''
Предлог „МАРИЈИНОГ ЗАКОНА“ Од Слободана Јовановића Одељак Превентива Тачка 1. Направити попис, регистар свих сексуалних предатора, процесуираних и осуђених у последњих двадесет година.Попис ставити на јавни увид у полицијским станицама и судовима у местима боравка истих. Тачка 2. Лицима из тачке 1. забранити приступ вртићима, основиним и средњим школама, дечијим игралиштима и јавним приредбама на којима учествују деца. Тачка 2'. Направити „забрањене зоне“ за лица из тачке 1. у пречнику од једног километра око вртића, школа, дечијих играчишта и играоница, које би биле контролисане од стране полиције. Тачка 3. Осуђиваним напасницима дати у обавезу, под претњом кривичног гоњења, да се јављају на свака три или шест месеци у најближу полицијску станицу, спрам места боравка истих. А, ради контроле кретања и евентуалне промене места боравка. Тачка 4. За оне који се огреше о тачку 3. увести мониторинг, праћење путем „наруквице“ ГПС уређаја, који би им био стављен на ногу. Тачка 5. Организовати систем узбуњивања у свим објектима у којим бораве деца. На релацији наруквица- објекат- полиција, као противпожарни или противпровални системи који већ постоје. Да би полицајци могли правовремено да реагују и интеревенишу уколико се такво лице појави у „забрањеној зони“. Одељак КАЗНЕНЕ МЕРЕ Тачка 1. Сваки облик сексуалног насиља над децом кажњава се са минимум 40 година строгог затвора, без могућности помиловања. И увођење у јавни регистар педофила и силоватеља.Под насиљем се подразумева и свако ласцивно и безобразно узнемиравање деце. Тачка 2. У случајевима да је починалац лице из тачке 1. , одељка превентива, односно повратник, казна се аутоматски удуплава, на 80 година без могућности помиловања. Тачка 3. Уколико је напаствовано дете млађе од дванаест година, одређује се казна затвора од 60 година, без могућности помиловања. Тачка 3'. Уколико услед извршеног злочина наступи смрт детета казна је максималних 80. година без могућности помиловања. Тачка 4. Свим доказаним и осуђеним сексуалним предаторима се одузима сва покретна и непокретна имовина и прелази у власништво државе.Држава од те имовине има исплатити одштету жртвама, односно родитељима или старатељима. У висини просечне месечне плате у трајању за онолико година на колико злотвор буде осуђен. Минимум 40.Ако ли нема имовине или не покрива трошкове, злотвор мора бити натеран да ради на робији и на тај начин сноси законом прописане трошкове.У случају смрти за време издржвања, држава из буџета има обезбедити средства. Тачка 5. За интернет педофилију, поседовање и чување педофилског садржаја изриче се казна затвора од 20 година, минимално. Забрана приступа рачунарима и мобилним телефонима за време трајања исте и обавезан мониторинг, праћење путем ГПС уређаја након одслужења исте. Уз безбедносне мере из тачака 3. и 4. одељка превентива. Тачка 6. Педофилија није болест, никакве олакшавајуће околности се не смеју узимати у обзир код оваквих случајева. Педофилија је кривично дело најгоре врсте и као такво га и треба третирати. Тачка 6'. Уколико је напасаник, ипак душевни болесник од раније, сву одговорност има да сноси лице којем је поверен на старање, старатељ уз примену свих мера као и да је само починилац. Што даље имплицира да се душевни болесници на време сместе у установе затвореног типа са потребном лекарском негом. И у будућности не дозволи могућност несвесног чињења не дела, од стране истих. Тачка 7. За напаствовање, силовање одраслих жена или мушкараца одређује се казна од минималних 30 година затвора, до максималних 80, уз примену мера из тачке 4. Тачка 8. Уколико је у питању серијски силоватељ мора бити осуђен на максималну казну затвора у трајању од 80. година, без могућности помиловања. Тачка 9. За организовано групно силовање одређује се казна од 50. до 80. година за сваког починиоца. Тачка 10. Закон не треба да препознаје категорију смањене урачуљивости под дејством алкохола или дрога, него да такве починиоце максимално кажњава и да служе за наук другима. Тачка 11. Браниоце по службеној дужности за осуђене педофиле и силоватеље да не плаћа држава, него нека се еснафски самоорганизују и оснују фонд, уколико желе да заступају исте. Јер је парадоксална ситуација да жртва или породица жртве у неком проценту ( путем пореза који плаћа) партиципира у одбрани свог крвника.За оне за које се не докаже дело, да им правни заступници буду плаћени као и до сад, из буџета.''
Ko smo mi da te i takve osuđujemo na smrt? Bilo bi lepo tako razmišljati u nekoj zemlji Utopiji,ali u vreme nepravdi,ratova, kriminala najgorih vrsta ,predaleko smo pre svega od pravde i zaštite žrtava,da bi smo bili hrišćani prema monstrumima. 
