- Poruka
- 15.937
Među nama su najlepše duše sveta... umetničke vertikale oko kojih se svi vrtimo...
Najtananije i najranjivije, nose svu ljubav kojom nas daruju i hrane...
Napustio nas je najveći umetnik među njima, najbolji među nama... Božiji miljenik Jagoš Marković.
Sećanje...
Nebojša Dugalić, glumac i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, oprostio se od Jagoša Markovića na
potresan ljudski, duhovan i duševan način... Ovo je najlepša slika glumca i reditelja uokvirena ramom Božijeg
talenta i lepote koju osetih ikada...
- Dragi moj, dobri, duhoviti, jedinstveni Jagule!
Kada bih morao sada da o tebi govorim kao prijatelj, sasvim razdešen tvojim odlaskom, (kako si voleo da kažeš),
onda bih samo mogao da pustim da ovaj muk, kojim smo svi zamukli, govori umesto mene.
Ali ne mogu o tebi da govorim po žalosti ovoga sveta kad je sve među nama bilo po radosti koja od ovoga sveta nije
- piše Dugalić i nastavlja:
- Znao si da čovek i njegov dar nije ništa drugo do rezonantna kutija koja omogućava Bogu da u ovom gluvom svetu odjekne.
Znao si da je naš najvažniji dug da se u sebi naštimujemo za takav odjek.
Razgovetan, moćan, a blagotvoran.
I toj si službi prineo svaki svoj treptaj.
I sve svoje.
Bez ostatka.
Hvala ti za takvo tvoje "bez ostatka".
Na tom izgarajućem sebeprinošenju krepio sam veru da ipak nisam greškom zabasao među zavese, kulise i pozorišnu prašinu.
Dva umetnika sarađivala su poslednji put na predstavi "Magbet".
- Bio si moja retka svetkovina smeha, duha, radosti, mudrosti, utehe i igre.
I kada si nam razna obilja u nedra sipao, uvek mi se činilo da smo tek napipali žicu koja se daruje samo retkim srećnicima među
kopačima zlata.
Bio si, kako Šekspir reče,"kao jesen, sve bogatija što se više žnje".
Teško će sada biti bez tebe u tom rudniku, Jagule moj, jer nema zlata bez takvih kopača - navodi glumac.
On se na kraju zapitao zašto najbolji odlaze:
- Mora da smo nešto mnogo zgrešili kada nam Gospod uzima najbolje oko nas.
Praštaj što nismo zaslužili da duže ostaneš sa nama.
A hvala ti što smo bar neko vreme zajedno scenom izgarali istom vatrom.
Najdirljivije u tebi bilo mi je to kako si za Bogom gladovao.
Neka Gospod zbog takve tvoje gladi sve tvoje pomiluje i neka te u večni zagrljaj primi.
I neka ljubav naša svedoči o tebi pred licem njegovim.
Neka ti molitve moje i zagrljaj moj budu do tamo putnina - zaključio je Dugalić.
Najtananije i najranjivije, nose svu ljubav kojom nas daruju i hrane...
Napustio nas je najveći umetnik među njima, najbolji među nama... Božiji miljenik Jagoš Marković.
Sećanje...
"GOSPOD UZIMA NAJBOLJE OD NAS, MORA DA SMO NEŠTO MNOGO ZGREŠILI!"
Nebojša Dugalić o Jagošu: "Bio si moja retka svetkovina smeha, duha, radost..."
Nebojša Dugalić, glumac i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, oprostio se od Jagoša Markovića na
potresan ljudski, duhovan i duševan način... Ovo je najlepša slika glumca i reditelja uokvirena ramom Božijeg
talenta i lepote koju osetih ikada...
- Dragi moj, dobri, duhoviti, jedinstveni Jagule!
Kada bih morao sada da o tebi govorim kao prijatelj, sasvim razdešen tvojim odlaskom, (kako si voleo da kažeš),
onda bih samo mogao da pustim da ovaj muk, kojim smo svi zamukli, govori umesto mene.
Ali ne mogu o tebi da govorim po žalosti ovoga sveta kad je sve među nama bilo po radosti koja od ovoga sveta nije
- piše Dugalić i nastavlja:
- Znao si da čovek i njegov dar nije ništa drugo do rezonantna kutija koja omogućava Bogu da u ovom gluvom svetu odjekne.
Znao si da je naš najvažniji dug da se u sebi naštimujemo za takav odjek.
Razgovetan, moćan, a blagotvoran.
I toj si službi prineo svaki svoj treptaj.
I sve svoje.
Bez ostatka.
Hvala ti za takvo tvoje "bez ostatka".
Na tom izgarajućem sebeprinošenju krepio sam veru da ipak nisam greškom zabasao među zavese, kulise i pozorišnu prašinu.
Dva umetnika sarađivala su poslednji put na predstavi "Magbet".
- Bio si moja retka svetkovina smeha, duha, radosti, mudrosti, utehe i igre.
I kada si nam razna obilja u nedra sipao, uvek mi se činilo da smo tek napipali žicu koja se daruje samo retkim srećnicima među
kopačima zlata.
Bio si, kako Šekspir reče,"kao jesen, sve bogatija što se više žnje".
Teško će sada biti bez tebe u tom rudniku, Jagule moj, jer nema zlata bez takvih kopača - navodi glumac.
On se na kraju zapitao zašto najbolji odlaze:
- Mora da smo nešto mnogo zgrešili kada nam Gospod uzima najbolje oko nas.
Praštaj što nismo zaslužili da duže ostaneš sa nama.
A hvala ti što smo bar neko vreme zajedno scenom izgarali istom vatrom.
Najdirljivije u tebi bilo mi je to kako si za Bogom gladovao.
Neka Gospod zbog takve tvoje gladi sve tvoje pomiluje i neka te u večni zagrljaj primi.
I neka ljubav naša svedoči o tebi pred licem njegovim.
Neka ti molitve moje i zagrljaj moj budu do tamo putnina - zaključio je Dugalić.
