kapetanmark
Legenda
- Poruka
- 65.987
ауторска тема
Чули смо званичнасаопштења уса око тобож разлога удара на Иран. Наравно усклађена оправдавању удара на иран. Некада су уса ѕваничници брбоћали мантру приликом напада на ирак 1991 да је ирак на прагу хемијског оружја за уништење света и сличне глупости...
Томас Канtrimен је био бивши заменик америчког државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност (Deputy Assistant Secretary of State for Arms Control and International Security).
То значи да је био високопозиционирани званичник у Стејт департменту, надлежан за:
Дакле, његово мишљење о Трамповом удару на Иран има стручну тежину
, јер је радио управо на питањима која се односе на нуклеарну претњу и међународно право.
Канtrimен не спомиње директно шири контекст као што је повезаност Клинтона или Буша са Епстином ( испада да су сви председници уса у скоријој будућности били ЕПСТИНОВА УМНО ПОРЕМЕЋЕНА ЕКИПА ?) или било какве теорије завере. Он остаје у оквиру стручне, дипломатске и правне анализе, фокусирајући се на неоснованост оправдања за рат, ризик од ескалације и унутрашње америчке политичке мотиве.
омас Канtrimен је стручан и релевантан саговорник за ову тему, и његова оцена има значајну тежину из више разлога:
Функција и надлежности - као бивши заменик државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност, Канtrimен је директно надзирао и процењивао:
- нуклеарне и балистичке програме других земаља,
- војне претње према САД и савезницима,
- импликације америчких војних акција у свету.
Стручност и искуство – његова позиција захтевала је дубоко разумевање међународног права, Устава САД, и механизама контроле оружја. То значи да није обичан коментатор или политички противник – он је радио на стварним проценама ризика које је влада користила за стратегију.
- Објективност -када Канtrimен каже да су тврдње Трампа о нуклеарној претњи и интерконтиненталним ракетама нетачне, то није његово мишљење као политичара, већ стручна оцена заснована на подацима и обавештајним анализама.
Дакле, можемо рећи да је његово мишљење веома релевантно и кредибилно, јер је он био на позицији која му је давала директан увид у опасности које би оправдале америчке војне ударе.
Дакле, по Канtrimену, удар није мотивисан стварном претњом нуклеарног наоружања већ је политички и лични инструмент Трампа, а не резултат реалне безбедносне потребе.
реални мотиви трампа...
шта можемо очекивати као одмазду или одговор ирана ? оно што брине Кантримена...
Удар на Иран
│
┌────────────────────┼────────────────────┐
│ │ │
Ризик ширег Регионална Последице по
конфликта нестабилности САД и савезнике
│ │ │
- Иран може - Балканизација - Повећан ризик
да одговори или ескалација напада на
масовније у Блиском истоку америчке и
на америчке савезничке
и израелске циљеве
циљеве - Појачана
милитантна
активност
│ │ │
Могући исходи: Могући исходи: Могући исходи:
- већи рат - раст напетости - потреба за
са америчким у региону додатном
снагама - угрозе енергетским одбраном и
- погоршање ресурсима и безбедношћу
односа са трговинским токовима
савезницима
Мотив ?
Реални ризик ширег рата је висок, док је корист за америчку националну безбедност ограничена.
Дипломатски пут је пропуштен; војни удар није најбољи начин решавања нуклеарних и регионалних тензија.
Трампови мотиви личне природе (популарност, афере) указују на коришћење међународне кризе за унутрашње политичке потребе.
Чули смо званичнасаопштења уса око тобож разлога удара на Иран. Наравно усклађена оправдавању удара на иран. Некада су уса ѕваничници брбоћали мантру приликом напада на ирак 1991 да је ирак на прагу хемијског оружја за уништење света и сличне глупости...
Томас Канtrimен је био бивши заменик америчког државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност (Deputy Assistant Secretary of State for Arms Control and International Security).
То значи да је био високопозиционирани званичник у Стејт департменту, надлежан за:
- преговоре о контроли наоружања (нпр. нуклеарно, хемијско и конвенционално оружје);
- питања међународне безбедности, посебно споразума о разоружавању и надзору;
- стручне процене војних и нуклеарних претњи других држава;
- саветовање америчких председника и дипломатије о питањима безбедности и ризика.
Дакле, његово мишљење о Трамповом удару на Иран има стручну тежину
, јер је радио управо на питањима која се односе на нуклеарну претњу и међународно право.- Политички интерес и популарност – Канtrimен истиче да је пад Трампове популарности и блиске изборе можда подстакао да “треба рат” као начин да одврати пажњу.
