prava mera

[86bogomoljka]

Ја себи нећу опростити што сину нисам купила ону дрвену играчку на точкиће, са дршком, што продају по парковима. Дете то гура испред себе, знате на шта мислим.
То је ретка ствар да је тражио а ја сам хладно прокоментарисала да је глупост, скроз одсутно... Никада више није питао за то.
Он је увек био скромно дете и увек је умео да се радује. Многа деца не умеју, отворе, покидају или само погледају и одложе. А он је знао данима да се захваљује и све је чувао. Али смо зато бирали Лего, књиге, играчке за експерименте,... И никада нисам жалила. Боље повремено нешто како треба него сваки дан нека глупост.
И сада је такав. Некада ме и нервира што је тако скроман Aли када изрази жељу, трчим да му купим. Што је дете скромније и захвалније, ја сам дирнутија и рада да угодим.

- - - - - - - - - -

Сећам се реакције моје маме, да ће се убити, у једном тешком тренутку. Била сам мала. Мени је то остало као одраз највећег себичлука са њене стране. Никада то нисам рекла пред својим дететом, ни у шали.

 

[tara]

zanemaruje se stalno genetika, karakter deteta itd
ti mozes da dubis na trepavicama, da radis najbolje sto umes i da opet ispadne lose
s druge strane ima toliko zanemarene dece koja su izrasla u normalne osobe

roditelji su danas sludjeni ali zaista, bombardovani sa svih strana, te ova metoda, te ona metoda, te ne smes da kaznis, te ne smes da podignes glas, te ne smes da prdnes na kraju jer ugrozavaa detetovu licnost
samo ljubav,samo razgovor i sve ce biti super,hau jes nou

pa te onda slude na poslu,pri tom uopste ne moras da budes karijerista da bi provodio ceo dan na poslu dok te neko hebe u zdrav mozak, pa ti viknes na dete, pa onda sledi griza savesti sto si zaboravio da samo ljubav, samo razgovor, vika nikako i tako zavrsis frustriran jer si los roditelj

nisu deca kalup, kod neke dece pali razgovor kod neke ne, nekada treba kazna, nekada trebas biti stroziji, u nekoj fazi reaguje ovako u nekoj onako
ljubav, lepo je perfect objasnila - super je ljubav ali nit je svi dajemo nit je primamo isto nit je samo ljubav dovoljna

 

[86bogomoljka]

А родитељи греше и када наваљују на разговор. Некада просто имаш потребу да оћутиш и неке ствари свариш сам, у себи. То што их ми волимо и што нам је тешко да их гледамо незадовољне не значи да треба да их силујемо љубављу јер љубав и претерана брига нису исто. Некада је ту више до смирене савести него истинске бриге.
Али треба, када год смо у прилици, па и необавезно, у пролазу да истичемо како смо им подршка, ветар и леђа... И да за све има решење.

- - - - - - - - - -

zanemaruje se stalno genetika, karakter deteta itd
ti mozes da dubis na trepavicama, da radis najbolje sto umes i da opet ispadne lose
s druge strane ima toliko zanemarene dece koja su izrasla u normalne osobe

roditelji su danas sludjeni ali zaista, bombardovani sa svih strana, te ova metoda, te ona metoda, te ne smes da kaznis, te ne smes da podignes glas, te ne smes da prdnes na kraju jer ugrozavaa detetovu licnost
samo ljubav,samo razgovor i sve ce biti super,hau jes nou

pa te onda slude na poslu,pri tom uopste ne moras da budes karijerista da bi provodio ceo dan na poslu dok te neko hebe u zdrav mozak, pa ti viknes na dete, pa onda sledi griza savesti sto si zaboravio da samo ljubav, samo razgovor, vika nikako i tako zavrsis frustriran jer si los roditelj

nisu deca kalup, kod neke dece pali razgovor kod neke ne, nekada treba kazna, nekada trebas biti stroziji, u nekoj fazi reaguje ovako u nekoj onako
ljubav, lepo je perfect objasnila - super je ljubav ali nit je svi dajemo nit je primamo isto nit je samo ljubav dovoljna

Истина.
Када се неко роди као ђаво, а роди се, нема ту помоћи.

