Mali čičak
Stara legenda
- Poruka
- 77.633
Neću lupetati više ni manje. A ti uzmi pilulu.
Ne treba mi
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Neću lupetati više ni manje. A ti uzmi pilulu.
Do kada?
https://www.krstarica.com/vesti/hro...m&utm_medium=thumbs&utm_campaign=thumbs_house
dete u pubertetu, mi pritisnuti obavezama i nervozni
sa 12 godina deca nemaju realnu sliku o smrti kao meri za kaznjavanje svojih roditelja zbog necega sto su im uskratili
kako kao zene i majke, kao muskarci i muzevi nalazite tu pravu meru u zivotu koja vam sve drzi u nekom balansu
bez ispada koji prave veliku stetu na nekoj uskracenoj strani
posvetite se previse deci, zapostavite muza - puca brak
posvetite se previse karijeri - puca brak
posvetite se previse porodici - nemate od cega da zivite..
Sad cu mozda zvucati glupo ali treba biti dobar i popustljiv i sve ti je u zivotu lakse ako se dajes
Emotivni sebicnjaci su nesrecni i to prenose na svoju decu
Dete je imalo psihicke probleme sigurno zbog losih odnosa u porodici na zalost a ako mene pitate porodica je najvažnija pa tek onda sve drugo
- - - - - - - - - -
Porodica su muz / zena i deca
To je zajednica
Srecan porodicni zivot je po meni prvi uslov za srecu
Mora se cuvati porodica i treba se davati u zivotu
Uvek se vrati
Na poslu to nije uvek tako tako da poso bude i prodje a porodica ostaje
Jedno je biti dobar
A nesto deseto biti popustljiv
Najlakse je biti popustljiv
U fazonu dete ti napravi glupost ti ga pomazis “nek si mi ziv i zdrav”
A sto ce nastaviti da se ponasa bahato prema drugima to nas bas briga jel?
Nisu deca korov pa da te boli uvo, samo ih pustis
Moras i da ih vaspitavas i usmeravas i boli i kad se ljutis na njih ali to radis upravo zbog njih
Jer u nekom momentu moras da shvatis svoju ulogu, dok traje vreme obavljanja
Posle pisi propalo ako nisi na vreme bio tu
ni ja popustljivost ne vezujem za davanje emocija, nego sa nedavajem sebe u tom trenutku
umorna sam, nemam snage da objasnjavam zasto nesto ne moze ili moze i popustim samo da me pusti na miru
to se desavalo kad sam bila umorna, ali sa potencijalom za oporavak
druga varijanta je kad sam umorna kao pas, kad me ceka jos obaveza, kad su mi zivci napeti do maksimuma, a onda me na to jos dete pritisne - tad sledi kazna
svoju cerku samo samo jednom u zivotu kaznila i to kad je imala 17 godina, neodlaskom na 18. rodjendan najbolje drugarice
kaznu je istrpela, bila je u cudu i ona i njeno drustvo i roditelji te dece
kad smo posle mesec dana pricale o tome opusteno, bez tenzije, rekla mi je da je bila u cudu jer ja nju nikad nisam kaznjavala
do tada sam se trudila uvek, da ma koliko da sam bila umorna, njoj stvari objasnim na nacin na koji treba da ih razume
zato su meni moje tridesete godine bile najteze u zivotu, teze cak i od ovih koje sada zivim
ja nisam uspela da napravim taj idealan balans, jer je zrtva tog zivotnog tereta bio moj brak
ali sa druge strane, ex m i ja smo uspeli da sacuvamo dobre odnose i mislim da smo podigli srecno dete
dva od tri i nije los rezultat na kraju
ali sam zato i postavila temu, kako pravite balans, a da ne bude na stetu neceg drugog
https://www.krstarica.com/vesti/hro...m&utm_medium=thumbs&utm_campaign=thumbs_house
dete u pubertetu, mi pritisnuti obavezama i nervozni
sa 12 godina deca nemaju realnu sliku o smrti kao meri za kaznjavanje svojih roditelja zbog necega sto su im uskratili
kako kao zene i majke, kao muskarci i muzevi nalazite tu pravu meru u zivotu koja vam sve drzi u nekom balansu
bez ispada koji prave veliku stetu na nekoj uskracenoj strani
posvetite se previse deci, zapostavite muza - puca brak
posvetite se previse karijeri - puca brak
posvetite se previse porodici - nemate od cega da zivite..
Pa to.Sta god da uradi roditelj koji nema veze sa nama, uradice pogresno. Ako se posveti djetetu grbav je jer ga je razmazio, ubio mu kreativnost jer ga nije pustio da se sam zabavi, ako ga pusti kao nekada sto su roditelju pustali djecu da jurcaju sami, onda ga je zanemario, ako mu nije mama najbolja drugarica onda ne razvija bliskost... sta god da uradi, ne valja, jer to nismo mi.
