Prave cure se upoznaju u hramu kulture

Srčemo prvu jutarnju kaficu, moja Vilmica i ja, smožden do bola, baš me je smorila, a ona će:

"Kiki, reci mi, gde si upozn`o tu tvoju `ebenu bivšu o kojoj stihove pišeš i još uvek samo za nju dišeš?"

"U muzeju draga." - velim joj ja - " Prave cure se upoznaju u hramu kulture."

"Znala sam, tako mi Boga i života tvoga, tamo je ta tvoja mila izložbeni eksponat bila ... A mene si upozn`o, `ebem te ćorava, na modnoj pisti... To je, ona velika, razlika međ` nama. Biće da ste svi intelektualci isti."

"Da, draga," - opet ću ja - "lepota će da prođe, ali tebi pamet nikad` neće da dođe."

 

[KPCTAHK]

Pitam ja moju Vilmicu:

"Ima li Viagra za žene, da malko oživi te?"

"Ima, nego šta" - reče mi ona i nastavlja - " u zlatari, preko puta, kupi meni ogrlicu i dva prstena žuta."

 

[Romana Kuhar]

Dolazim, gladan k`o vuk, sa posla. Moja Vilmica jede picu i kad me vidi zapevuši, taj njen antisluhizam mi zapara uši:

"Imam pice dve - tebi ne dam ni jedne! Zato što jurcaš druge devojke."

Okrenuh se, nasmejah se i, naravno, odoh kod komšince i ona mi dade, još uvek mi se brkovi time slade, i slasnu večericu i vrelu picu, kao poslasticu ....

 

[Romana Kuhar]

Biće da je moja Vilmica, skroz na skroz, prolupala, jer je počela da se u šiframa izražava. Malopre mi je rekla da voli dva konja. Da l` neko zna šta je time da naglasi `tela?

Ko je, bre, ta druga konjina?

 

[Romana Kuhar]

Kolege medikusi se čudom čude. Mojoj Vilmici ni na EKG nisu uspeli da utvrde da ima srce, na CT glave su videli da u glavi nema ništa, bre, a ona se stalno smeje, naročito kada se skinem od pola na dole. Biće da to najviše vole. Mnogo mi je, mnogo, žao mene pokraj tekve čudovite žene. Od nje može posve da se skrene ...

 

[KPCTAHK]

Poljubih moju slatku Vilmicu i u njenu nežnu ručicu, za ljubav i sreću, jer nikada ni jednu ženu tako volet` neću, tutnuh joj zlatnu potkovicu. Izazovno, kako samo ona ume i zna - sve damare mi zatitra, mi je ovo dodala moja anđeluša mala:

"Hvala, neizmerna hvala! Volim jednog konja i za njega bih se rado udala."

Odgovorih joj, uvek tako nasrće na ego moj:

"Za poređenje hvala, vragolanko mala, jer mora da si oba probala, a za to drugo neće moći ove noći - moralna sam vertikala."