 

[smokva]

Niko se ne rodi kao djavo

 

[86bogomoljka]

Niko se ne rodi kao djavo

Још како се роди. Има мнострума и само онај ко се са њима суочио зна да је то истина. То само онај ко их роди може да трпи и воли, ако и он.

 

[Rayela]

link sam stavila kao tragican primer dokle sve moze da ode ako se ne pronadje prava ravnoteza

imala sam elektricara koji je ocigledno bio prezahtevan
nije svoje dete kaznjavao fizicki, samo je imao ocekivanja
i dete se u petom razredu osnovne skole obesilo jer je imalo jedinicu na polugodistu iz matematke
prema detetu koje je dobrio posle toga nikad nije postavio nikakav zahtev vise u zivotu
ali je cena da on nauci da balansira kao roditelj bila prevelika

Mislim da novina laze i izmislja. Koje ce dete od12 godina ostaviti nekakvo oprostajno pismo?
Dete se naljutilo, zelelo je da se osveti majci i ubilo se. Kakvo sad oprostajno pismo.
Ali zvuci "zanimljivo".

 

[dive]

Mislim da novina laze i izmislja. Koje ce dete od12 godina ostaviti nekakvo oprostajno pismo?
Dete se naljutilo, zelelo je da se osveti majci i ubilo se. Kakvo sad oprostajno pismo.
Ali zvuci "zanimljivo".

ne verujem da lazu jer je ostavljanje pisma nacin da se kazni odredjena osoba
ocigledno je da je njegovo nezadovoljstvo i ljutnja bila usmerena na majku zbog zabrane koju mu je postavila

 

[86bogomoljka]

И ово што Тара пише... Сагласна сам.
Има породица са више деце, сва сјајна и један изрод. А исти третман. Мислим да таквом ни другачији приступ не би помогао. Просто је такав, отуд серијске убице и разни други...
Верујем да је код неких стање последица ко зна чега, али је исто толико оних, ако не и више, који би испали такви у ма каквим условима. Само траже изговоре за своје лудило. Нису они гладни ни љубави ни ничега, него туђег страха, углавном. Па се дешава што се дешава.

 

[koto]

jedino u sta verujem, je da covek mora dati sve od sebe i nadati se najboljem.
meni je mladje dete imalo jedan iskorak, kad mesec dana nije isao u skolu...skoro uopste. posto je do tad uvek bio savsrsen, nit je ko pitao nit sam ja znala..kad me razredna zvala, mal mi srce nije stalo..
vodila sma ga svuda..od homeopate preko lekara do psihologa.
homepata mi je rekao da su mu skocili zenski hormoni..ja ga pitam, sta to znaci..kaze zamisli da si stalno u pmsu..eto to znaci..kosa mi se digla na glavi.
psiholog je rekla da ima klinicke znake depresije, ali da ona ne vidi uzrok,a s druge strae smatra da je on u 5% dece koji se mogu sami izboriti sa tim..
dosli mi kuci, kaze on..mama, dzaba to sve dok ja to sam sa sobom ne rascistim..
i ja sam ga pustila. verovala sam mu.
isto sam postupila i sa starijim nekom bas kriznom trenutku..
i ispalo je dobro..
tesko je..ne mozes ziveti umesto deteta. mora da koristi glavu, srce, svoju sopstvenu snagu..mora da razlikuje bitno i nebitno.
u tom ebenom pubertetu hormoni deci smute mozak..ali opet sta mozes? nista, volis ga, pazis, boris se, zatezes, popustas..
zahteva mnogo energije.
nije lako biti roditelj.