- Унутрашње афере – укључујући епштинове фајлове и оптужбе о повезаности са познатим криминалцима , скесусалним рпеступницима .... То је, по Канtrimену, више могући лични мотив него стварна војна претња.
- Надзор саветника – Трамп је слушао саветнике који су му говорили да је режим у Ирану на ивици колапса и да би агресивнији притисак могао довести до промене режима (што Канtrimен сматра мало вероватним).
Канtrimен не спомиње директно шири контекст као што је повезаност Клинтона или Буша са Епстином ( испада да су сви председници уса у скоријој будућности били ЕПСТИНОВА УМНО ПОРЕМЕЋЕНА ЕКИПА ?) или било какве теорије завере. Он остаје у оквиру стручне, дипломатске и правне анализе, фокусирајући се на неоснованост оправдања за рат, ризик од ескалације и унутрашње америчке политичке мотиве.
омас Канtrimен је стручан и релевантан саговорник за ову тему, и његова оцена има значајну тежину из више разлога:
Функција и надлежности - као бивши заменик државног секретара за контролу наоружања и међународну безбедност, Канtrimен је директно надзирао и процењивао:
- нуклеарне и балистичке програме других земаља,
- војне претње према САД и савезницима,
- импликације америчких војних акција у свету.
Стручност и искуство – његова позиција захтевала је дубоко разумевање међународног права, Устава САД, и механизама контроле оружја. То значи да није обичан коментатор или политички противник – он је радио на стварним проценама ризика које је влада користила за стратегију.
- Објективност -када Канtrimен каже да су тврдње Трампа о нуклеарној претњи и интерконтиненталним ракетама нетачне, то није његово мишљење као политичара, већ стручна оцена заснована на подацима и обавештајним анализама.
Дакле, можемо рећи да је његово мишљење веома релевантно и кредибилно, јер је он био на позицији која му је давала директан увид у опасности које би оправдале америчке војне ударе.
Дакле, по Канtrimену, удар није мотивисан стварном претњом нуклеарног наоружања већ је политички и лични инструмент Трампа, а не резултат реалне безбедносне потребе.
реални мотиви трампа...
| Трампови “званични разлози” за удар на Иран | Канtrimenова стручна процена |
|---|---|
| 1. Иран поново покреће нуклеарни програм са циљем развоја нуклеарног оружја. | Лажно – нема доказа да Иран тренутно представља непосредну нуклеарну претњу САД. |
| 2. Иран распоређује интерконтиненталне балистичке ракете које могу угрозити САД. | Лажно – Иран није имао ракете способне за непосредно угрожавање америчке територије на начин који би оправдао удар. |
| 3. Иран представља непосредну претњу по америчке и савезничке циљеве у региону. | Претња је пренаглашена – иранска ограничена уздржаност у претходним инцидентима показује да није планирао масовне нападе на америчке интересе. |
| 4. Војни удар је неопходан да се промени режим у Техерану и “ослободи ирански народ”. | Незаконито и неефикасно – акција је противна Уставу САД, међународном праву, и највероватније неће довести до пада режима. |
| 5. САД нису успеле у дипломатским преговорима. | Истина је да су преговори били сложени, али Канtrimen сматра да војна акција није оправдан начин решавања овог питања и само повећава ризик ширег рата. |
| Могући политички/лични мотиви | Пад Трампове популарности и афере унутар САД – рат као начин одвраћања пажње и појачавање политичке позиције. |
шта можемо очекивати као одмазду или одговор ирана ? оно што брине Кантримена...
Удар на Иран
│
┌────────────────────┼────────────────────┐
│ │ │
Ризик ширег Регионална Последице по
конфликта нестабилности САД и савезнике
│ │ │
- Иран може - Балканизација - Повећан ризик
да одговори или ескалација напада на
масовније у Блиском истоку америчке и
на америчке савезничке
и израелске циљеве
циљеве - Појачана
милитантна
активност
│ │ │
Могући исходи: Могући исходи: Могући исходи:
- већи рат - раст напетости - потреба за
са америчким у региону додатном
снагама - угрозе енергетским одбраном и
- погоршање ресурсима и безбедношћу
односа са трговинским токовима
савезницима
Мотив ?
Реални закључци
Операција је више политички него безбедносно мотивисана.Реални ризик ширег рата је висок, док је корист за америчку националну безбедност ограничена.
Дипломатски пут је пропуштен; војни удар није најбољи начин решавања нуклеарних и регионалних тензија.
Трампови мотиви личне природе (популарност, афере) указују на коришћење међународне кризе за унутрашње политичке потребе.
