Lada
Legenda
- Poruka
- 52.226
СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА НОВИ
Мењали смо имена, а задржавали снове. Рушили смо предрасуде, и зидали наду.
Парали смо грешке, а низали успехе. Веровали да смо на правом путу, и онда кад су сви сумњали.
Кротили смо воду, распаљивали страст. Доказали да је лако тешко. А кад је најтеже – да заједно можемо лакше.
Кројили смо приче, цртали путање. Одузимали дах, а сабирали утиске.
Јер наше приче сјајно звуче.
А радост је већа само кад се дели.
Магија је у срцу Београда.
Добродошли у јубиларну 70. сезону јединог музичког позоришта у региону!
„Тражим да сала буде на Теразијама. Хумористичко или булеварско позориште, које недостаје Београду, мора бити тамо где људи убијају време, а ми им онда понудимо смешно убијање самоће!“
Овим речима Радивоја Лоле Ђукића започиње историја Позоришта на Теразијама пре 70 година. Основано као Хумористичко позориште 23. децембра 1949. године, позориште је кренуло са радом у импровизованим околностима као подстанар биоскопа „Београд“ а прва премијера била је Нушићева комедија Др (1951). Првих двадесет година рада, репертоар су чиниле претежно комедије и оперете, што позоришна критика и културна јавност тог времена није дочекала са одобравањем, већ је наставила игнорантски однос према ономе што је убрајано у „лаке“ позоришне жанрове.
Неколико година од оснивања, појавила се амбиција да ово позориште не буде само хумористичко, већ и театар озбиљних уметничких амбиција. Тако 1954. године мења име у Београдска комедија, и свој репертоарски курс окреће ка насловима из светске комедиографије. Фузијом са Београдским драмским позориштем 1959. године створено је Савремено позориште са две сцене – на Теразијама и на Црвеном крсту. Савлађавајући све проблеме и недоумице које је то спајање произвело, постављане су представе које се могу сматрати прелазним облицима на путу ка великом америчком мјузиклу. Оклахома(1966) представља преломну тачку на теразијском репертоару, а премијере које су уследиле – Прича из западног кварта (1968) и Пољуби ме Кејт (1969) само су потврдиле ову тенденцију окретања ка музичком позоришту. Појам мјузикла није се још био усталио у нашој жанровској класификацији, ипак публика је одушевљено прихватала сваку наредну премијеру. У марту 1975. године донета је одлука да се позоришта раздвоје на Београдско драмско позориште и Позориште на Теразијама, како и данас позориште носи име. Због темељне реконструкције зграде, представе су од 1991. године извођене на сцени УК „Вук Караџић“, а 2005. године позориште се вратило кући. Данас, Позориште на Теразијама је једино музичко позориште у региону које је добило лиценцу за извођење најпознатијих светских наслова попут мјузикала Чикаго, Цигани лете у небо, Кабаре, Бриљантин, Продуценти, Mamma mia!, Фантом из Опере. Настављена је и традиција постављања мјузикла на домаћи текст (Маратонци трче почасни круг, Зона Замфирова, Главо луда, Мистер долар…)
Након бројних лутања, репертоарског и просторног, носећи се са изазовима друштвено-политичких околности у ком је настало и развијало се, критикама и очекивањима стручне јавности и публике не ретко на врло супротним странама, Позориште на Теразијама је стекло свој идентитет и постало установа високог потенцијала и уметничких достигнућа. „Горка пилула умотана у шећерну вуну“, како је својевремено редитељ Кокан Младеновић описао мјузикл Чикаго, могло би бити становиште сагледавања репертоара свих ових година.
Након 286. премијера, теразијски ансамбл се уз много напора профилисао као једини који се континуирано бави музичко-сценским облицима. Позориште на Теразијама дочекује јубиларну 70. сезону са великим амбицијама и потенцијалом спремно да са сваком наредном премијером потврди свој статус – да је позоришта спектакла!
„Позориште на Теразијама стекло је уметничко достојанство, то годинама омиљено позориште своје средине и специфичне публике која је тражила у театру доживљај. Како живимо као добри суседи под истим кровом, на истој адреси (Позориште на Теразијама и дирекција Битефа), сваког првог у месецу током позоришне сезоне угледам импресиван ред пред касом позоришта. На укусно дизајнираним плакатима у витринама најчешће пише: „За представу ту и ту нема улазница“.