 

[dive]

И ово што Тара пише... Сагласна сам.
Има породица са више деце, сва сјајна и један изрод. А исти третман. Мислим да таквом ни другачији приступ не би помогао. Просто је такав, отуд серијске убице и разни други...
Верујем да је код неких стање последица ко зна чега, али је исто толико оних, ако не и више, који би испали такви у ма каквим условима. Само траже изговоре за своје лудило. Нису они гладни ни љубави ни ничега, него туђег страха, углавном. Па се дешава што се дешава.

u tome je problem, svi su razliciti i ne odgovra svima isti pristup
ja sam mrzela osnovnu skolu i jedva sma cekala da iz nje izadjem jer su me glupe nastavnice poredile sa sestrom kojoj su predavale
ja umetnicka dusa, nespojiva sa matematikom i fizikom
a ona u toj oblasti pliva kao riba
isto je tako i u porodicama, nemaju sva deca iste potrebe

 

[86bogomoljka]

u tome je problem, svi su razliciti i ne odgovra svima isti pristup
ja sam mrzela osnovnu skolu i jedva sma cekala da iz nje izadjem jer su me glupe nastavnice poredile sa sestrom kojoj su predavale
ja umetnicka dusa, nespojiva sa matematikom i fizikom
a ona u toj oblasti pliva kao riba
isto je tako i u porodicama, nemaju sva deca iste potrebe

То је тачно, за усмеравање. Зато децу треба ослушкивати.
Али суштински се не би много променило. Убеђена сам да би добра душа била добра и у изобиљу и у дому. Разликовали би се образовање, интересовања,... али суштина остаје.
Пре сам и ја романтично веровала да се свакоме може помоћи ако имаш прави приступ. Али сам после схватила да је то бајка.

 

[koto]

То је тачно, за усмеравање. Зато децу треба ослушкивати.
Али суштински се не би много променило. Убеђена сам да би добра душа била добра и у изобиљу и у дому. Разликовали би се образовање, интересовања,... али суштина остаје.
Пре сам и ја романтично веровала да се свакоме може помоћи ако имаш прави приступ. Али сам после схватила да је то бајка.

mislis da se neko rodi sa losom dusom?
ne verujem u to.
ne postoje losa deca, samo se temperamenti razlikuju, energija, nacin ispoljavanja..

 

[PerfectOne]

jednom me je na letovanju drugarica zaključala u sobu i sakrila ključ
pošto sam htela napolje a ona je tvrdoglavo odbijala da mi otključa vrata ja sam krenula kroz prozor tog odmarališta ni manje ni više nego sa drugog sprata
moglo je da se završi ovako ili onako imala sam svega pet godina. završilo se odranom kožom od kamene fasade i okrvavljenim dlanovima dok sam visila i držala se za žaluzine

nije bilo govora o tome da želim sebi da oduzmem život ali deca i ne znaju u koliko se opasnu situaciju uvaljuju nemajući u sebi izgrađen sistem pregovaranja.
možda tu leži prava mera u uspešnim pregovorima

 

[Bambi]

Slazem se sa Tarom i Bogi, jer takav primer imam u svojoj porodici. Sestra je nakrivo nasadjena od kako se rodila. Svojeglava, tvrdoglava, nikog nije slusala, a sto je volela glavom o zid, o tome se pesme mogu pevati. Koliko god da je volim toliko sam svesna da je moje roditelje kostala nerava i nerava i da su zbog nje imali mnoge neprospavane noci.
Izrazi zelju da sa drugaricama ide na more, 15 joj je godina. Moji sednu sa njom, objasne svoje strahove i zasto nisu za to, ona kao:“Dobro.“ Negde u leto samo je odjednom nema. Iskoristila je proliku dok su moji bili na pijaci, a ja kod bake i deke, spakovala se i otisla.
I posle poslala razglenicu:“Primite puno pozdrava sa suncem obasjanog mora.“

Nova godina, tetka sa porodicom je kod nas, ona odlazi na docek. Vraca se nakon 9 dana. Bila je u Berlinu.

 

[86bogomoljka]

mislis da se neko rodi sa losom dusom?
ne verujem u to.
ne postoje losa deca, samo se temperamenti razlikuju, energija, nacin ispoljavanja..

Мислим. Убеђена сам да се неки роде са нечим мрачним, злим...
Срећом, више, много више, је добрих и исправних људи

 

[koto]

to sto neka dea ne umeju da budu poslusna, ni umiljata, ne znaci da su zla..desi da toliko nerviraju roditelje da ih ovi ipak vremenom ubede da jesu zli, cim su tako nevaljali..

