Nisam reprezentativan primerak jer sam što pogrešnim izborima, što sudbinski, što zbog svoje prirode i karaktera (koji su takvi kakvi su) došla do toga da živim jedan potpuno promašen i skoro pa besmislen život.. Kažem ovo čisto da bude jasnije ono što ću dalje pisati..
Kako vreme odmiče na mojoj "pravi muškarac" listi sve je manje tih nekih uslova i krtiterijuma.. jer:
Nemam nameru da se udajem.
Ne tražim muškarca da bih se ostvarila kao majka.
Ne treba mi finansijer.
Nisam u fazonu da moram imati nekoga da me šeta, voda u izlaske, titra, animira..
U takvim sam obavezama i odgovornostima da ne bi bilo pametno ni da živimo zajedno.
Uzimajući u obzir još i da ne bih mogla da se viđam sa njim non-stop jesam li ja uopšte pogodna za vezu? Pitanje je.. Vrv ne.
Nisam izbirljiva? Pa šta znam, na osnovu gore napisanog moglo bi se reći..
Većina žena uglavnom voli sigurnost.. kažu biologija nam takva..
Traže žene da muškarac bude (joj što ne podnosim taj termin!)
ostvaren.. ono u smislu solventan, stambeno obezbeđen, solidne karijere i finansija, da mu krštenica nije baš mnogo požutela.. lova tu može malko upeglati stvar.. u dve reči: zaštitnik i provajder.
Onda ide onaj drugi paket (ništa manje odvratan od prvog.. ali ok, mogu ja sad da *erem iz pozicije mog jadnog života i mojih godina kad su mi i neki vozovi zauvek otišli.. baš zato naglašavam da ipak razumem mlade ženice)
E tu spadaju one finesice.. tzv. 'fina obrada' o kojoj se i ovde vidim pisalo.. ambiciozan, uredan, džentlmen, da razume ženske potrebe, galantan.. mističan (moj favorit iako umreću al' saznati neću šta mu ovo dođe) dobar *ebač, ceni sebe itd..
Da se razumemo.. nisam ni ja sad tu nešto kao zeznula žensku prirodu i biologiju.. u krajnjoj liniji sve i da hoću ne bih mogla jerrr.. žensko sam.
Samo sam je sliom prilika isključila.
Možda deluje da se gnušam i ismevam ovo što žene očekuju i traže u muškarcu..
Dobro, jeste i to donekle tačno ali treba me bar mrvu razumeti..
lsuviše rano sam obrnula igricu, isuviše rano sam odustala od sebe, isuviše rano sam došla do stadijuma da ne volim život..
I šta mi onda preostaje? Kombinacije? Šemice i kres varijante?
Pa da, teoretski da.. sve upućuje na to da je ovo prava stvar za mene.. e sad kako bi se praksa pokazala.. ne znam..
A da napišem svoje kriterijume za pravog muškarca za neobaveznu varijantu?
Neću, nije tema
Suma sumarum nisam ja više za prave "prave muškarce".. mozda sam za neke malo falične, koji su kao i ja skliznuli sa šina i otpali sa glavnog koloseka..
A ako ćemo onako iskreno i realno.. nisam ni za kakve..
Budem često u fazonu "ma dobro mi je solo"
Ipak treba mi neko.. opet se tu valjda upetljala tamo neka priroda.. ovoga puta ljudska.. možda i nju zgazim, preskočim, pobedim.. za sad ne uspevam..