(Јован Ћирилов)
Мењали смо имена, а задржавали снове. Рушили смо предрасуде, и зидали наду.
Парали смо грешке, а низали успехе. Веровали да смо на правом путу, и онда кад су сви сумњали.
Кротили смо воду, распаљивали страст. Доказали да је лако тешко. А кад је најтеже – да заједно можемо лакше.
Кројили смо приче, цртали путање. Одузимали дах, а сабирали утиске.
Јер наше приче сјајно звуче.
А радост је већа само кад се дели.
Магија је у срцу Београда.
Добродошли у јубиларну 70. сезону јединог музичког позоришта у региону!
„Тражим да сала буде на Теразијама. Хумористичко или булеварско позориште, које недостаје Београду, мора бити тамо где људи убијају време, а ми им онда понудимо смешно убијање самоће!“
Овим речима Радивоја Лоле Ђукића започиње историја Позоришта на Теразијама пре 70 година. Основано као Хумористичко позориште 23. децембра 1949. године, позориште је кренуло са радом у импровизованим околностима као подстанар биоскопа „Београд“ а прва премијера била је Нушићева комедија Др (1951). Првих двадесет година рада, репертоар су чиниле претежно комедије и оперете, што позоришна критика и културна јавност тог времена није дочекала са одобравањем, већ је наставила игнорантски однос према ономе што је убрајано у „лаке“ позоришне жанрове.
Неколико година од оснивања, појавила се амбиција да ово позориште не буде само хумористичко, већ и театар озбиљних уметничких амбиција. Тако 1954. године мења име у Београдска комедија, и свој репертоарски курс окреће ка насловима из светске комедиографије. Фузијом са Београдским драмским позориштем 1959. године створено је Савремено позориште са две сцене – на Теразијама и на Црвеном крсту. Савлађавајући све проблеме и недоумице које је то спајање произвело, постављане су представе које се могу сматрати прелазним облицима на путу ка великом америчком мјузиклу. Оклахома(1966) представља преломну тачку на теразијском репертоару, а премијере које су уследиле – Прича из западног кварта (1968) и Пољуби ме Кејт (1969) само су потврдиле ову тенденцију окретања ка музичком позоришту. Појам мјузикла није се још био усталио у нашој жанровској класификацији, ипак публика је одушевљено прихватала сваку наредну премијеру. У марту 1975. године донета је одлука да се позоришта раздвоје на Београдско драмско позориште и Позориште на Теразијама, како и данас позориште носи име. Због темељне реконструкције зграде, представе су од 1991. године извођене на сцени УК „Вук Караџић“, а 2005. године позориште се вратило кући. Данас, Позориште на Теразијама је једино музичко позориште у региону које је добило лиценцу за извођење најпознатијих светских наслова попут мјузикала Чикаго, Цигани лете у небо, Кабаре, Бриљантин, Продуценти, Mamma mia!, Фантом из Опере. Настављена је и традиција постављања мјузикла на домаћи текст (Маратонци трче почасни круг, Зона Замфирова, Главо луда, Мистер долар…)
Након бројних лутања, репертоарског и просторног, носећи се са изазовима друштвено-политичких околности у ком је настало и развијало се, критикама и очекивањима стручне јавности и публике не ретко на врло супротним странама, Позориште на Теразијама је стекло свој идентитет и постало установа високог потенцијала и уметничких достигнућа. „Горка пилула умотана у шећерну вуну“, како је својевремено редитељ Кокан Младеновић описао мјузикл Чикаго, могло би бити становиште сагледавања репертоара свих ових година.
Након 286. премијера, теразијски ансамбл се уз много напора профилисао као једини који се континуирано бави музичко-сценским облицима. Позориште на Теразијама дочекује јубиларну 70. сезону са великим амбицијама и потенцијалом спремно да са сваком наредном премијером потврди свој статус – да је позоришта спектакла!
„Позориште на Теразијама стекло је уметничко достојанство, то годинама омиљено позориште своје средине и специфичне публике која је тражила у театру доживљај. Како живимо као добри суседи под истим кровом, на истој адреси (Позориште на Теразијама и дирекција Битефа), сваког првог у месецу током позоришне сезоне угледам импресиван ред пред касом позоришта. На укусно дизајнираним плакатима у витринама најчешће пише: „За представу ту и ту нема улазница“.
(Јован Ћирилов)