 

[smokva]

Slazem se sa Tarom i Bogi, jer takav primer imam u svojoj porodici. Sestra je nakrivo nasadjena od kako se rodila. Svojeglava, tvrdoglava, nikog nije slusala, a sto je volela glavom o zid, o tome se pesme mogu pevati. Koliko god da je volim toliko sam svesna da je moje roditelje kostala nerava i nerava i da su zbog nje imali mnoge neprospavane noci.
Izrazi zelju da sa drugaricama ide na more, 15 joj je godina. Moji sednu sa njom, objasne svoje strahove i zasto nisu za to, ona kao:“Dobro.“ Negde u leto samo je odjednom nema. Iskoristila je proliku dok su moji bili na pijaci, a ja kod bake i deke, spakovala se i otisla.
I posle poslala razglenicu:“Primite puno pozdrava sa suncem obasjanog mora.“

Nova godina, tetka sa porodicom je kod nas, ona odlazi na docek. Vraca se nakon 9 dana. Bila je u Berlinu.

Ju strasno
Ja sam ostala u cudu evo preko 35 godina.nas tri na peronu pratimo drugaricu na more.voz bukvalno krece i ona kao ajde sa mnom.i jedna kokoska samo uskoci u voz.bez para,bez rezervnih gaca,bez telefona(normalno u to doba)
Znam da sam bila toliko sokirana tim impulsivnim gestom,da i danas isto osecam kad se setim
A jedino mi u glavi bilo,sta sad misle njeni roditelji

 

[86bogomoljka]

to sto neka dea ne umeju da budu poslusna, ni umiljata, ne znaci da su zla..desi da toliko nerviraju roditelje da ih ovi ipak vremenom ubede da jesu zli, cim su tako nevaljali..

Нисам мислила на несташну децу, наопако. Једно је бити својеглав, продоран, практиван...
А сасвим друго бити стварно проблем, за себе и околину.

 

[Bambi]

Ju strasno
Ja sam ostala u cudu evo preko 35 godina.nas tri na peronu pratimo drugaricu na more.voz bukvalno krece i ona kao ajde sa mnom.i jedna kokoska samo uskoci u voz.bez para,bez rezervnih gaca,bez telefona(normalno u to doba)
Znam da sam bila toliko sokirana tim impulsivnim gestom,da i danas isto osecam kad se setim
A jedino mi u glavi bilo,sta sad misle njeni roditelji

Tako ni moju sestru nije interesovalo kako je nasim roditeljima.
Sve je radila sta je htela. Nisu pomagali razgovori, odlasci kod psihologa, kazne, nista.
Sto je najsmesnije nikada se nije svadjala ili histerisala kada joj nesto zabrane. Samo cuti i ok i uradi sta hoce.
I kada je posle pitaju kako je mogla tako nesto da uradi samo cuti.
Jos u doba njenog najveceg ludovanja nije ni bilo mobilnih telefona. Posle se i onako nije javljala ni kada je bila starija, a jos je zivela sa nama.

 

[dive]

Slazem se sa Tarom i Bogi, jer takav primer imam u svojoj porodici. Sestra je nakrivo nasadjena od kako se rodila. Svojeglava, tvrdoglava, nikog nije slusala, a sto je volela glavom o zid, o tome se pesme mogu pevati. Koliko god da je volim toliko sam svesna da je moje roditelje kostala nerava i nerava i da su zbog nje imali mnoge neprospavane noci.
Izrazi zelju da sa drugaricama ide na more, 15 joj je godina. Moji sednu sa njom, objasne svoje strahove i zasto nisu za to, ona kao:“Dobro.“ Negde u leto samo je odjednom nema. Iskoristila je proliku dok su moji bili na pijaci, a ja kod bake i deke, spakovala se i otisla.
I posle poslala razglenicu:“Primite puno pozdrava sa suncem obasjanog mora.“

Nova godina, tetka sa porodicom je kod nas, ona odlazi na docek. Vraca se nakon 9 dana. Bila je u Berlinu.

