обавештајним анализама.
Дакле, можемо рећи да је његово мишљење веома релевантно и кредибилно, јер је он био на позицији која му је давала директан увид у опасности које би оправдале америчке војне ударе.
Дакле, по Канtrimену, удар није мотивисан стварном претњом нуклеарног наоружања већ је политички и лични инструмент Трампа, а не резултат реалне безбедносне потребе.
реални мотиви трампа...
Трампови “званични разлози” за удар на Иран Канtrimenова стручна процена 1. Иран поново покреће нуклеарни програм са циљем развоја нуклеарног оружја. Лажно – нема доказа да Иран тренутно представља непосредну нуклеарну претњу САД. 2. Иран распоређује интерконтиненталне балистичке ракете које могу угрозити САД. Лажно – Иран није имао ракете способне за непосредно угрожавање америчке територије на начин који би оправдао удар. 3. Иран представља непосредну претњу по америчке и савезничке циљеве у региону. Претња је пренаглашена – иранска ограничена уздржаност у претходним инцидентима показује да није планирао масовне нападе на америчке интересе. 4. Војни удар је неопходан да се промени режим у Техерану и “ослободи ирански народ”. Незаконито и неефикасно – акција је противна Уставу САД, међународном праву, и највероватније неће довести до пада режима. 5. САД нису успеле у дипломатским преговорима. Истина је да су преговори били сложени, али Канtrimen сматра да војна акција није оправдан начин решавања овог питања и само повећава ризик ширег рата. Могући политички/лични мотиви Пад Трампове популарности и афере унутар САД – рат као начин одвраћања пажње и појачавање политичке позиције.
шта можемо очекивати као одмазду или одговор ирана ? оно што брине Кантримена...
Удар на Иран
│
┌────────────────────┼────────────────────┐
│ │ │
Ризик ширег Регионална Последице по
конфликта нестабилности САД и савезнике
│ │ │
- Иран може - Балканизација - Повећан ризик
да одговори или ескалација напада на
масовније у Блиском истоку америчке и
на америчке савезничке
и израелске циљеве
циљеве - Појачана
милитантна
активност
│ │ │
Могући исходи: Могући исходи: Могући исходи:
- већи рат - раст напетости - потреба за
са америчким у региону додатном
снагама - угрозе енергетским одбраном и
- погоршање ресурсима и безбедношћу
односа са трговинским токовима
савезницима
Мотив ?
Реални закључци
Операција је више политички него безбедносно мотивисана.
Реални ризик ширег рата је висок, док је корист за америчку националну безбедност ограничена.
Дипломатски пут је пропуштен; војни удар није најбољи начин решавања нуклеарних и регионалних тензија.
Трампови мотиви личне природе (популарност, афере) указују на коришћење међународне кризе за унутрашње политичке потребе.
@Mstislav i @Frtajler se ponose superiornoscu njihovom...Ne valja mu taktika. Prvog dana napada su stradala mahom maloletna lica, tj. deca.
Impozantan je broj nedužnih stradalnika.
Užas se desio, ponavlja se 99' u mojoj glavi i napadi na sve samu decu. 99' su gađali mesta gde je sve samo dete trebalo da pogine, i u značajnom broju poginulo.
Deca u Iranu nisu stigla ni da služe vojsku, a nezanemarljiv broj ih je već stradalo. Ženski odsek???
americka bagra politicka...Šta to govori o Trump-u? Za svoje se zalaže, a za tuđe ne postoji osoba koja mari manje.
satrapi!Iran, nekadašnja Persija-koliko tu umetnosti sa dušom ima, koliko lepih tragova istorije!
Ono njihovo umeće da naprave ambijent zbog kog čoveku doživotno zastaje dah...
Sačuvaj, Bože, taj narod, samo radi te činjenice, ako ni zbog čega drugog!!!
Nisam ni za koga, ali kad su deca stradalnici-sačuvaj Bože, ili udri i nemaj milosti!

U prvom udaru Amerike na Iran je stradalo X nedužnih duša. Tramp mi je bio simpatičan, ali ovom činjenicom to više nije taj simpatični čovek.
намерноU prvom udaru Amerike na Iran je stradalo X nedužnih duša. Tramp mi je bio simpatičan, ali ovom činjenicom to više nije taj simpatični čovek.
Nemaš na šta da udariš, nego na odeljak sa ženskom decom??? Jadno i bedno!
Like, wtf?
Gde imamo vest da je oko 60 ženske dece negde u svetu uopšte stradalo?
Agresor je mogao da izabere metu, a odabrao je devojčice sa po 12 do 15 godina.
Nije to, ovima popustio oprez zbog pregovora u Ženevi pa ih opet napali, međutim kao da su ovog puta bar neki od njih bili mnogo spremniji, tj za razliku pd samog ajatolaha koji očigledno nije uzimao u obzir šta sve mogu mobilni telefoni…Pravi razlog: rekli ovi odozgo
Na momente izgleda kao da Netanjahu kontroliše Trampovu Ameriku...
Kako onda objasnavaš Kimovu bombu, tj stotine njih? Baš sve zavisi od odluka koje se donesu ili ne donesu, a niko živ još nikada nije predvideo sve posledice bilo čega, da je to uopšte moguće još bi se borili Sumer i Stari Egipat, ne bi oni dozvolili ni pojavu Rima, a kamo li bilo čega što se pojavilo posle.I jedno i drugo.
Uspostvaljnje dominacije u regionu i oslabljivanje njihovih kapaciteta da prave nuklearno oružje.
Argument kako je nema dokaza da predstavljaju nuklearnu pretnju je prilično malouman, bezbednosna doktrina velikih sila retko funkcioniše po principu pasivnog čekanja. Moraš da deluješ dovoljno unapred.