Svi političari me nerviraju, kao i tajkuni, bilo muški ili ženski. Ništa mi nisu dali niti doprineli da bolje živim, ne volim da ih vidim na ekranu. O tajkunima da ne pričam, lopovi koji su uništili ovu državu, a izigravaju humaniste i dobrotvore. Glodači tudje nemaštine. Ja sam skroman čovek u suštini, hoću samo normalan život i da svi ostave moju državu na miru.
Ne volim Novaka Djokovića, Jokića, košarkaše, sportiste... iritantni su i ne volim njihova takmičenja, nagrade, forsiranje tih priča u jednoj propaloj državi punoj siromaha, dužnika i psihičkih bolesnika.
Ne volim glumce, većinu pevača, naročito narodnjaka. Pogotovu ne volim glumce i pevače iz Crne Gore koji dodju ovde i izigravaju domicilne gradjane, željni naših resursa. Ne vidim ništa u njima i ne volim da ih gledam niti me zanima Crna Gora kao bratska država.
Ne volim 'patriote' poput one pevaljke Danice Crnogorčević, forsiranje tih priča dok narod grca u bedi, pevanje sa balkona u gradu, zamajavanje... neka se drže svoje države i svog života, ovde nam ne trebaju takvi.
Jedino što gotivim su ovi mladi pevači i pevačice, reperi, vidim u njima opuštene ljude željne normalnog života. Od većine drugih ljudi mi je muka, i od opozicije i vlasti, i od patriota, od svih. Što dalje od mene i mog života.
Otkud mi to, a nisam prorok?