moja sestra i ja se razlikujemo
ona je starija
ona je poslusna, a ja ne mogu da prihvatim neargumentovano ne i gledam da se izborim za svoje
kao mladja sam probijala zabrane za izlaske, koje je trebalo ona da odradi
dogovorile smo se kad sam imala 17, a ona 19 da docekamo n g sa njenim deckom i drustvom u stanu koji nam je ustupila ujna jednog druga
ona pita, majka kaze ne moze, ona kaze dobro
kako dobro???
pa ne pustaju
ma moraju da puste
i onda ja argumentima sledeca tri dana pobijam to ne..onda to zacinim suzama nemoci..i puste nas na kraju
ali pre toga ispeglamo sve navedene razloge zbog kojih nisu hteli da nas puste
njoj kazu toliko novca imas za dzeparac, ona kaze dobro
ja kazem - malo mi je
oni kazu nema vise
ja kazem dobro i odem da radim vikendom i neke poslove od nekoliko dana na preporuku - popisi is i zaradim koliko mi je u tom trenutku trebalo
vreme sankcija, plate 10-100dem, kazu - kako svi, tako i mi
sestra kaze dobro
ne moze tako, odem zavrsim kurs za krupijea i zaposlim se u kazinu za platu od 3000dem
moja sestra i dan danas ide tom linijom manjeg otpora, pristaje na sve samo da nema talasanja
ja i dalje imam isti stav da treba da se izborim za nesto za sta smatram da treba, a moja majka me i dalje dozivljava kao dete sa kojim se citav zivot borila
sto je najludje u celoj prici - ja sam ista ona
i sto je lepo u citavoj prici - moja sestra mi je citav zivot bila podrska, i danas je..
oslonac kad mi zatreba podrska kad se umorim u toj svojoj borbi..i mnogo je volim.

 

[dive]

Tako ni moju sestru nije interesovalo kako je nasim roditeljima.
Sve je radila sta je htela. Nisu pomagali razgovori, odlasci kod psihologa, kazne, nista.
Sto je najsmesnije nikada se nije svadjala ili histerisala kada joj nesto zabrane. Samo cuti i ok i uradi sta hoce.
I kada je posle pitaju kako je mogla tako nesto da uradi samo cuti.
Jos u doba njenog najveceg ludovanja nije ni bilo mobilnih telefona. Posle se i onako nije javljala ni kada je bila starija, a jos je zivela sa nama.

moja majka polomi kljucnu kost u maju
u junu sredimo celu kucu od tavana do podruma, jer se setra udaje krajem avgusta
imala sam 19 godina, kazem mojima da cu da idem sa deckom na more
kaze majka ne moze i krene kosu da cupa sebi od muke - ko ce da sredi kucu, sestra ti se udaje i jos svasta
doci cu do tada
ne moze
odem zaradim nekih 200dem i kazem idem
ona place, tata me zagri i kaze gde idete
ne znam, negde u grcku
kaze tata da li imas para
kazem, zaradila sam 200dem
tata izvadi jos 200dem odvojenih za sestrinu svadbu, da mi i kaze srecan ti put
na more smo otisli autostopom, tako smo se i vratili
ustedeli smo novac za trokove puta, pa smo umesto deset ostali 20 dana
nije bilo mobinih telefona, javila sma se kad sam stigla
da sam sad na njenom mestu, da moje dete tako ode, ziva ne bih bila
ali nikad takav stav nisam imala prema svom detetu, uvek sam gledala da joj budem podrska i dam vetar u ledja kao sto je meni moj tata
sa druge strane, ne znam da li bih bila ovoliko borbena da nisam imala kroz detinjstvo taj majcin stav - neces ti moci to

 

[Bambi]

U redu je verovati u sebe i boriti se, ali ona se nikada nije objasnjavala. Na sve je govorila „Dobro“, ali uradi kako ona hoce....
Visoko inteligentna, ali emotivna bas i ne.

 

[PerfectOne]

Treba biti realan i shvatiti da osrednjost nije život bez boje, ukusa i mirisa, ipak većina nas živi upravo takav život. Možemo mi umisliti da smo izuzetni u svemu, da sve vrtimo na naj maksimumu, ali kad se osvrneš i pogledaš vidiš da mnogi uspešno obavljaju isti takav posao, da su mnoga deca voljena i lepo vaspitana, da ima dobrih brakova, da ta "izuzetnost" u stvari znači jedan harmoničan i produktivan život koji ni drugima nije stran.