Dvanaestogodisnjak koji se ubije iz obijesti me ostavlja u cudu, razumijem dijete uplaseno, nemocno, maltretirano ali ovo ne mogu. To su godine bunta I ljutnje ali I radoznalosti zelje za zivotom.
voljena deca ne prave gluposti, nit su destruktivna nit samodestruktivna, sa krajnjom instancom samodestruktivnosti iz uvodnog opstaJedno je biti dobar
A nesto deseto biti popustljiv
Najlakse je biti popustljiv
U fazonu dete ti napravi glupost ti ga pomazis “nek si mi ziv i zdrav”
A sto ce nastaviti da se ponasa bahato prema drugima to nas bas briga jel?
Nisu deca korov pa da te boli uvo, samo ih pustis
Moras i da ih vaspitavas i usmeravas i boli i kad se ljutis na njih ali to radis upravo zbog njih
Jer u nekom momentu moras da shvatis svoju ulogu, dok traje vreme obavljanja
Posle pisi propalo ako nisi na vreme bio tu
možda je rešenje posvetiti se svemu malo da ne kažem površno i bez ambicija.
ipak sve zavisi od kapaciteta koji čovek nosi u svojim magacinima energije koliko i čime ih puni
i koliko i na koji način ih prazni takođe. teško da možemo da ustanovimo odavde šta za nekoga tačno znači balans
i da li može da hendluje na nekoliko frontova istim intenzitetom ili može da se posveti samo jednom zadatku.
a što se deteta za koje si stavila link tiče stvarno ne bih mogla da komentarišem jer ne znam šta bi bilo prikladno da se kaže u ovoj situaciji.
voljena deca ne prave gluposti, nit su destruktivna nit samodestruktivna, sa krajnjom instancom samodestruktivnosti iz uvodnog opsta
i to jeste poenta ljubinkinog posta - volite, dajte sebe i ta ista deca zracice okolinu, ukljucujuci i same roditelje, onim cime su i sama hranjena
ako shvatimo da imamo najmanje tri jednako važna prioriteta i ako sva tri uvek držimo na maksimumu velike su šanse da doživimo kratak spoj već do četrdesete.
znači nešto mora da bude off
samo šta?
.
mislim da nije u pitanju psihicki problem, nego los odnos roditelj - dete
deca sa 12 godina ne znaju da je taj korak u smrt konacan, na tom uzrastu ga dozivljavaju kao postupak kojim ce da kazne roditelje, a posle toga ce sve da bude kako treba
meni je ova tuzna vest bila samo polazna tacka da se zapitam koliko smo sposobni da napravimo ravnotezu u zivotu, s obzirom na uslove u kojima zivimo, a da sa takvim nasim stavom nista ne trpi, pa ni mi
moje dete radi godinu i po dana
predana poslu, neko ko je od malih nogu naucen na obaveze, rad i odgovornost
sportista, zdrava, zbog ronjenja je svake godine imala redovne sportske lekarske preglede
na sistematskom koji im je organizovala firma pronadju joj povisena antitela i neke netipicnosti na ekg-u zbog kojih je nosila juce holter
ovo sve moze da bude i posledica onoga sto smo obe dozivele, a moze i pritisak na poslu i stres sa kojim ona nije izbalansirala u svoju korist
ima stabilnu vezuz, ima treninge relativno redovno i ovaj rezultat
hocu da kazem, sta sutra kad bude imala svoju porodicu, decu, jos vise obaveza, ako joj sada na neki nacin trpi zdravlje
koliko svako od nas moze da pronadje pravu meru u svom zivotu na svim poljima, da bi mogao da stiklira sve sa ok - i decu i muza i sebe i sefa i vucica i taba
to je sad siroka tema
razlog neskakanje nije strah od smrti, ako imas odluku da zelis da zivis
nije strah u pitanju, nego zelja
voljena deca ne prave gluposti, nit su destruktivna nit samodestruktivna, sa krajnjom instancom samodestruktivnosti iz uvodnog opsta
i to jeste poenta ljubinkinog posta - volite, dajte sebe i ta ista deca zracice okolinu, ukljucujuci i same roditelje, onim cime su i sama hranjena
Ne znam, kapiram da nisu u pitanju samo igrice, verovatno je dete bilo u depresiji ili šta god... čovek prosto ne može tek tako da se ubije. Sećam se da sam jednom plakao što mi keva nije dala da iznajmim soni. Zaključao sam se u sobu, nisam hteo da razgovaram ni sa kim, iz protesta nisam hteo da jedem... ali nikad mi nije palo na pamet da se ubijem. Na kraju je keva popustila i sutradan su mi doneli soni.
Imao sam 23 godine.