Npr, svako ko kuva misli da to ume i da je to savršenstvo, ali ipak velika većina ne bi nikada dobila međunarodno priznanje za kulinarska umeća.

slažem se načelno sa svim što si rekla to je veoma istinit post
samo da ti kažem ovo možda bude od koristi.
sa 35 svi su bili podmireni čisti suvi nahranjeni i zadovoljni
kuća besprekorna, sve blista.
na poslu sve uvek završeno u roku i bez odugovlačenja.
mnogo energije uložene u sve segmente i to na maximum.
posle jednog iskustva zbog koga mi još zvoni u ušima
neke stvari su jednostavno morale biti tretirane kao nešto što može da se završi i sutra
jer negde u svojoj najboljoj nameri čovek napravi grešku bagatelišući ipak ono što zaslužuje njegovu najveću pažnju a to je partner sa kojim ide kroz život ruku pod ruku.

 

[kichbran]

link sam stavila kao tragican primer dokle sve moze da ode ako se ne pronadje prava ravnoteza

imala sam elektricara koji je ocigledno bio prezahtevan
nije svoje dete kaznjavao fizicki, samo je imao ocekivanja
i dete se u petom razredu osnovne skole obesilo jer je imalo jedinicu na polugodistu iz matematke
prema detetu koje je dobrio posle toga nikad nije postavio nikakav zahtev vise u zivotu
ali je cena da on nauci da balansira kao roditelj bila prevelika

Bio je skoro slična vest o dečaku koji je izvršio samoubistvo a u oproštajnom pismu napisao da je to zbog previše zahtevnih roditelja i da se nada da će beba koju očekuju, majka mu je bila trudna, zadovoljiti njihove kriterijume.
Ne znam šta bih rekla na tu temu. Već drugi put pišem i brišem šta sam napisala. Tuga... A deca tog uzrasta kapiraju šta je smrt, ali ne umeju još finije da artikulišu emocije, kod njih je sve grubo i sirovo, zato ih preplave. Ima tu puno faktora, nije samo roditelj koji pokušava iz svog potomka da izvuče najbolje onako kako jedino zna i ume.

Pa i ovde se vidi, svi mi mislimo da radimo najbolje, prosto jer radimo po modelu koji nam je poznat i na kom smo sami odrasli. Van toga nismo ni u stanju da sagledamo, niti da budemo kritični do kraja kad nam je vrednosni sistem temeljen na ličnim kapacitetima.
Na kraju se svodi da treba da daš maksimum od sebe da budeš dobar i čestit čovek, iskren i prema sebi i drugima, koliko god to banalno zvučalo. A to ubraja niz sposobnosti na kojima moraš neprestano da radiš. Mislim da deca tada imaju najviše šanse, ostalo... Kako se slože kockice, koliko imaš sreće, mentalnih i fizičkih kapaciteta.

To deluje lako, ali nisam verovala koliko se lako sklizne i da postati loš ne uključuje uopšte specijalnu nameru već po inerciji.

 

[kichbran]

Tako ni moju sestru nije interesovalo kako je nasim roditeljima.
Sve je radila sta je htela. Nisu pomagali razgovori, odlasci kod psihologa, kazne, nista.
Sto je najsmesnije nikada se nije svadjala ili histerisala kada joj nesto zabrane. Samo cuti i ok i uradi sta hoce.
I kada je posle pitaju kako je mogla tako nesto da uradi samo cuti.
Jos u doba njenog najveceg ludovanja nije ni bilo mobilnih telefona. Posle se i onako nije javljala ni kada je bila starija, a jos je zivela sa nama.

Kao da si moju sestru opisala. Mada nije nestajala na toliko dana, ali je jednu ekskurziju sa neizvesnim ishodom napravila baš dan uoči mog prijemnog ispita. Još joj to nisam oprostila.
Njoj jednostavno nije palo na pamet da razmislja o tome kako se drugi osećaju, i da li bi uopšte nešto trebali da osećaju. Niti ikad ulazi u rasprave, sve je da, jeste, važi. I dalje radi po svom.